Iz prepiske Ive Andrića - Odakle stiže svetlost

Iz prepiske Ive Andrića - Odakle stiže svetlost

 Krajem 80-tih godina, g.đa Vera Stojić, saradnica našeg nobelovca, ispričala je kako je počela da se druži sa Andrićem i kako je s njim sarađivala.Ovim putem ćemo kroz taj tekst da vas upoznamo sa interesantim detaljima iz života slavnog srpskog književnika.

"Vera Stojić upoznala je Andrića 1924-25. godine u „Ruskom caru", gde je bio u društvu sa Stanojem Stanojevićem, Verinim rođakom. Prema njenom sećanju, on je i tada važio za vrlo povučenog čoveka koji je, osim bliskih pri jatelja, po pravilu izbegavao društvo. U to vreme najbliži mu je bio Gustav Krklec, ali je već 1925. među njima „pukla tikva"; počeli su ponovo da se druže tek posle II sv. rata. U Beogradu, Andrić se najviše družio sa Dučićem, Rakićem i Crnjanskim, ali je povoljno mišljenje imao o Dučiću, posebno o Rakiću. Kasnije je počeo da se druži i sa Vučom i njegovom suprugom Lulom koji su mu kad je sklopio brak sa Milicom bili kumovi. Održavao je veze i sa Matićem, Ristićem i Dedincem, bio je u prijateljskim vezama sa Belićem, a posle rata postali su mu bliski Oto Bihalji-Merin, Mladen Leskovac i Boško Petrović, naročito Rodoljub Čolaković, koji je, kako smatra Vera Stojić, mnogo uticao da Andrić uđe u Partiju, usled čega je Kaja Milenković (sestra Brane Milenkovića, advokata, u čijoj je kući, u Prizrenskoj ulici, Andrić živeo od 1941. do 1959. godine), izmenila odnos prema njemu. Andrić je svoj ulazak u Partiju ovako objašnjavao: da ne želi da spolja bude obavešten o događajima, nego da želi da iznutra saznaje o aktuelnim zbivanjima, da zna šta se radi.

Prema rečima Vere Stojić, Andrić je pisao rukom, olovkom ili naliv-perom, i to vrlo nečitko. Vera je prekucavala njegove rukopise, koje bi on najpre pregledao a onda odložio. Svoje rukopise je dugo glancao, godinama doterivao. Travničku hroniku počeo je još u Francuskoj, Na Drimi ćupriju ko zna koliko je dugo pisao, Znakove pored puta pisao je celog života, a dugo je radio i Kuću na osami – saopštila je Vera Stojić.

Uz ove, Andrićeva saradnica saopštava i neke druge pojedinosti iz piščevog života i rada, a prepiska koja je između njih trajala pune 43 godine, od 1926. do 1969. osvetljava ne samo Andrićevu svakodnevicu, već i njegova književna interesovanja i preokupacije, što može biti od koristi za bolje i potpunije tumačenje njegovog dela.

Tako, na primer, u pismu iz Marselja, od 4. XII 1926. godine, Andrić, pored ostalog, piše: Vi znate, čini mi se, da sam ja veliki protivnik g. Tagore-a (Rabindranat Tagora). Cenim ga, naravno, ali ne verujem da svetlost dolazi sa Istoka. To je optička varka. I posle, osećam da sve te mudrosti iz Azije, ne poričući ni najmanje njihovu apsolutnu vrednost, za nas koji smo kršteni — pa ma i ne bili hrišćani — ne vrede ništa, ili malo.

Zanimljiva su, svakako i pisma Vere Stojić Andriću, osobito ona koje se tiču štampanja njegovih dela, o kojima je ona brinula, zajedno sa Vučom i Markom Ristićem. Tako, recimo, kada je u Državnom izdavačkom zavodu Jugoslavije u Beogradu, 1945. godine štampana njegova „Travnička hronika", ona piše: Govorila sam onomad sa Ristićem. On je dosad pročitao oko 11 tabaka i ne ume dovoljno da izrazi svoje oduševljenje. Smatra da je ovo Vaše najzrelije delo i da bi bilo zanimljivo i dobro da se prevede na francuski, što bi specijalno i za Francuze imalo naročitog značaja i interesa.

Iz prepiske, koju je priredila Žaneta Đukić-Perišić, ocrtava se u izvesnoj meri i Andrićev stav prema pojedinim događajima. Recimo, naposredno posle rata, kada se do neba uzdizalo prijateljstvo između SSSR-a i Jugoslavije, praćeno različitim hvalospevima, skeptičan i mudri Andrić znao je na podesan i njemu svojstven način da izbegne ovu halabuku. Baš kao što je diplomatski vešto, ali i hrabro izbegao da potpiše nekada tzv. Apel srpskom narodu. Naime, kad su Andriću došli na vrata da potpiše ovaj sramni akt, on je dotičnom otvorio i rekao da gospodin Andrić nije kod kuće.

Pažnju će svakako privući i Aide-memoire o "albanskom pitanju", elaborat koji je već bio predmet ocene i spora istoričara Bogdana Krizmana i Rodoljuba Čolakovića. Pored Andrićevog izvornog teksta, objavljena je i prepiska Čolakovića, Jelića i Krizmana."

Rajko Đurić, Politika 1988

 

Podeli ovu vest

20/01/2016 0 comment

Sveti Jovan Krstitelj proslavlja se danas kao krsna slava u mnogim srpskim porodicama. Na današnji dan jevanđelista i apostol Luka poželeo je da prenese telo Svetog Jovana iz Sevastije,gde ga je posekao Irod,u Antiohiju,rodno mesto Jovanovo,ali je uspeo da izmoli samo Jovanovu ruku. Srpski narod izuzetno poštuje Svetog Jovana,pa je kao narodna ...

18/11/2019 0 comment

Jedna od najstarijih sorti jabuka u našim krajevima. Plod jabuke Šumatovka je sitan i srednje krupan, crvene boje i blago ...

12/05/2020 0 comment

 U svetom Vasiliju Ostroškom Čudotvorcu Gospod Isus Hristos je sve i sva, i On (Bogočovek) vekovima u manastiru Ostrog objavljuje čuda kroz ...

21/05/2020 0 comment

 Ručno pletene čarape, ukrašene ornamentima, dvopređenim šarama, deo su naše istorije, opšte i pojedinačne, naše podsvesti i našeg bića. ...

01/06/2020 0 comment

 Kad Srbi nekog vole,nadevaju mu imena od milja.Sedam je naziva za jedan mesec:crvenik,čerešnjar,trešnjar,trešnjober,a zovu ga još i ...

O Portalu

Portal koji promoviše Srbiju i njene vrednosti. Sve na jednom mestu, priča o Srbiji koju volimo, njenoj tradiciji, lepotama, ljudima i događajima.

Najnovije vesti

Newsletter

Budite u toku sa najnovijim vestima i informacijama na našem portalu!