Poslednja poruka Arčibalda Rajsa Srbima, koje je toliko voleo, „Čujte Srbi“

Poslednja poruka Arčibalda Rajsa Srbima, koje je toliko voleo, „Čujte Srbi“

Čujte Srbi! Čuvajte se sebe, izvorno na francuskom: Ecoutez les Serbes!, je delo dr Arčibalda Rajsa koje je ostavio kao svoju posmrtnu ostavštinu Srbima.

Knjigu je predao iz njegove posmrtne ostavštine  akademik Vladimir Stojančević 1997. radi publikovanja. Knjiga je prevedena na srpski jezik, te je prevod od 2004. više puta publikovan.

Rajs, koji je po rođenju bio Nemac, živeo je u Švajcarskoj, po obrazovanju je bio hemičar, a po profesiji kriminolog. Za vreme Prvog svetskog rata našao se u Srbiji, gde je posle prvih meseci rata sprovodio jedno istraživanje (anketu) o austro-ugarskim zločinima nad civilnim stanovništvom.Knjiga je izašla 1928.godine i na neki način reč je o delu koje podseća na žanr knjiga-saveta, kakve su bile česte još od vremena pozne antike i ranog hrišćanstva.

Svi Rajsovi saveti i mane i vrline našeg naroda, aktuelni su i danas, da mlađim generacijama srdačno preporučujemo da obavezno pročitaju ovu knjigu.


"Govorio sam iskreno u svojoj knjizi. Nisam tražio da ulepšavam istinu, jer mislim da dugujem istinu svojim drugovima. Neki će se možda namrštiti zbog moje iskrenosti. Žalim unapred, ali u jednoj knjizi kao što je ova pisac se mora strogo držati istine. Deset godina je prošlo od završetka rata i vreme je da iščeznu izvesne legende korisne za vreme mučnih časova da bi se održao moral."

O hrabrosti srpskog naroda Rajs je napisao:

"Narod vam je hrabar i njegova hrabrost često seže do junaštva. Mogu to s pravom da kažem jer sam gledao vaše vojnike, a oni nisu bili ništa drugo do sam narod, u skoro svim bitkama velikog oslobodilačkog rata. Video sam i povlačenje preko Albanije, kada su vam se mnogi seljani i varošani nadmetali u junaštvu sa vojnicima, vojnicima koji su stigli na Krf tek kao ljudske senke i od kojih su mnogi na večnoj straži u morskim dubinama.
Video sam i vaše ranjenike u pokretnim bolnicama i na operacionim stolovima. Retko bi im se jauk, pa ni jecaj, oteo iz usta, a često ih, naročito u početku rata, usled nedostatka narkotika nisu ni uspavljivali."

Srbe je video kao velike rodoljube i u knjizi napisao:

"Narod vam je rodoljubiv. Ne znam ni za jedan narod u kojem legendarni nacionalni junaci toliko žive u narodnoj duši kao kod vas. A imate i onaj veličanstveni dar da vas sećanje na te junake zna toliko nadahnuti da vam vlastiti život više ništa ne znači. To je zato što lik tih legendarnih junaka izlazi iz vas samih. Sačinjen je od komadića koje odaje vaša duša. Urođeni zdrav razum vam je u tim junacima — koji su u stvarnosti često bili sasvim drugačiji — pronašao pravi i možda jedini način da održite netaknutim svoj nacionalni ideal. Kraljević Marko vam je poslužio kao ogedalo."

