Srbi i Rusi, pomoć braće kroz vekove

Srbi i Rusi, pomoć braće kroz vekove

" Ravnoapostolni Sava, prvi srpski arhiepiskop, kao mladi knez zamonašio se u ruskom svetogorskom manastiru, Srbin Kiprijan postao je ruski mitropolit, kao i Pahomije Logofet, i mnogi drugi podvižnici. Moskovski carevi davali su gramate srpskim manastirima i vladikama da dolaze u Moskvu, gde su dobijali dragocenosti, crkvene knjige, sasude, zlato i krzno. Na primer, 1509. Godine beogradski mitropolit Teofan moli za pomoć Velikog kneza moskovskog Vasilija Ivanoviča, koji mu šalje srebrni pehar, 120 skupocenih samura i krzno tri hiljade veverica, kao i gramatu da pošalje monahe u moskovsku kneževinu.

Srpska Carska Lavra Hilandar bila je pod pokroviteljstvom moskovskih gosudara, i imala na Kitaj gorodu u centru Moskve svoje Podvorje, gde se čuvala Gramata o pravu skupljanja milostinje. Veliki knjaz i Car moskovski Ivan Grozni 1550. godine traži od turskog sultana da oslobodi poreza i zaštiti Hilandar. 1641.godine Car Mihail Fjodorovič u Kremlju prima skopskog mitropolita Simeona koji moli pomoć za Srpsku Patrijaršiju. Car je darovao mnogo dragocenosti, knjiga, crkvenih sasuda, i ono najvažnije, gramatu srpskom Patrijarhu Pajsiju i Pećkom manastiru, da šalje monahe u Moskvu, sa pravom skupljanja pomoći. Mitropolit Simeon ostao je u Rusiji, i postavljen za Mitropolita Kazanskog! 1654. godine u Moskvi boravi srpski Patrijarh Gavrilo. Moskovski Patrijarh Nikon, u to vreme van Moskve, moli ga da ga zameni, da postavlja sveštenike i đakone! Kad se vratio u Srbiju, Turci su ga optužili za špijunažu i obesili!

RUSKA POMOĆ SRBIJI U PRVOM BALKANSKOM RATU ....

Duhovne i kulturno-istorijske veze ruskog i srpskog naroda predstavićemo na primeru pomoći Moskve srpskim zemljama kroz vekove. Rusi su uvek znali da daleko na jugu živi bratski pravoslavni narod. Moskovski slovenofili Ivan i Konstantin Aksakov, Aleksej Homjakov, Juri Samarin, Mihail Pogodin, 1860. godine pišu: – Vi Srbi ste za nas braća po krvi i duhovna braća u Hristu. Drag nam je vaš lik, koji svedoči o našem srodstvu, mio jezik, koji zvuči kao naš, dragi su nam vaši običaji, istog korena kao naši". Evo kratkog osvrta na istoriju rusko-srpskih odnosa do Prvog balkanskog rata.

1380. godine ruska pobeda na Kulikovom polju uzdiže Moskovsko knjažestvo, 1389. Kosovska bitka bila je početak rastakanja srpske srednjevekovne države, sa konačnim padom 1459. godine. Nikola Pašić u Moskvi 1916. godine kaže: „Težnja Moskve da nam pomogne nikada se nije ugasila. U Moskvi su naši monasi dobijali bogate darove od careva moskovskih, i po povratku na Balkan govorili da na severu postoji moćna država, moćni narod pravoslavni, koji govori na srodnom jeziku, narod velike duše, blagorodnog srca, ruski narod, rođeni brat, na koji je srpski narod polagao još tada veliku nadu."

Ravnoapostolni Sava, prvi srpski arhiepiskop, kao mladi knez zamonašio se u ruskom svetogorskom manastiru, Srbin Kiprijan postao je ruski mitropolit, kao i Pahomije Logofet, i mnogi drugi podvižnici. Moskovski carevi davali su gramate srpskim manastirima i vladikama da dolaze u Moskvu, gde su dobijali dragocenosti, crkvene knjige, sasude, zlato i krzno. Na primer, 1509. Godine beogradski mitropolit Teofan moli za pomoć Velikog kneza moskovskog Vasilija Ivanoviča, koji mu šalje srebrni pehar, 120 skupocenih samura i krzno tri hiljade veverica, kao i gramatu da pošalje monahe u moskovsku kneževinu.

Srpska Carska Lavra Hilandar bila je pod pokroviteljstvom moskovskih gosudara, i imala na Kitaj gorodu u centru Moskve svoje Podvorje, gde se čuvala Gramata o pravu skupljanja milostinje. Veliki knjaz i Car moskovski Ivan Grozni 1550. godine traži od turskog sultana da oslobodi poreza i zaštiti Hilandar. 1641.godine Car Mihail Fjodorovič u Kremlju prima skopskog mitropolita Simeona koji moli pomoć za Srpsku Patrijaršiju. Car je darovao mnogo dragocenosti, knjiga, crkvenih sasuda, i ono najvažnije, gramatu srpskom Patrijarhu Pajsiju i Pećkom manastiru, da šalje monahe u Moskvu, sa pravom skupljanja pomoći. Mitropolit Simeon ostao je u Rusiji, i postavljen za Mitropolita Kazanskog! 1654. godine u Moskvi boravi srpski Patrijarh Gavrilo. Moskovski Patrijarh Nikon, u to vreme van Moskve, moli ga da ga zameni, da postavlja sveštenike i đakone! Kad se vratio u Srbiju, Turci su ga optužili za špijunažu i obesili!

U vreme Cara Alekseja Mihajloviča srpski mitropolit Teodosije praktično je bio mestobljustitelj moskovskog Patrijaršijskog prestola, posle Nikonovog povlačenja! U vreme Velike seobe Srba, Carevna Sofija prima izaslanika Patrijarha Arsenija Čarnojevića, arhimandrita Isaiju, čije je svedočenje o turskim zverstvima uticalo na Ruski pohod protiv Krimskog Hanstva 1689. godine! Srpski Patrijarh Dositej šalje oficira Pantelejmona Božića kod Imperatora Petra Velikog sa molbom da dozvoli seobu Srba na rusko-tursku granicu! Ali, na dnevnom redu tada je bio rat sa Švedskom, i tek 1751. godine došlo je do seobe Srba graničara u malorusku oblast, nazvanu Nova Srbija.

