Đurđevdan - stari srpski običaji

Đurđevdan - stari srpski običaji

Praznik posvećen Svetom velikomučeniku Đorđu, koji je rođen u imućnoj hrišćanskoj porodici u Kapadokiji. Za ovozemaljskog života bio je tribun u vojsci cara Dioklecijana.Kad je car pokrenuo novi talas proganjanja hrišćanja, Sveti Đorđe pred svima priznade svoju veru i odbi da učestvuje u progonima. Zbog toga bi bačen na najstrašnije muke i umoren razapet na točku. Bog mu podari moć da pomaže u bedi i nevolji svakom božjem stvoru koji mu se obrati molitvom, pa se zato Svetitelj često javlja u snovima onih koji ga prizivaju, daje im savete ili čini razna čuda i spasenja.

Kod Srba je Đurđevdan veliki praznik. Nekad se pre odlaska na đurđevdanski uranak prvo umivalo vodom u kojoj je prethodne večeri bilo potopljeno sveže nabrano bilje. Uranak se održava na pogodnoj livadi ili pored potoka i reke, odnosno na proplanku. Bere se bilje, pletu se venčići, igra, peva, uz obavezno đurđevdansko jagnje, koje se peklo za vreme uranka. Ranije se jagnje nije jelo pre Đurđevdana. Ako je vreme pogodno, dobro je okupati se u reci. Žene u planinskim krajevima pre sunca idu u planine, beru trave,cveće, dren. Sve to umešaju u mekinje i nahrane ovce da budu zdrave preko cele godine i da se sačuvaju od svakakvih uroka. Da bi bilo više masla, pojeidne planinke spremaju i posebne amajlije. Ubrano bilje,korenje, lišće,kopriva, pletu se u venac u koji se doda i zemlja s mravinjaka, ljuske od oraha s badnjedanske treze i konjska potkovica. Sve se to uveže crvenim koncem i stavi na bućku za maslo. Ovako pripremljena amajlija štiti od urokljivih očiju. Dobro je da žene naberu i vrbove grane i opašu se njima da ih ne bole leđa kad budu kopale. Muškarci vrbovo pruće odnose na njivu kao zaštitu od grada i zlih očiju vračara.

U selu Darosava u Šumadiji, domaćin ustane pre zore i dolazi na njivu, gde zabada krstiće od leskove grane, a žene kite kuću vencima od mlečike, đurđevka,u koje obavezno upletu i poneku grančicu graba i selena. Venci se pletu i u Vodicama, Popovom Polju, takovskim selima i mnogim drugim krajevima. Zajedničko im je da se stavljaju po kapijama, torovima i štalama kao zaštita.

Venci se u Čačku takođe prave, ali se nikako ne unose u kuću. Smatra se da venac unesen u kuću može izazvati nesreću.

Nekad su devojke iz okoline Popovog Polja odlazile u grupama, uz ciku i veselje, da se povaljaju po mladome žitu da bi im kose rasle kao žito. Takođe prave ljuljaške, i to na drenovom drvetu, da bi bile zdrave kao dren. Posle odlaze u brda gde beru zanovjeti,zvijerice, ribice, povratića i još neke trave, s kojima pred spavanje bajaju da im mladoženja bude lep i pametan.

Mnogobrojni su običaji i kod stočara. Tada se izgoni stoka na katune ili bačije, gde ostaje do kraja leta. Pre nego što se stoka protera, vrši se prva muža i to kroz prsten, da se mleko kasnije ne bi rasipalo. U selima na Vlašić planini, pri đurđevdanskom izgonu, čobanin legne na vrata tora i pušta ovce da ga preskaču, uveren da će ga posle lepo slušati.

Uobičajeno je klanje jagnjeta za Đurđevdan. U Šumadiji je to unapred odabrano i prazniku namenjeno jagnje, a u Jablanici sa zaklanim jagnjadima odlaze na uranak na planinu
Tresku, na koju tada vrše i prvi izgon stoke.

U selu Petnjik, kod Berana, na Đurđevdan su ranije izjutra pucali preko stoke, davali stoci so i klali jagnje. Mladi su rano izjutra odlazili na vodenice da se malo poprskaju omajom-vodom koja prska sa vodeničkog kola- da bi bili zdravi u toku godine.

Dani oko Đurđevdana pogodni su za bacanje čini. Zato u Pčinji u toku noći čuvaju zasejanu pšenicu, i raž, da ne bi ko, na volšeban način „obrao" njivu, odnosno da bacanjem čini prenese rod na svoju njivu ili na njivu onoga koji ga je unajmio da to uradi. Veruje se da se osoba s natrpirodnim sklonostima, obično je to žena, u gluvo doba noći na Đurđevdan iskrade iz kuće i dođe to tuđe njive. Uzjaše vratilo,deo sa razboja, obiđe njivu i sakpi rosu. Kasnije skupljenu rosu baci u svoju ili njivu onoga ko je radnju naručio, i tako ukrade rod.

Slavi se kao krsna slava. Po brojnosti svečara, na četvrtom je mestu kod pravoslavnih Srba.

Autor: Dragomir Antonić, etnolog

Podeli ovu vest

01/05/2014 0 comment

Izložba posvećena Milošu Crnjanskom pod nazivom ''Lutam, još vitak, sa srebrnim lukom'' koju je prošle godine, povodom 120 godina od piščeve smrti priredila Narodna biblioteka Srbije, stigla je u Kragujevac. Reč je o zaostavštini iz legata jednog od naših najznačajnijih književnika koji je od 1979. godine pod okriljem Biblioteke Srbije. U ...

17/09/2017 0 comment

Vreme prvog naseljavanja i postanka Zaječara ne može se tačno odrediti. Najverovatnije potiče s kraja 17. veka ili, najkasnije, sa početkom 18. veka. ...

21/11/2017 0 comment

 Praznik arhanđela Mihaila   ustanovljen je u vreme pape Silvestera i patrijarha aleksandrijskog Aleksandra. Izabran je novembar, jer ...

20/11/2017 0 comment

Za vreme nemačke okupacije od 1789. do 1791, kada je posle mira u Svištovu Beograd ponovo vraćen Otomanskoj imperiji, na Savskoj jaliji bilo ...

13/11/2017 0 comment

Vršac je „lepa varoš“ sa starim baroknim jezgrom. Znamenje grada je srednjovekovna kula - Vršački zamak - ...

O Portalu

Portal koji promoviše Srbiju i njene vrednosti. Sve na jednom mestu, priča o Srbiji koju volimo, njenoj tradiciji, lepotama, ljudima i događajima.

Najnovije vesti

Newsletter

Budite u toku sa najnovijim vestima i informacijama na našem portalu!