rajs pasos

Recencija Akademika Vladimira Stojančevića

Rukopis "Čujte Srbi!" je iz posmrtne ostavštine čuvenog Švajcarca — profesora Univerziteta i kriminalistike — učesnika u ratu Srbije 1914 — 1918. godine i prvih deset godina na stvaranju Kraljevine SHS. Svrha ovog Rajsovog spisa bila je da srpskoj inteligenciji, političarima i držaocima uprave ukaže na mnoge negativne pojave koje su se javile u posleratnom životu, posebno u državnoj politici — a koje su bile od pogubnog uticaja, ili su to mogle biti, na ukupni potonji razvitak i naroda i države SHS.
Rajs je, otvoreno i oštroumno ukazivao na brojnost i sve veću ukorenjenost negativnih pojava, pre svega na korupciju, olakosmislenost i nerad u državnoj upravi i sudstvu, ali i u jednom krugu srpske inteligencije. On to nije pripisavao negativnoj osnovi narodnog karaktera, već posleratnim prilikama koje su izazvale demoralizaciju generacija izmorenih ratovanjem i negativnim uticajima — ugledima koji su dolazili i sa Zapada i sa Istoka Evrope. Upozoravao je Srbe na ovakve brojne negativne pojave, koje su mogle ne samo da kompromituju predstavu o veličini (nametnutog) ratovanja srpskog naroda za svoju slobodu i ujedinjenu nacionalnu državu, već i da — i jakim inostranim subverzivnim uticajima — dovedu u opasnost i same osnove postojanja slobodne države i srpskog demokratskog društva, najvećim delom sastavljenog od (čestitih i rodoljubivih) seljaka.
Iako neuvijeno i oštro pisan, ovaj spis dr Arčibalda Rajsa je nameru da ukaže na uzroke i povode velikih poremećaja u posleratnom srpskom društvu, i da Srbima predstavi opasnosti koje ih očekuju (čak i u skorijoj budućnosti). Takođe, ovaj apel, nastoji da spreči eroziju lepih predstava o srpskom narodu — za koji kaže da je narod izvorne čestitosti, visokog morala, neuporedivog junaštva i visokih karakternih vrednosti — koja se počela stvarati o njemu u svetu, obilno i vešto pomagane i od njegovih ratnih neprijatelja. Posle brojnih dela u kojima je pred svetskom javnošću, za vreme rata, branio Srbe od počinjenih, nad njim, ratnih zločina i genocidne politike okupatora Srbije, ovim spisom dr Arčibal Rajs — sa velikim duševnim bolom — hteo je da upozori Srbe da se olako ne prepuštaju stihijama posleratnih prilika i negativnog nasleđa rata i okupacije, već da razložno i realno rade na očuvanju onog što su stekli: teško postignuto i ostvareno oslobođenje i ujedinjenje svog naroda.
Rajsov spis, možda će se učiniti i preteranim u kritici i iznošenju negativnih činjenica i karakternih ocena, nekima čak i kao direktna (naknada) srbofobija — što, nikako, ne bi bilo ni tačno ni pravedno. Rajs je bio i ostati, jedan od najvećih, dobronamernih i nesebičnih, prijatelja Srbije i srpskog naroda koji je on uopšte imao, u teškim danima prvog svetskog rata, ali i u posleratnom periodu. Na njegov, za neke krajnje neobičan i kontraverzan spis "Čujte Srbi" možda se može, najprikladnije i za svoje vreme celishodno, primeniti Dositejeva proverbijalna misao, da svaka stvar vredi prema koristi koju je donosila (činila), tj. da "svaki vešč ima cenu od polze koju uzrokuje". Na jednoj temeljnijoj istorijsko-psihološkoj i istorijsko-sociološkoj studiji je da, u naše vreme, proceniti i utvrdi tačnost i objektivnost nalaza ovog Rajsovog, i danas aktuelnog, spisa neobične sadržine i poruke.
Preporučujem ovaj Rajsov spis za publikovanje, sa uverenjem da će korisno i višestruko poslužiti.
17. januar 1997. Beograd

Чујте Срби насловница

Podeli ovu vest

13/12/2013 0 comment

U  Leskovačkom kulturnom  centru biće prikazani različiti svadbeni običaji iz srpskih sela, a posetioci će moći da pogledaju prvi srpski etnografski film iz 1911. godine. Učesnici smotre "Svako selo-drugi običaj" prikazaće, navodi se, svadbene običaje koji su veoma šarenoliki, nadograđuju se i transformišu, ali i čuvaju svoju suštinu. ...

18/11/2019 0 comment

Jedna od najstarijih sorti jabuka u našim krajevima. Plod jabuke Šumatovka je sitan i srednje krupan, crvene boje i blago ...

04/12/2019 0 comment

 Preseveta Bogorodica je prva zavetovana device u istoriji hrišćanstva.Na ovaj dan u Jerusalimu je izvršen svečani čin ...

05/11/2019 0 comment

U 2019. godini, proslava Dana Muzeja primenjene umetnosti u Beogradu, 06. novembra, proteći će u znaku mode. Tim povodom biće otvorena izložba Moda u ...

01/12/2019 0 comment

Sneg može da napada i ranije, ali prava zima počinje u decembru, pa po velikim vejavicama i smetovima koji su zasipali i zatrpavali naselja ,ovaj ...

O Portalu

Portal koji promoviše Srbiju i njene vrednosti. Sve na jednom mestu, priča o Srbiji koju volimo, njenoj tradiciji, lepotama, ljudima i događajima.

Najnovije vesti

Newsletter

Budite u toku sa najnovijim vestima i informacijama na našem portalu!