Naš narod je trpeo ne samo zverstva Turaka, Mađara i Austrijanaca, već i lukavstva pravoslavnih Grka, koji su čak na mesto srpskog Patrijarha Vasilija, postavili Grka Kalinika! 1766. Carigradska Patrijaršija je uz pomoć Turaka ukinula Srpsku Patrijaršiju! U vreme Prvog srpskog ustanka 1804. godine srpske vladike se obraćaju Imperatoru Aleksandru Prvom sa projektom obnove srpskog carstva, pod pokroviteljstvom Rusije. Ruski generali Cukato i Isajev vodili su ruske jedinice u srpskom ustanku, koji je propao, a Vožd Georgije Petrović preselio se u Rusiju.

1848. godine Mađari se dižu protiv Austrijske Imperije, u kojoj Srbi, Slovaci i Hrvati takođe traže autonomiju, koju im Mađari osporavaju! Iste godine, na majskoj skupštini, u S.Karlovcima, mitropolit Josif Rajačić proglašen je za Patrijarha, a srpske oblasti Austrije proglašene su Vojvodstvom Srbije. Imperator Franc Josif priznao je Srpsku Patrijašiju i Vojvodstvo, Mađari su naneli nekoliko teških poraza austrijskoj armiji. U oktobru 1848. Srpski Patrijarh moli ruskog konzula u Beogradu za pomoć. Tada je Rusija razbila Mađarsku vojsku i zaustavila teror nad srpskim narodom. Patrijarh Josif Rajačić opisao je Imperatoru Nikolaju Prvom stradanje Srba, ubijanje i pljačke, uništavanje pravoslavnih hramova, sa ciljem istrebljenja naroda i uništenja Pravoslavlja. Rusija je poslala veliku pomoć u novcu, stvarima, zlatu, crkvenim predmetima i knjigama Srbima u postradalim oblastima, o čemu svedoči pismo blagodarnosti srpskog patrijarha od 29. januara 1851. godine.

1860.godine Franc Josif je ukinuo Srpsko Vojvodstvo, ostavio titulu Patrijarha karlovačkom Mitropolitu. Tako se zahvalio Srbima za ukazanu pomoć u borbi protiv mađarskih pobunjenika. Pomenućemo da je 1874. godine na Soljanki, u centru Moskve otvorena srpska duhovna ambasada u vidu Podvorja u hramu svetih Kira i Jovana, gde je u vreme Hercegovačkog ustanka i Srpsko-turskog rata Slavjanski komitet organizovao slanje dobrovoljaca, pohodnih vojnih hramova, pravoslavnih zastava, ikona, odeće, obuće, sanitarnih odreda, lekara, milosrdnih sestara, vojnih bolnica, novca i hrane na Balkan.

Ove godine navršava se sto godina od Prvog Balkanskog rata, koji predstavlja slavnu stranicu u istoriji rusko-srpskih odnosa. Progoni rusofila u vreme kralja Milana Obrenovića, kada austrofilska partija naprednjaka nameće zapadnoevropske integracije, prestaju kad na srpski prestol stupa kralj Petar Karađorđević 1903. godine. Austrija od 1906. do 1911. godine protiv Srbije vodi carinski rat, koji iz ekonomskog prerasta u pravi, aneksijom srpske Bosne u oktobru 1908. godine. Evropa je bila na granici rata, a srpski predsednik Vlade Nikola Pašić dolazi u Sankt-Peterburg. Imperator Nikolaj Drugi mu je rekao: – Mi Vas nikada nećemo ostaviti".

Početkom dvadesetog veka, rusko-srpsko bratstvo ukrepljeno je dinastičkim brakovima: kćerke kralja Nikole Anastazija i Milica udale su se za velike kneževe Romanove, kao i Jelena, kćerka kralja Petra Prvog.

10. Marta 1910. godine kralj Petar stiže u Sankt-Peterburg, sa Nikolom Pašićem i ministrom inostranih poslova Milovanovićem. Posle uspešnih političkih pregovora, 14.marta stižu u Moskvu. Štampa tog vremena beleži kako su Moskovljani s oduševljenjem dočekali srpskog kralja sa pratnjom. Pravo ushićenje izazvalo je pravoslavno ponašanje Petra Prvog i srpske delegacije, prilikom posete Iverskoj kapeli, na putu u Kremlj. Moskovski gubernator, general Džunkovski, i gradonačelnik Gučkov su sa gostima prisustvovali Svetoj liturgiji u Uspenskom hramu Kremlja. Kralj Petar sa pratnjom došao je u Srpsko podvorje, gde su mu izneli ratne zastave ruskih dobrovoljaca iz 1876-1878. godine.

U Prvom Balkanskom ratu učestvovali su pravoslavni slovenski narodi, uključujući i Grke, protiv ostataka omražene Otomanske carevine. Prvi povod za rat bilo je odbijanje Turske da da autonomiju Makedoniji i Trakiji, a drugi odbijanje da obustavi mobilizaciju! U oktobru je u rat protiv Turske stupila Crna Gora, i potom Bugarska, Srbija i Grčka. Neočekivano za Evropu, pravoslavni saveznici su ostvarili nekoliko krupnih pobeda nad Turskom. Za nekoliko nedelja u teškim bitkama, kod Kumanova, i Prilepa srpska vojska oslobodila je Staru Srbiju, stigla čak do mora, što je izazvalo nezadovoljstvo Austrije. Na Kosovu polju otslužen je veliki pomen svim kosovskim mučenicima, poginulim od 1389.godine do 1912! Da vidimo kako je Moskva pomagala Srbiji u to vreme.

