SREĆNA SLAVA ĐURĐEVDAN

SREĆNA SLAVA ĐURĐEVDAN

Praznik posvećen Svetom velikomučeniku Đorđu,koji je rođen u imućnoj hrišćanskoj porodici u Kapadokiji. Za ovozemaljskog života bio je tribun u vojsci cara Dioklecijana.Kad je car pokrenuo novi talas proganjanja hrišćana,Sveti Đorđe pred svima priznade svoju veru i odbi da učestvuje u progonima.Zbog toga bi bačen na najstrašnije muke i umoren razapet na točku.Bog mu podari moć da pomaže u bedi i nevolji svakom božjem stvoru koji mu se obrati molitvom,pa se zato Svetitelj često javlja u snovima onih koji ga prizivaju,daje im savete i čini razna čuda i spasenja.

Kod Srba je Đurđevdan veliki praznik.
Nekad se pre odlaska na đurđevdanski uranak prvo umivalo vodom u kojoj je prethodne večeri bilo potopljeno sveže nabrano bilje.Uranak se održavao na pogodnoj livadi ili pored potoka i reke,odnosno na proplanku.Bere se bilje,pletu venčići,igra,peva,uz obavezno đurđevdansko jagnje,koje se peklo za vreme uranka.Ranije se jagnje nije jelo pre Đurđevdana.Ako je vreme pogodno,dobro je okupati se u reci.Žene u planinskim krajevima pre sunca idu u planine,beru trave,cveće,dren.Sve to umešaju u mekinje i nahrane ovce da budu zdrave preko cele godine i da se sačuvaju od svakakvih uroka.Da bi bilo više masla,pojedine planinke spremaju i posebne amajlije.Ubrano bilje,korenje,lišće,kopriva,pletu se u venac u koji se doda zemlja sa mravinjaka,ljuske oraha s badnjedanske trpeze i konjska potkovica.Sve se uveže crvenim koncem i stavi na bućku za maslo.Ovako pripremljena amajlija štiti od urokljivih očiju.Dobro je da žene naberu i vrbove grane i opašu se njima da ih ne bole leđa kad budu kopale.Muškarci vrbovo pruće odnose na njivu kao zaštitu od grada i zlih očiju vračara.

U selu Darosava u Šumadiji,domaćin ustane pre zore i odlazi na njivu,gde zabada krstiće od leskove grane,a žene kite kuću vencima od mlečike,đurđevka,u koje obavezno upletu i poneku grančicu graba i selena.Venci se pletu u Vodicama,Popovom Polju,takovskim selima i mnogim drugim krajevima.Zajedničko im je da se stavljaju po kapijama,torovima i štalama kao zaštita.

Venci se u Čačku takođe prave,ali se nikako ne unose u kuću.Smatra se da venac unesen u kuću može izazvati nesreću.
Nekad su devojke iz okoline Popovog Polja odlazile u grupama,uz ciku i veselje,da se povaljaju po mladom žitu da bi im kose rasle kao žito.Takođe prave ljuljaške,i to na drenovom drvetu,da bi bile zdrave kao dren.Pole odlaze u brda gde beru zanovjeti,zvijernice,ribice,povratića i još neke trave,s kojima pred spavanje bajaju da im mladoženja bude lep i pametan.

Mnogobrojni su običaji i kod stočara.Tada se izgoni stoka na katune ili bačije,gde se ostaje sve do kraja leta.Pre nego što se stoka potera,vrši se prva muža i to kroz prsten,da se mleko ne bi kasnije rasipalo.U selima na Vlašić planini,pri đurđevdanskom izgonu,čobanin legne na vrata tora i pušta da ga ovce preskaču,uveren da će ga posle lepo slušati.

Uobičajeno je klanje jagnjeta na Đurđevdan.U Šumadiji je to unapred i prazniku namenjeno jagnje,a u Jablanici sa zaklanim jagnjadima odlaze na uranak na planinu Tresku,na koju tada vrše prvi izgon stoke.

U selu Petnjik,kod Berana na Đurđevdan su ranije izjutra pucali preko stoke,davali stoci so i klali jagnje.Mladi su rano izjutra odlazili do vodenice da se malo poprskaju omajom(vodom koja se prska s vodeničinog kola) da bi bili zdravi tokom cele godine.

Dani oko Đurđevdana pogodni su i za bacanje čini.Zato u Pčinji u toku noći čuvaju zasejanu pšenicu i raž,da ne bi ko,na volšeban način ''obrao'' njivu,odnosno da bacanjem čini prenese rod na svoju njivu ili na njivu onoga koji ga je unajmio da to uradi.Veruje se da se osoba s natprirodnim sklonostima,obično je to žena,u gluvo doba noći na Đuđevdan iskrade iz kuće i dođe do tuđe njive.Ttu se skine i uzješe vratilo(deo sa razboja) obiđe njivu i sakupi rosu.Kasnije skupljenu rosu baci u svoju ili njivu onoga ko je radnju naručio,i tako ukrade rod.Sličnim postupkom može da se ''izmuze'' i mleko tuđih krava,a da im se i ne priđe.

Đurđevdan se slavi kao krsna slava.Po brojnosti svečara ,na četvrtom je mestu kod pravoslavnih Srba.

Autor:Dragomir Antonić

Podeli ovu vest

13/12/2013 0 comment

Istinski dodir sa prirodom, sa biljkama ili životinjama, igre u šumi i na livadi... Dozvolite deci to neprocenjivo blago doživljaja na selu. Postoji nešto magično kada slušam priče ljudi koji su detinjstvo proveli na selu kod rođaka. Bilo da je to letnji raspust, ili godine provedene "zbog zdravlja", pa sve do ljudi koji su rođeni i odrasli na ...

18/11/2019 0 comment

Jedna od najstarijih sorti jabuka u našim krajevima. Plod jabuke Šumatovka je sitan i srednje krupan, crvene boje i blago ...

04/12/2019 0 comment

 Preseveta Bogorodica je prva zavetovana device u istoriji hrišćanstva.Na ovaj dan u Jerusalimu je izvršen svečani čin ...

05/11/2019 0 comment

U 2019. godini, proslava Dana Muzeja primenjene umetnosti u Beogradu, 06. novembra, proteći će u znaku mode. Tim povodom biće otvorena izložba Moda u ...

01/12/2019 0 comment

Sneg može da napada i ranije, ali prava zima počinje u decembru, pa po velikim vejavicama i smetovima koji su zasipali i zatrpavali naselja ,ovaj ...

O Portalu

Portal koji promoviše Srbiju i njene vrednosti. Sve na jednom mestu, priča o Srbiji koju volimo, njenoj tradiciji, lepotama, ljudima i događajima.

Najnovije vesti

Newsletter

Budite u toku sa najnovijim vestima i informacijama na našem portalu!