Radnički ne odustaje: Proširićemo Jezero, igraćemo i u drugom gradu ako je to krajnji uslov

Radnički ne odustaje: Proširićemo Jezero, igraćemo i u drugom gradu ako je to krajnji uslov

Dok je sa Igokeom situacija zamršena, kod Radničkog je sve jasno – hoteli su tu, „Jezero" će takođe proširiti, a aerodrom u Kragujevcu ne mogu da izmisle. Ipak...

„Ukoliko izborimo plasman u Evroligu, sigurno ćemo do početka sledeće sezone obezbediti pet hiljada sedećih mesta. Potvrđeno je da je to tehnički izvodljivo. Biće proširene tribine sa bočnih strana i iza koševa. Jasno i glasno kažemo da ćemo imati 5000 sedećih mesta", kaže za B92 predsednik Radničkog Ivan Grujin.
Tužno, ali sport je danas takav kakav je, i klub koji je rezultatima među najboljima mora da se nada da će mu neko, u ovom slučaju Evroliga, progledati kroz prste.
„Daleko smo 140 km od aerodroma, tu činjenicu ne možemo da promenimo. Nadam se da će tu Evroliga imati sluha i da će nam izaći u susret. Verujem da će za njih biti presudno to kakav ćemo tim imati i da li ćemo moći ravnopravno da se borimo sa svim drugim timovima, a ne to da li je aerodrom dovoljno blizu", rekao nam je Grujin.
Predsednik Kragujevčana javno poziva ABA ligu, KSS i sve klubove da zajedno izvrše pritisak na Evroligu kako aerodrom ne bi bio isključivi uslov za nastup.
„Aerodrom ne možemo da približimo Kragujevcu. Mislim da bi to trebalo da bude posao i ABA lige, možda i čelnika našeg Saveza, i svih klubova, da pokušamo da izdejstvujemo da to ne bude isključivi uslov".
Radnički će rezultatima izboriti plasman u Evroligu ako pobedi Crvenu zvezdu u polufinalu. U tom slučaju, Kragujevčani ne bi razmišljali o tome da nekom drugom prepuste mesto u EL. „Mogu samo da nam lepo oduzmu pravo igranja", kažu u Radničkom.
Jedna od opcija koja se spominjala u slučaju Radničkog jeste prelazak u neki od gradova koji ispunjava uslove – Novi Sad ili Vršac. Evroliga bi bila spremna da podrži mogućnost da Radnički zaigra u nekom drugom gradu koji bi zadovoljavao kriterijume, potvrđeno je za B92 u Evroligi.
„Nismo isključili mogućnost da igramo negde drugo, ali u ovom trenutku ne razmišljamo o tome. To bi bilo kontraproduktivno i zbog naših navijača. Naši navijači su u Centralnoj Srbiji, možda imamo simpatizere u Vojvodini, ali prave navijače sigurno nemamo. Ako to bude bio krajnji uslov, onda u redu. Mi ćemo svakako za godinu-godinu i po dana početi sa izgradnjom nove dvorane, koja će zadovoljiti sve uslove ne samo za B, nego i za A licencu Evrolige", kaže predsednik Radničkog Ivan Grujin.
Evroliga spremna za kompromis?
U ovom pojedinačnom slučaju možda i dođe do Evroliginog sluha, milosti, 'gledanja kroz prste' ili kako već, koje priželjkuju i u Radničkom i u Igokei. Naglašavajući uslove i citirajući Pravilnik, izvor B92 u Evroligi dodaje:
„U svakom slučaju, kada se završi fajnal-for, kontaktiraćemo sve klubove kako bismo zajedno pronašli najbolje rešenje za sve strane".
Šta to konkretno znači i koliko će Evroliga biti spremna da izađe u susret klubovima, ostaje da se vidi. Krajnji rok za dostavljanje potrebne dokumentacije za registraciju za učešće u sledećoj sezoni EL jeste deseti jun i do tada će sve morati da bude poznato, a nadamo se da će biti i mnogo ranije.
Na duge staze, realno gledajući tendencije u evropskoj košarci, EL će u budućnosti verovatno biti privilegija najbogatijih u nekom 'zatvorenom' formatu, a kriterijumi će po svemu sudeći biti još stroži.
Taj smer razvoja ima svoje ekonomsko utemeljenje, možda je i nužan radi finansijskog opstanka većine klubova i evropske košarke kao takve, ali ima i ogromnu manu – nedozvoljavanjem 'malima' da ponekad pomrse račune 'velikima' sportu se oduzima draž za koju smo mislili da ga razlikuje od ostalih sfera života.
Setite se koliko ljudi je simpatisalo Kjevo iz Verone sa Del Nerijem na čelu ili Deportivo la Korunju, da ne govorimo o Real Sosijedadu koji je u sezoni 2002/2003. završio kao drugi u španskoj Primeri. Ili, da ostanemo pri ovdašnjoj košarci, koliko je košarkaškim fanaticima milo sećanje na IMT, Borovicu, BFC Beočin itd. Takve stvari već se događaju retko, a biće i sve ređe.
Posle svega, samo je jedno apsolutno sigurno – svima koji istinski vole košarku trenutno je gorak ukus u ustima.