U septembru 1912. bilo je jasno da je rat sa Turskom neizbežan. 19. septembra u Moskvi se pripremaju sanitarni odredi, lekari i medicinske sestre, poljske bolnice, za srpski front. Na Srpskom Podvorju, po rečima arhimandrita Mihaila, za samo jedan dan prijavilo se petsto dobrovoljaca za srpski front. 6.oktobra zasedao je Slavjanski komitet, koji je objavio proglas: – Izuzetno težak, skoro bezizlazni položaj najrođenijih, po krvi i veri, Srba, braće u Staroj Srbiji, Makedoniji, Epiru, i drugim oblastima Turske, predanih na milost i nemilost turskim i albanskim divljim hordama, bašibozuku koji istrebljuju narod, prisilio je Crnu Goru, Srbiju, Bugarsku i Grčku da stanu u zaštitu svog naroda i objave rat Turskoj. Svu nadu polažu na Boga i Rusiju, koja je pozvana da ispuni Zavet Hristov! Komitet je pozvao Moskovljane na hristoljubivo delo pomoći Srbima, da priloge i sve vrste pomoći donose u Srpsko Podvorje. Moskovska gradska duma odmah je odvojila sumu od 50 000 carskih rubalja, za opremu četiri vojne bolnice (svaka sa po pedeset kreveta). Osnovan je Damski komitet, koji je u Moskovskoj gradskoj dumi organizovao dežurstvo, gde su Moskovljani donosili novac, odeću, obuću, organizovano je šivenje rublja za srpsku vojsku, ranjenike, pakovanje i slanje paketa na Balkanski front. Do sredine novembra poslano je 1648 pudova pomoći. Aleksandrovsko društvo ikone Utoli moju pečal i Iversko društvo milosrdnih sestara od prvih dana Balkanskog rata, baš kao i u Srpsko-turskom ratu sedamdesetih godina 19. veka, poslale su leteće odrede, za pozadinu i evakuaciju ranjenika sa bojnog polja.

10.oktobra 1912. god. preko dve hiljade Moskovljana, na čelu sa moskovskim gubernatorom Džunkovskim, gradonačelnikom Gučkovim, i starešinom Srpskog Podvorja arhimandritom Mihailom ispratili su ekipu od 40 hirurga, sestara, sanitarnih pomoćnika, lekara u Niš, gde je bila privremena rezidencija kralja Petra. Moskovski gradonačelnik predao je ikonu Spasitelja i Bogorodice Odigitrije putnicima, i blagoslovio ih ovim rečima: – Primite blagoslov Moskve, srca Rusije kao zalog vašeg hrišćanskog podviga, za slavu Pravoslavne Crkve, u slavu Rusije, za slavu Slavjanstva!

Evo odlomka pisma supruge ruskog ambasadora u Srbiji, Aleksandre, upućene moskovskom gradonačelniku Nikolaju Ivanoviču Gučkovu 18. oktobra, u kojem detaljno opisuje teške bojeve, stanje u srpskoj pozadini i aktivnost ruskih vojno-sanitarnih odreda: – Donose mnogo ranjenih, više nego što se moglo očekivati, prvo iz Ristovca, 300 ranjenika, već je puna bolnica u Nišu, pa onda 800 ranjenih iz Merdara, posle dva dana počeli su da donose mnogo ranjenih četnika sa Kumanova, trenutno preko 2000 ranjenika, koji su smešteni u beogradske gimnazije, učiteljsku školu, bogosloviju, sve je pretvoreno u vojne bolnice. Ali, oko Velesa se vode krvave borbe, i čekamo još 2000 ranjenika. Kneginja Jelena Kudašova, pred polazak u Vranje sa svojim sanitarnim odredom, dva dana je obilazila ranjenike po Beogradu. Pratila sam je, šta smo sve videle i čule... Vaš Aleksandrovski vojni sanitet su junačine, čim su stigli, dan i noć su radili po raznim bolnicama, sad su krenuli u Niš. Iverskom sanitetskom odredu dodelili su Drugu beogradsku gimnaziju, pomažem im da se organizuju. Prvo sam radila u vojnoj bolnici, sad radim u Vašoj Iverskoj.

Evo kako ona piše o patriotizmu Srba: – Prošla sahrana činovnika Ministarstva inostranih poslova Kovačevića, koga su doneli raskomadanog sa Kumanovskog fronta.Stari otac oprostio se sa sinom jedincem rečima – „zbogom, junače, vidiš da ja ne plačem, idi s mirom Bogu, i kaži našem Caru Dušanu i Lazaru da je Kosovo polje oslobođeno". Danas je bio moleban i osvećenje sedišta Iverske bolnice u Drugoj beogradskoj gimnaziji, u Makedonskoj ulici, javljaju da nam stiže još 200 ranjenih kod Velesa i 400 sa okolnih položaja, večeras, a sutra kažu stiže još ...doviđenja, moram na posao, noge su mi natečene, ali duh je bodar! – piše Aleksandra Hartvig. Ona u pismu traži da Moskva pošalje još lekara, tople odeće, sanitetskog materijala, i novaca. Kaže da Srbi ne umeju da traže za sebe!

Moskovska duma šalje još četiri sanitarne brigade, sa vojno-medicinskom opremom, 28. oktobra, posle svečanog molebana. Svaka sanitarna brigada imala je glavnog lekara, i 16 medicinskih sestara i sanitarnih pomoćnika. U moskovskim arhivima čuvaju se pisma Srba, u kojima se izražava blagodarnost za novac, medicinsku i drugu pomoć. Kralj Nikola se ovako zahvaljuje moskovskom gradonačelniku: – Blagodarim Vam za bratsku pomoć, ogromnu po obimu, i odlično organizovanu, koju nam šalje slavna Moskva, kolevka velike Rusije, vekovni vođa velikog slovenskog krstnog pohoda, koji sada na Balkanu završavaju njena mlađa braća. "Iz Sankt Peterburga je u Srbiju stigla sanitetska vojna brigada „General Mihail Grigorjevič Černjaev", čiji je počasni predsednik bila njegova udovica Antonina. Sva Moskva i severna prestonica kupovale su razglednice sa likom srpskog heroja, ruskog generala Černjaeva, od prikupljenih sredstava kupljen je sanitetski materijal za srpske ranjenike. 11. i 12. novembra organizovana je grandiozna akcija, deset hiljada dobrovoljaca skupljalo je na ulicama prilog za srpsku vojsku: predali su u Dumu kutije, sa prilozima, Slavjanskom komitetu, gde je pored novca bilo i stihova, pesama, u koje su zavijali novac. Primer: jedan Kolja napisao je: ja prilažem svu ušteđevinu iz moje kasice, rubalj i 52 kopejke, da kupite hleba siromašnoj slavjanskoj deci! Moskovski studenti uz prilog pišu: „Ako bude potrebno moskovska omladina osim novca spremna je da pomogne i na bojnom polju"! 12. novembra održan je dobrotvorni koncert u Boljšem teatru, prihod je upućen u Srbiju. Pored Slavjanskog komiteta na Serbskom podvorju, na Iljinki, u centru Moskve, Birževi komitet je skupljao i slao veliku pomoć u Srbiju, lekove, medicinski materijal, odeću, novac, volontere.

