Kusturica:U imenu Gavrila Principa dva smisla - Arhangel Gavrilo i moralni Princip!

Kusturica:U imenu Gavrila Principa dva smisla - Arhangel Gavrilo i moralni Princip!

Proslavljeni srpski režiser Emir Kusturica dao je ekskluzivni intervju dopsiniku „Ruske gazete" Vladimiru Snjegirovu tokom boravka u Sočiju gde je nastupo sa svojim čuvenim ''No smoking orkestrom''.Iz ovog grada koji je prestonica zimske olimpijade 2014 godine,započeo je turneju.

Prenosimo vam delove tog intervjua:

VS: Jeste li u sadašnjem momentiu zadvoljni svojim životom?

Kusturica:— Ja sam uvek zadovoljan. Bilo je složenih situacija, ali ja sam vazda optimista.

VS:To se vidi i po vašim filmovima. Ali, uzgred rečeno, kroz koje ste to složene situacije prošli?

Kusturica:— Na primer, kad su mi umrli roditelji. Kad su Amerikanci bombardovali Beograd. NATO bombardovanje Jugoslavije bila je jedna od najvećih tragedija minulog veka.
Mnogo sam razmišljao o sudbini svoje otadžbine i često se obraćam istorijskoj literaturi.Kad je u 18. veku Katarina Druga otpočela proces oslobađnja Istočne Evrope od turske valdavine, u jednom momentu je zaključila savez sa Austrijom, i obe zemlje su bile jedinstvene u mišljenju da je Srbija deo Evrope, a to je značilo da su evropske zemlje bile obavezne da objedine svoje snage protiv Osmanlijske imperije. Međutim, car Jozef Drugi, uprkos sporazumu, ostavio je deo Srbije Turcima. Beograd je više puta prelazio iz ruke u ruku, ali se Austrija na kraju povukla iza Dunava, ostavila nas na milost i nemilost sudbini.Tada su se stekli uslovi za podizanje Prvog srpskog ustanka 1804, i od tog momenta počinje da se razvija ideja o istorijskom, kulturnom i verskom jedinstvu dva naša naroda – srpskog i ruskog. Pojava Vladimira Putina ponovo je oživela tu značajnu ideju. Mi ponovo postajemo svesni da nismo sami na ovom svetu.
SAD i Evropa zadale su tada Srbiji najteži udrac zato što niko nije mogao da im se suprostavi. Nas su kaznili još i zato što smo uvek bili savezici Rusije na Balkanu. Zato što mi, kao i Rusi, ispovedamo pravoslavlje. Kosovo će doveka ostati nezaceljena rana. I sramotna stranica u istoriji civilizacije.

VS: Ali dajte da razgovaramo sada o Putinu. Ako sam dobro shvatio, vi ga doživljavate isključivo u kontekstu svoje sopstvene istorije?

Kusturica:– A kako drugačije mi možemo da ga doživljavamo? Da on nije došao, nas, Srbe, sravnili bi sa zemljom. Taj čovek je vratio duh i dostojanstvo svome narodu, a sama Rusija se sada vraća na mesto u svetskoj hijerarhiji koje joj pripada. Sećam se se, još za vreme Jeljcina, kad sam gostovao u jednoj televizijskoj emisiji u Moskvi. I rekao sam tada nešto o Dostojevskom. Voditeljku je to veoma iznenadilo. U tim godinama mnogi Rusi su bili zaboravili na to da su u njihovoj zemlji živeli Čehov, Ljermontov, Ljeskov, Bunjin, da su stvarali Pudovkin i Ejzenštajn.

VS: U vezi sa smrću Uga Čaveza ponovo su se rasplamtale žučne rasprave o socijalisitčkim idejama i odnosu prema zapadnim liberalnim vrednostima. Bio sam u martu u Venecueli i mogu da potvrdim da su milioni ljudi sa suzama u očima prolazili pored odra svog lidera. A drugi milioni, oni bogatiji, ako ga nisu antemisali, ono nisu ni tugovali. Pitanje je sad: da li je moguće postići saglasnot između ovih kolona ili će ta protvrečnost večno trajati?