ABA ili domaća liga?

O uzrocima celog ovog kurcšlusa možemo da govorimo naširoko i nadugačko, ali najveća odgovornost jeste na čelnim ljudima ABA. Ukoliko takmičenje pretenduje da bude ozbiljno, pravila se moraju znati pre početka lige. Šta više, poželjno je da se znaju i nekoliko godina unapred, ali to je u evropskoj košarci već domen naučne fantastike (zato je, između ostalog, fudbal mnogo ozbiljniji sport od košarke).
Lutanja u propozicijama ne sme da bude ni zbog ugleda lige, navijača, ali ponajviše zbog klubova, koji su se po jednim pravilima spremali u julu i avgustu (kreirali budžete, pravili ciljeve...), da bi posle saznali da nije baš sve tako kako su mislili i kako su ubeđivani.
„Teško je posle sponzorima objasniti zašto su se takve stvari dogodile", kaže Grujin.

Uz sve to, dodatno opterećenje za srpske klubove jeste što se u ABA ligi ne pitaju mnogo jer Srbija nema niti jednog čoveka u upravljačkoj strukturi ABA. Samim tim, pozivanje Lorbeka, Lisca i ostalih na odgovornost i ostavku predstavlja „pretnja praznom puškom" jer nijedna od srpskih ekipa nema institucionalne mehanizme da ih natera da to učine ili da bar izvrši pritisak u tom smeru.
Srpska košarka imaće nekoliko opcija u narednim godinama – jedna od njih jeste da se insistira da naši klubovi dobiju upravljački udeo u strukturi ABA. Tako bismo dobili šansu da o svojoj sudbini odlučujemo sami i da imamo jednako pravo glasa kao ostali.
Druga opcija, koja se stidljivo spominje, jeste istupanje iz ABA lige i vraćanje domaćem takmičenju. Za to je ključni preduslov mitska 'srpska sloga', tako često priželjkivana, a tako bolno nedočekivana u istoriji i u mnogo važnijim pitanjima nego što je košarka.
„Sve ovo može da doprinese promeni stava našeg Saveza u smeru da se naši klubovi opredele za igranje u domaćem prvenstvu. Iskreno, mislim da ne bio smak sveta ni kada bi srpski klubovi bili složni, seli i rekli: 'Hajde da godinu, dve ili tri ne igramo nijedno evropsko takmičenje, već da igramo domaću ligu'. Lično, ne vidim budućnost ABA lige bez srpskih timova", kaže Grujin.

Izvršni direktor Evrolige Đordi Bertomeu u nedavnom intervjuu za B92 jasno je poručio da „bez ABA nema Evrolige". Tu dolazimo i do akutnog problema naše košarke – pozicije Srbije u međunarodnim košarkaškim telima.
„Javno postavljam pitanje – osim gospodina Zorana Radovića, imamo li mi nekoga u FIBA ili u ULEB? Ko tu zastupa interese srpske košarke? Nemamo u Evroligi, u ULEB, nigde, Radović je premalo da bismo mogli da postignemo neki veliki efekat", ističe Ivan Grujin.
Neizvesno je koji put je ispravan, ali nesumnjivo je da će u najskorije vreme morati da se vode ozbiljni razgovori i donesu strateška rešenja za budućnost srpske košarke.
Do tih rešenja i srećnijih vremena predstoji nam fajnal-for ABA lige u Laktašima (25-27. aprila). Ono po čemu će biti karakterističan jeste da na veče finalne utakmice nije realno da pouzdano znamo ko će region predstavljati u Evroligi.

Podeli ovu vest

O Portalu

Portal koji promoviše Srbiju i njene vrednosti. Sve na jednom mestu, priča o Srbiji koju volimo, njenoj tradiciji, lepotama, ljudima i događajima.

Najnovije vesti

Newsletter

Budite u toku sa najnovijim vestima i informacijama na našem portalu!