Za razliku od Hercegovačkog ustanka i Srpsko-turskog rata sedamdesetih godina 19. veka, kad je vojno učešće ruskih dobrovoljaca i profesionalnih vojnika bilo veće, sada u balkanskim ratovima, protiv Turaka su se borile dobro obučene i brojne armije, pa je broj dobrovoljaca bio manji. Na primer, 16. Oktobra, hiljade Moskovljana sa starešinom Srpskog podvorja ispratile su kozačku družinu od 36 dobrovoljaca u Srbiju. Posle nedelju dana tako su pratili 48 dobrovoljaca. U jesen 1912. i zimu 1913. Moskva je svakodnevno pratila preko novina vesti sa Balkana, kao da se radi o ruskom frontu. Svakog dana su objavljivane foto reportaže i vesti sa bojnog polja, da navedemo samo neke naslove: „Srpska pešadija i konjica", "Rezerva Srpske armije", „Prvi turski zarobljenici u Podgorici", „Naslednik srpskog prestola, kraljević Aleksandar, istakao se u bici kod Kumanova", „Srbi osvojili trofej, turske vojne barjake", „Pogled na Bitolj, koji su Srbi oslobodili", „Susret Srbijanske i Crnogorska Armije na obali mora". Sa oduševljenjem su Moskovljani čitali novost: „26. oktobra Srpska armija oslobodila je Skoplje, gde je odmah organizovana ruska vojna bolnica." Evo pisma srpskih preživelih ranjenika Moskovskoj dumi: „Srpski vojnici, ranjeni u borbi za oslobođenje svoje braće od turskog iga, koji se leče u Moskovskoj bolnici u Skoplju, mole vas da predate Srcu Rusije, Moskvi, bratsku blagodarnost za veliku pomoć i divnu negu. Živela Moskva!

Sa velikom nadom pratila je Moskva opsadu Adrianopolja, u kojoj je Bugarskoj prišla u pomoć Srpska armija sa 40000 vojnika. Srpska artiljerija imala je odlučujuću ulogu u oslobađanju. Slavjanski komitet je na vanrednom zasedanju doneo odluku da grad Moskva proslavi ovu pobedu, 18. marta sva Moskva se skupila na toržestvenu službu na Srpskom podvorju, veliki banketi, slavlje u Kremlju, polaganje cveća na spomenike ruskim herojima sa Plevne, Caru Mučeniku Aleksandru Drugom, velikom generalu Skobeljevu, sve slovenske i slovenofilske organizacije širom grada organizovale su svečanosti. Evo telegrama moskovskog gradonačelnika kralju Petru i gradu Beogradu: Moskva je svim srcem preživljavala radosti i žalosti slovenske braće u dugoj borbi za slobodu od ropstva polumesecu. Pozdravlja carski grad Srpske kraljevine povodom pobede udruženih slovenskih armija nad jednom od poslednjih tvrđava Otomanske imperije u Evropi. Neka sjedinjena prolivena krv bratskih naroda posluži zalogom neraskidivog jedinstva i uspeha u daljoj borbi za punu nezavisnost i miran razvoj svih naroda Balkana! Evo kako je Beogradski Crveni krst odgovorio na brojne telegrame podrške iz Moskve: – Ranjeni Srbi sa radošću i ushićenjem gledaju na pokroviteljku Slovena – Moskvu. Živeo naš silni bratski ruski narod, na strah neprijatelju Bože, Carja hrani! Srpskom mitropolitu Dimitriju i rektoru Srpske bogoslovije Veselinoviću, organizovan je veličanstven doček na Crvenom trgu, u Kremlju, Sergijevoj Lavri. Kad mu je pokrovitelj Srpskog Podvorja Kotov prineo hleb i so, on se na ruskom obratio narodu: – Ja osećam duboku ljubav, duhovnu i moralnu vezu naših naroda. Ruska pomoć i žrtve srpskom narodu bila je i ostala ogromna". Posebno se zahvalio što Moskovska Duhovna Akademija u Sergijevo-Troickoj Lavri neguje tradiciju besplatnog školovanja srpskih bogoslova. Moskovljani su uručili mnogo dragocenih poklona i novac za ranjene i srpsku siročad mitropolitu.

Posle pada Adrianopolja, poražena Turska se povlači, Prvi balkanski rat završen je primirjem u aprilu. Samo Crna Gora ga nije potpisala, oslobođenje Skadra svečano je proslavljeno u Moskvi, duhovno i narodnim veseljem! Prvi balkanski rat mladih slovenskih država protiv Otomanske Imperije na zalasku bio je brz, uspešan i vođen je uz podršku Ruske Imperije koja se nalazila u zenitu slave. Rusija je pomagala na razne načine, koje smo ukratko opisali: dobrovoljcima, novcem, hranom, odećom, vojno-medicinskom opremom, vojnim bolnicama, medicinskim osobljem.

Prvi balkanski rat, uspešno je okončan, i bio je vrhunac sloge, sabornosti balkanskih naroda, uz rusku podršku. Zato je u junu 1913. godine napad Bugarske na Srbiju i Grčku bio neprijatno iznenađenje, doduše za neupućene, jer je na čelu Bugarske bio nemački princ, Ferdinand Koburgski.

Bugari su poraženi u Drgom balkanskom ratu. Uskoro je počeo Prvi svetski rat, u kome se ruska, posebno žrtvena ljubav i bratska pomoć Moskve još snažnije i dublje pokazala na delu, kada je Car Mučenik Nikolaj Drugi, znajući da nema veće ljubavi od one kada brat za brata položi život položio svoj život za Srbiju i srpski narod.