Kusturica:– Svet je tako uređen: jedni ljudi su večno bogati, drugi večno siromašni. Tako je svuda, a u Latnskoj Americi krajnosti su veoma zaoštrene. I tamo će to dovesti ili do fašizma ili do radikalnog komunizma. Istina, sad se tamo javljaju neki znaci koji bi se mogli nazvati...

VS: Zdravim smislom ?

Kustrica:– Verovatno. Na primer, u Argentini i Brazilu ispoljavaju se mnogi socijalistički odnosi u društvu. Ali bez fanatizma. I meni se čini da će to biti veoma moguć trend u budućnosti i za sve ostale zemlje na kontinenetu.

VS: Nešto poput švedskog modela?

Kusturica:– U Švedskoj takva politika, naprotiv, jenjava.

VS: Ali zar vam to ne izgleda čudno? Jer sva istorija svedoči o tome je gladni narod doveden do očajanja u stanju da pribegne svim, najblaže rečeno, postupcima. I obratno: tamo gde u društvu vlada harmonija, ili pak privid te harmonije, tamo je sve u većoj ili manjoj meri predvidivo?

Kusturica:– Novac vlada svetom. Ne moral, ne vaš omiljeni zdravi smisao, ne ljubav. Cinični račun. I sad se to ispoljava na izrazito oštar način. To je ogromna tragedija. Novac je glavni Bog, kome se klanjaju, radi kojeg se vrše milioni prestupa, i malih i krivičnih, državnih. Poslednjih godina ta tendencija je postala posebno uočljiva.Ja volim s tim u vezi da pravim analogiju sa Sovjetskim Savezom. Sećate se kako su mnogi tada govorili: Savez se raspao zato što niste imali razvijenu laku industriju, pa niste mogli kupiti sebi džins. I zato što ste počeli da suviše da slušate Elvisa Prislija. Ali, ustvari, istina je bila sasvim dugačija: da nije postojao Sovjetski Savez sa svojom teškom industrijom i atomskim bombama, svet bi odavno bio pod punom vladavinom Amerikanaca. Ispada tako da je dobro što niste imali razvijenu laku industriju.

VS: Zar nije bilo još bolje imati i laku industriju i bombu. Ali, kad smo se u razgovoru dotakli novca, vreme je da vas pitam šta mislite o talasu svetske finansijske krize koja zahvata jednu po jednu evropsku zemlju? Da li je to posledica bankarskih mehurova ili se pak uzrok skriva u dubini postojanja tržišne privrede?

Kusturica:– Mislim da se sva Evropa sada nalazi u dubokoj sistemskoj krizi. Vojno-industrijski kompleks ne radi punim kapactetom, njegovi proizvodi nisu traženi i nemaju kome da se prodaju. Svet se menja. U prvi plan izlazi, na primer, Kina. Indija joj diše za vratom. Rusija postaje bogatija i na nju takođe treba računati. Vi mislite da se Zapadu to sviđa? Eto, nedavna situacija na Kipru sasvim dobro ilustruje moje reči. Tamo su sopstveni problemi, evropski problemi, rešavani na račun Rusije.
Evropa se nalazi na evroazijskom kontinentu, živi u kontekstu evroatlanatskih integracija.To je opasna protivrečnost. Konflikt sličan mini sa odloženim dejstvom postavljen je unutra. I razgovori o mogućoj podeli sveta nisu uopšte isprazni, takvi planovi su mogući. I o podeli Rusije, i o prekrajanju Bliskog i Srednjeg Istoka.

VS: U tom slučaju kako vi vidite sudbinu Evropske unije? Ima li ona budućnost ili će raspasti iz razloga ozbiljnih protivrečnosti među zemljama članicama? Uzgred, meni se lično ideja zajedničke kuće sviđa. Odsustvo granica čine svet bogatijim i sigurnijim, zar nije tako? I vi ste takođe govorili novinarima da ste kosmopolita...