Pravoslavna slovenska civilizacija, od Jadranskog do Severnog mora i Tihog okeana, i u vreme Balkanskih ratova pokazala je svoje jedinstvo.
Fotografija: RUSKA POMOĆ SRBIJI U PRVOM BALKANSKOM RATU ....

Duhovne i kulturno-istorijske veze ruskog i srpskog naroda predstavićemo na primeru pomoći Moskve srpskim zemljama kroz vekove. Rusi su uvek znali da daleko na jugu živi bratski pravoslavni narod. Moskovski slovenofili Ivan i Konstantin Aksakov, Aleksej Homjakov, Juri Samarin, Mihail Pogodin, 1860. godine pišu: – Vi Srbi ste za nas braća po krvi i duhovna braća u Hristu. Drag nam je vaš lik, koji svedoči o našem srodstvu, mio jezik, koji zvuči kao naš, dragi su nam vaši običaji, istog korena kao naši". Evo kratkog osvrta na istoriju rusko-srpskih odnosa do Prvog balkanskog rata.

1380. godine ruska pobeda na Kulikovom polju uzdiže Moskovsko knjažestvo, 1389. Kosovska bitka bila je početak rastakanja srpske srednjevekovne države, sa konačnim padom 1459. godine. Nikola Pašić u Moskvi 1916. godine kaže: „Težnja Moskve da nam pomogne nikada se nije ugasila. U Moskvi su naši monasi dobijali bogate darove od careva moskovskih, i po povratku na Balkan govorili da na severu postoji moćna država, moćni narod pravoslavni, koji govori na srodnom jeziku, narod velike duše, blagorodnog srca, ruski narod, rođeni brat, na koji je srpski narod polagao još tada veliku nadu."

Ravnoapostolni Sava, prvi srpski arhiepiskop, kao mladi knez zamonašio se u ruskom svetogorskom manastiru, Srbin Kiprijan postao je ruski mitropolit, kao i Pahomije Logofet, i mnogi drugi podvižnici. Moskovski carevi davali su gramate srpskim manastirima i vladikama da dolaze u Moskvu, gde su dobijali dragocenosti, crkvene knjige, sasude, zlato i krzno. Na primer, 1509. Godine beogradski mitropolit Teofan moli za pomoć Velikog kneza moskovskog Vasilija Ivanoviča, koji mu šalje srebrni pehar, 120 skupocenih samura i krzno tri hiljade veverica, kao i gramatu da pošalje monahe u moskovsku kneževinu.

Srpska Carska Lavra Hilandar bila je pod pokroviteljstvom moskovskih gosudara, i imala na Kitaj gorodu u centru Moskve svoje Podvorje, gde se čuvala Gramata o pravu skupljanja milostinje. Veliki knjaz i Car moskovski Ivan Grozni 1550. godine traži od turskog sultana da oslobodi poreza i zaštiti Hilandar. 1641.godine Car Mihail Fjodorovič u Kremlju prima skopskog mitropolita Simeona koji moli pomoć za Srpsku Patrijaršiju. Car je darovao mnogo dragocenosti, knjiga, crkvenih sasuda, i ono najvažnije, gramatu srpskom Patrijarhu Pajsiju i Pećkom manastiru, da šalje monahe u Moskvu, sa pravom skupljanja pomoći. Mitropolit Simeon ostao je u Rusiji, i postavljen za Mitropolita Kazanskog! 1654. godine u Moskvi boravi srpski Patrijarh Gavrilo. Moskovski Patrijarh Nikon, u to vreme van Moskve, moli ga da ga zameni, da postavlja sveštenike i đakone! Kad se vratio u Srbiju, Turci su ga optužili za špijunažu i obesili!

U vreme Cara Alekseja Mihajloviča srpski mitropolit Teodosije praktično je bio mestobljustitelj moskovskog Patrijaršijskog prestola, posle Nikonovog povlačenja! U vreme Velike seobe Srba, Carevna Sofija prima izaslanika Patrijarha Arsenija Čarnojevića, arhimandrita Isaiju, čije je svedočenje o turskim zverstvima uticalo na Ruski pohod protiv Krimskog Hanstva 1689. godine! Srpski Patrijarh Dositej šalje oficira Pantelejmona Božića kod Imperatora Petra Velikog sa molbom da dozvoli seobu Srba na rusko-tursku granicu! Ali, na dnevnom redu tada je bio rat sa Švedskom, i tek 1751. godine došlo je do seobe Srba graničara u malorusku oblast, nazvanu Nova Srbija.

Naš narod je trpeo ne samo zverstva Turaka, Mađara i Austrijanaca, već i lukavstva pravoslavnih Grka, koji su čak na mesto srpskog Patrijarha Vasilija, postavili Grka Kalinika! 1766. Carigradska Patrijaršija je uz pomoć Turaka ukinula Srpsku Patrijaršiju! U vreme Prvog srpskog ustanka 1804. godine srpske vladike se obraćaju Imperatoru Aleksandru Prvom sa projektom obnove srpskog carstva, pod pokroviteljstvom Rusije. Ruski generali Cukato i Isajev vodili su ruske jedinice u srpskom ustanku, koji je propao, a Vožd Georgije Petrović preselio se u Rusiju.

1848. godine Mađari se dižu protiv Austrijske Imperije, u kojoj Srbi, Slovaci i Hrvati takođe traže autonomiju, koju im Mađari osporavaju! Iste godine, na majskoj skupštini, u S.Karlovcima, mitropolit Josif Rajačić proglašen je za Patrijarha, a srpske oblasti Austrije proglašene su Vojvodstvom Srbije. Imperator Franc Josif priznao je Srpsku Patrijašiju i Vojvodstvo, Mađari su naneli nekoliko teških poraza austrijskoj armiji. U oktobru 1848. Srpski Patrijarh moli ruskog konzula u Beogradu za pomoć. Tada je Rusija razbila Mađarsku vojsku i zaustavila teror nad srpskim narodom. Patrijarh Josif Rajačić opisao je Imperatoru Nikolaju Prvom stradanje Srba, ubijanje i pljačke, uništavanje pravoslavnih hramova, sa ciljem istrebljenja naroda i uništenja Pravoslavlja. Rusija je poslala veliku pomoć u novcu, stvarima, zlatu, crkvenim predmetima i knjigama Srbima u postradalim oblastima, o čemu svedoči pismo blagodarnosti srpskog patrijarha od 29. januara 1851. godine.

1860.godine Franc Josif je ukinuo Srpsko Vojvodstvo, ostavio titulu Patrijarha karlovačkom Mitropolitu. Tako se zahvalio Srbima za ukazanu pomoć u borbi protiv mađarskih pobunjenika. Pomenućemo da je 1874. godine na Soljanki, u centru Moskve otvorena srpska duhovna ambasada u vidu Podvorja u hramu svetih Kira i Jovana, gde je u vreme Hercegovačkog ustanka i Srpsko-turskog rata Slavjanski komitet organizovao slanje dobrovoljaca, pohodnih vojnih hramova, pravoslavnih zastava, ikona, odeće, obuće, sanitarnih odreda, lekara, milosrdnih sestara, vojnih bolnica, novca i hrane na Balkan.

Ove godine navršava se sto godina od Prvog Balkanskog rata, koji predstavlja slavnu stranicu u istoriji rusko-srpskih odnosa. Progoni rusofila u vreme kralja Milana Obrenovića, kada austrofilska partija naprednjaka nameće zapadnoevropske integracije, prestaju kad na srpski prestol stupa kralj Petar Karađorđević 1903. godine. Austrija od 1906. do 1911. godine protiv Srbije vodi carinski rat, koji iz ekonomskog prerasta u pravi, aneksijom srpske Bosne u oktobru 1908. godine. Evropa je bila na granici rata, a srpski predsednik Vlade Nikola Pašić dolazi u Sankt-Peterburg. Imperator Nikolaj Drugi mu je rekao: – Mi Vas nikada nećemo ostaviti".

Početkom dvadesetog veka, rusko-srpsko bratstvo ukrepljeno je dinastičkim brakovima: kćerke kralja Nikole Anastazija i Milica udale su se za velike kneževe Romanove, kao i Jelena, kćerka kralja Petra Prvog.

10. Marta 1910. godine kralj Petar stiže u Sankt-Peterburg, sa Nikolom Pašićem i ministrom inostranih poslova Milovanovićem. Posle uspešnih političkih pregovora, 14.marta stižu u Moskvu. Štampa tog vremena beleži kako su Moskovljani s oduševljenjem dočekali srpskog kralja sa pratnjom. Pravo ushićenje izazvalo je pravoslavno ponašanje Petra Prvog i srpske delegacije, prilikom posete Iverskoj kapeli, na putu u Kremlj. Moskovski gubernator, general Džunkovski, i gradonačelnik Gučkov su sa gostima prisustvovali Svetoj liturgiji u Uspenskom hramu Kremlja. Kralj Petar sa pratnjom došao je u Srpsko podvorje, gde su mu izneli ratne zastave ruskih dobrovoljaca iz 1876-1878. godine.

U Prvom Balkanskom ratu učestvovali su pravoslavni slovenski narodi, uključujući i Grke, protiv ostataka omražene Otomanske carevine. Prvi povod za rat bilo je odbijanje Turske da da autonomiju Makedoniji i Trakiji, a drugi odbijanje da obustavi mobilizaciju! U oktobru je u rat protiv Turske stupila Crna Gora, i potom Bugarska, Srbija i Grčka. Neočekivano za Evropu, pravoslavni saveznici su ostvarili nekoliko krupnih pobeda nad Turskom. Za nekoliko nedelja u teškim bitkama, kod Kumanova, i Prilepa srpska vojska oslobodila je Staru Srbiju, stigla čak do mora, što je izazvalo nezadovoljstvo Austrije. Na Kosovu polju otslužen je veliki pomen svim kosovskim mučenicima, poginulim od 1389.godine do 1912! Da vidimo kako je Moskva pomagala Srbiji u to vreme.

U septembru 1912. bilo je jasno da je rat sa Turskom neizbežan. 19. septembra u Moskvi se pripremaju sanitarni odredi, lekari i medicinske sestre, poljske bolnice, za srpski front. Na Srpskom Podvorju, po rečima arhimandrita Mihaila, za samo jedan dan prijavilo se petsto dobrovoljaca za srpski front. 6.oktobra zasedao je Slavjanski komitet, koji je objavio proglas: – Izuzetno težak, skoro bezizlazni položaj najrođenijih, po krvi i veri, Srba, braće u Staroj Srbiji, Makedoniji, Epiru, i drugim oblastima Turske, predanih na milost i nemilost turskim i albanskim divljim hordama, bašibozuku koji istrebljuju narod, prisilio je Crnu Goru, Srbiju, Bugarsku i Grčku da stanu u zaštitu svog naroda i objave rat Turskoj. Svu nadu polažu na Boga i Rusiju, koja je pozvana da ispuni Zavet Hristov! Komitet je pozvao Moskovljane na hristoljubivo delo pomoći Srbima, da priloge i sve vrste pomoći donose u Srpsko Podvorje. Moskovska gradska duma odmah je odvojila sumu od 50 000 carskih rubalja, za opremu četiri vojne bolnice (svaka sa po pedeset kreveta). Osnovan je Damski komitet, koji je u Moskovskoj gradskoj dumi organizovao dežurstvo, gde su Moskovljani donosili novac, odeću, obuću, organizovano je šivenje rublja za srpsku vojsku, ranjenike, pakovanje i slanje paketa na Balkanski front. Do sredine novembra poslano je 1648 pudova pomoći. Aleksandrovsko društvo ikone Utoli moju pečal i Iversko društvo milosrdnih sestara od prvih dana Balkanskog rata, baš kao i u Srpsko-turskom ratu sedamdesetih godina 19. veka, poslale su leteće odrede, za pozadinu i evakuaciju ranjenika sa bojnog polja.

general vrangelNa slici čuveni general Vrangel

10.oktobra 1912. god. preko dve hiljade Moskovljana, na čelu sa moskovskim gubernatorom Džunkovskim, gradonačelnikom Gučkovim, i starešinom Srpskog Podvorja arhimandritom Mihailom ispratili su ekipu od 40 hirurga, sestara, sanitarnih pomoćnika, lekara u Niš, gde je bila privremena rezidencija kralja Petra. Moskovski gradonačelnik predao je ikonu Spasitelja i Bogorodice Odigitrije putnicima, i blagoslovio ih ovim rečima: – Primite blagoslov Moskve, srca Rusije kao zalog vašeg hrišćanskog podviga, za slavu Pravoslavne Crkve, u slavu Rusije, za slavu Slavjanstva!