Kusturica:– Vama se sviđa ta ideja? ! Lepo je putovati bez granica, zar ne? Ali odgvorite vi meni: gde počinje, a gde se završava Evropa? Uzmimo Tursku: je li to Evropa ili ne?

VS:Do Bosfora da, a iza je već Azija.

Kusturica:– A Rusija?

VS:Do Urala je Evropa, a dalje Azija.

Kusturica:– To znači, kad bi Rusija htela da uđe u Evropsku uniju, samo polovina njenih stanovnika bi mogla da se smatra građanima EU? Je li tako?

VS: I još sam hteo da vas pitam šta za vas znači učešće u pank grupi „Zabranjeno pušenje? Kad sam prisutvovao vašem koncertu u Moskvi, bio sam potresen načinom kojim ste se vi predavali toj bezumnoj muzici, kako ste se u njoj rastvarali. Gledaoci su bili u punom ushićenju, likovali su zajedno s vama. Pitanje bi bilo: to je za vas šta? Još jedan način rada ili čisto uživanje? I da li to anagažovanje odnosi mnogo snage velikom režiseru Emiru Kusturici?

Kusturica:– Ja se time bavim radi relaksacije. Katarzis! Pogledaje u „Vikipediji" šta ta reč znači.

VS: Već jesam: uzvišenost, očišćenje, ozdravljenje

Kusturica:– U redu. To i jeste.

VS: Ali zbog čega se i drugi režiseri tako ne opuštaju?

Kusturica:– Jedni ne umeju da sviraju na gitari, drugi su zaokupljeni zarađivanjem novca. To je za njih gubljenje vremena.

VS: U svojim kritikama često se obrušavate na Holivud. Nekima to izgleda kao neki inat. Jer, uporedo sa masovnom produkcijom i Brusom Vilisom, Holivud je stvorio i ne tako malo remek-dela. Šta vas to konkretno uzrujava?

Kusturica:– Ja uvažavam onaj Holivud koji je postojao do 60-tih godina. Danas je to fabrika za proizvdonju video-igara.

VS: Koji je vaš sledeći projekat? Čitao sam da radite na knjizi o Dostojevskom, da se pripremate da snimite film sa Monikom Beluči.

Kusturica:– Da, pišem roman o Dostojevskom. Tek što mi je izašla knjiga sastavljena od osam novela. Počeo sam pripreme za film „Ljubav i rat". U njemu će biti tri priče: u poslednjoj od njih ja sam igram ulogu monaha. Kao što vidite, bradu sam već pustio. Film će biti prikazan na festivalu u Kanu 2014.

VS: Delite li tačku gledišta prema kojoj je čovek dužan da uvek, celog svog života, traži istinu, da sumnja, da napušta pređašnje zablude, kako bi stigao do novih... I, ako je tako, kažite mi da li se silno razlikuje sadašnji Kustirica od onog i onakvog, kakav je bio, recimo, pre trideset godina?

Kusturica:– Ne, ne razlikuje se mnogo. To je još uvek onaj strasni čudak (Kusturica je izgovorio mnogo jaču reč; prim. aut.).

VS:Hoćete time da kažete da ste zadržali sve zablude i greške mladosti?

Kusturica:– Ne, razume se. Od čega je počeo Prvi svetski rat? Od pucnja Gavrila Principa. Sećate se? U njegovom imenu su dva smisla. Arhangel Gavrilo i moralni Pricip. Nastojim da sačuvam svoju veru u Boga i visoke moralne principe. Bog me je video. Pomagao mi je. Da li vam je poznato koliko je malo ljudi na svetu koji se bave isključivo poslom koji vole. Ja sam jedna od tih retkih srećnika...

Podeli ovu vest

O Portalu

Portal koji promoviše Srbiju i njene vrednosti. Sve na jednom mestu, priča o Srbiji koju volimo, njenoj tradiciji, lepotama, ljudima i događajima.

Najnovije vesti

Newsletter

Budite u toku sa najnovijim vestima i informacijama na našem portalu!