Evo odlomka pisma supruge ruskog ambasadora u Srbiji, Aleksandre, upućene moskovskom gradonačelniku Nikolaju Ivanoviču Gučkovu 18. oktobra, u kojem detaljno opisuje teške bojeve, stanje u srpskoj pozadini i aktivnost ruskih vojno-sanitarnih odreda: – Donose mnogo ranjenih, više nego što se moglo očekivati, prvo iz Ristovca, 300 ranjenika, već je puna bolnica u Nišu, pa onda 800 ranjenih iz Merdara, posle dva dana počeli su da donose mnogo ranjenih četnika sa Kumanova, trenutno preko 2000 ranjenika, koji su smešteni u beogradske gimnazije, učiteljsku školu, bogosloviju, sve je pretvoreno u vojne bolnice. Ali, oko Velesa se vode krvave borbe, i čekamo još 2000 ranjenika. Kneginja Jelena Kudašova, pred polazak u Vranje sa svojim sanitarnim odredom, dva dana je obilazila ranjenike po Beogradu. Pratila sam je, šta smo sve videle i čule... Vaš Aleksandrovski vojni sanitet su junačine, čim su stigli, dan i noć su radili po raznim bolnicama, sad su krenuli u Niš. Iverskom sanitetskom odredu dodelili su Drugu beogradsku gimnaziju, pomažem im da se organizuju. Prvo sam radila u vojnoj bolnici, sad radim u Vašoj Iverskoj.

Evo kako ona piše o patriotizmu Srba: – Prošla sahrana činovnika Ministarstva inostranih poslova Kovačevića, koga su doneli raskomadanog sa Kumanovskog fronta.Stari otac oprostio se sa sinom jedincem rečima – „zbogom, junače, vidiš da ja ne plačem, idi s mirom Bogu, i kaži našem Caru Dušanu i Lazaru da je Kosovo polje oslobođeno". Danas je bio moleban i osvećenje sedišta Iverske bolnice u Drugoj beogradskoj gimnaziji, u Makedonskoj ulici, javljaju da nam stiže još 200 ranjenih kod Velesa i 400 sa okolnih položaja, večeras, a sutra kažu stiže još ...doviđenja, moram na posao, noge su mi natečene, ali duh je bodar! – piše Aleksandra Hartvig. Ona u pismu traži da Moskva pošalje još lekara, tople odeće, sanitetskog materijala, i novaca. Kaže da Srbi ne umeju da traže za sebe!

Moskovska duma šalje još četiri sanitarne brigade, sa vojno-medicinskom opremom, 28. oktobra, posle svečanog molebana. Svaka sanitarna brigada imala je glavnog lekara, i 16 medicinskih sestara i sanitarnih pomoćnika. U moskovskim arhivima čuvaju se pisma Srba, u kojima se izražava blagodarnost za novac, medicinsku i drugu pomoć. Kralj Nikola se ovako zahvaljuje moskovskom gradonačelniku: – Blagodarim Vam za bratsku pomoć, ogromnu po obimu, i odlično organizovanu, koju nam šalje slavna Moskva, kolevka velike Rusije, vekovni vođa velikog slovenskog krstnog pohoda, koji sada na Balkanu završavaju njena mlađa braća. "Iz Sankt Peterburga je u Srbiju stigla sanitetska vojna brigada „General Mihail Grigorjevič Černjaev", čiji je počasni predsednik bila njegova udovica Antonina. Sva Moskva i severna prestonica kupovale su razglednice sa likom srpskog heroja, ruskog generala Černjaeva, od prikupljenih sredstava kupljen je sanitetski materijal za srpske ranjenike. 11. i 12. novembra organizovana je grandiozna akcija, deset hiljada dobrovoljaca skupljalo je na ulicama prilog za srpsku vojsku: predali su u Dumu kutije, sa prilozima, Slavjanskom komitetu, gde je pored novca bilo i stihova, pesama, u koje su zavijali novac. Primer: jedan Kolja napisao je: ja prilažem svu ušteđevinu iz moje kasice, rubalj i 52 kopejke, da kupite hleba siromašnoj slavjanskoj deci! Moskovski studenti uz prilog pišu: „Ako bude potrebno moskovska omladina osim novca spremna je da pomogne i na bojnom polju"! 12. novembra održan je dobrotvorni koncert u Boljšem teatru, prihod je upućen u Srbiju. Pored Slavjanskog komiteta na Serbskom podvorju, na Iljinki, u centru Moskve, Birževi komitet je skupljao i slao veliku pomoć u Srbiju, lekove, medicinski materijal, odeću, novac, volontere.

Za razliku od Hercegovačkog ustanka i Srpsko-turskog rata sedamdesetih godina 19. veka, kad je vojno učešće ruskih dobrovoljaca i profesionalnih vojnika bilo veće, sada u balkanskim ratovima, protiv Turaka su se borile dobro obučene i brojne armije, pa je broj dobrovoljaca bio manji. Na primer, 16. Oktobra, hiljade Moskovljana sa starešinom Srpskog podvorja ispratile su kozačku družinu od 36 dobrovoljaca u Srbiju. Posle nedelju dana tako su pratili 48 dobrovoljaca. U jesen 1912. i zimu 1913. Moskva je svakodnevno pratila preko novina vesti sa Balkana, kao da se radi o ruskom frontu. Svakog dana su objavljivane foto reportaže i vesti sa bojnog polja, da navedemo samo neke naslove: „Srpska pešadija i konjica", "Rezerva Srpske armije", „Prvi turski zarobljenici u Podgorici", „Naslednik srpskog prestola, kraljević Aleksandar, istakao se u bici kod Kumanova", „Srbi osvojili trofej, turske vojne barjake", „Pogled na Bitolj, koji su Srbi oslobodili", „Susret Srbijanske i Crnogorska Armije na obali mora". Sa oduševljenjem su Moskovljani čitali novost: „26. oktobra Srpska armija oslobodila je Skoplje, gde je odmah organizovana ruska vojna bolnica." Evo pisma srpskih preživelih ranjenika Moskovskoj dumi: „Srpski vojnici, ranjeni u borbi za oslobođenje svoje braće od turskog iga, koji se leče u Moskovskoj bolnici u Skoplju, mole vas da predate Srcu Rusije, Moskvi, bratsku blagodarnost za veliku pomoć i divnu negu. Živela Moskva!

Sa velikom nadom pratila je Moskva opsadu Adrianopolja, u kojoj je Bugarskoj prišla u pomoć Srpska armija sa 40000 vojnika. Srpska artiljerija imala je odlučujuću ulogu u oslobađanju. Slavjanski komitet je na vanrednom zasedanju doneo odluku da grad Moskva proslavi ovu pobedu, 18. marta sva Moskva se skupila na toržestvenu službu na Srpskom podvorju, veliki banketi, slavlje u Kremlju, polaganje cveća na spomenike ruskim herojima sa Plevne, Caru Mučeniku Aleksandru Drugom, velikom generalu Skobeljevu, sve slovenske i slovenofilske organizacije širom grada organizovale su svečanosti. Evo telegrama moskovskog gradonačelnika kralju Petru i gradu Beogradu: Moskva je svim srcem preživljavala radosti i žalosti slovenske braće u dugoj borbi za slobodu od ropstva polumesecu. Pozdravlja carski grad Srpske kraljevine povodom pobede udruženih slovenskih armija nad jednom od poslednjih tvrđava Otomanske imperije u Evropi. Neka sjedinjena prolivena krv bratskih naroda posluži zalogom neraskidivog jedinstva i uspeha u daljoj borbi za punu nezavisnost i miran razvoj svih naroda Balkana! Evo kako je Beogradski Crveni krst odgovorio na brojne telegrame podrške iz Moskve: – Ranjeni Srbi sa radošću i ushićenjem gledaju na pokroviteljku Slovena – Moskvu. Živeo naš silni bratski ruski narod, na strah neprijatelju Bože, Carja hrani! Srpskom mitropolitu Dimitriju i rektoru Srpske bogoslovije Veselinoviću, organizovan je veličanstven doček na Crvenom trgu, u Kremlju, Sergijevoj Lavri. Kad mu je pokrovitelj Srpskog Podvorja Kotov prineo hleb i so, on se na ruskom obratio narodu: – Ja osećam duboku ljubav, duhovnu i moralnu vezu naših naroda. Ruska pomoć i žrtve srpskom narodu bila je i ostala ogromna". Posebno se zahvalio što Moskovska Duhovna Akademija u Sergijevo-Troickoj Lavri neguje tradiciju besplatnog školovanja srpskih bogoslova. Moskovljani su uručili mnogo dragocenih poklona i novac za ranjene i srpsku siročad mitropolitu.

Posle pada Adrianopolja, poražena Turska se povlači, Prvi balkanski rat završen je primirjem u aprilu. Samo Crna Gora ga nije potpisala, oslobođenje Skadra svečano je proslavljeno u Moskvi, duhovno i narodnim veseljem! Prvi balkanski rat mladih slovenskih država protiv Otomanske Imperije na zalasku bio je brz, uspešan i vođen je uz podršku Ruske Imperije koja se nalazila u zenitu slave. Rusija je pomagala na razne načine, koje smo ukratko opisali: dobrovoljcima, novcem, hranom, odećom, vojno-medicinskom opremom, vojnim bolnicama, medicinskim osobljem.

Prvi balkanski rat, uspešno je okončan, i bio je vrhunac sloge, sabornosti balkanskih naroda, uz rusku podršku. Zato je u junu 1913. godine napad Bugarske na Srbiju i Grčku bio neprijatno iznenađenje, doduše za neupućene, jer je na čelu Bugarske bio nemački princ, Ferdinand Koburgski.

Bugari su poraženi u Drgom balkanskom ratu. Uskoro je počeo Prvi svetski rat, u kome se ruska, posebno žrtvena ljubav i bratska pomoć Moskve još snažnije i dublje pokazala na delu, kada je Car Mučenik Nikolaj Drugi, znajući da nema veće ljubavi od one kada brat za brata položi život položio svoj život za Srbiju i srpski narod.

Pravoslavna slovenska civilizacija, od Jadranskog do Severnog mora i Tihog okeana, i u vreme Balkanskih ratova pokazala je svoje jedinstvo.

Podeli ovu vest

28/07/2013 0 comment

Kao novinar lista "Vreme", veliki srpski pisac Miloš Crnjanski, boravio je na Krfu 1925 godine i objavio reportažu koja baca posebno svetlo na krfsku epopeju: ''Uzduž i popreko Krf, je zasejan našim grobovima, grobovima srbijanske vojske iz Prvog svetskog rata. Posle nekoliko dana provedenih na Krfu, oni se čine bezbrojni, kao da ih ima pod ...

17/09/2017 0 comment

Vreme prvog naseljavanja i postanka Zaječara ne može se tačno odrediti. Najverovatnije potiče s kraja 17. veka ili, najkasnije, sa početkom 18. veka. ...

21/11/2017 0 comment

 Praznik arhanđela Mihaila   ustanovljen je u vreme pape Silvestera i patrijarha aleksandrijskog Aleksandra. Izabran je novembar, jer ...

20/11/2017 0 comment

Za vreme nemačke okupacije od 1789. do 1791, kada je posle mira u Svištovu Beograd ponovo vraćen Otomanskoj imperiji, na Savskoj jaliji bilo ...

13/11/2017 0 comment

Vršac je „lepa varoš“ sa starim baroknim jezgrom. Znamenje grada je srednjovekovna kula - Vršački zamak - ...

O Portalu

Portal koji promoviše Srbiju i njene vrednosti. Sve na jednom mestu, priča o Srbiji koju volimo, njenoj tradiciji, lepotama, ljudima i događajima.

Najnovije vesti

Newsletter

Budite u toku sa najnovijim vestima i informacijama na našem portalu!