ZLATNI PRAG

ZLATNI PRAG

Kada leto baš i ne izgleda kao leto, kada je više hladno nego toplo, kada češće pada kiša nego što ima sunčanih sati, boravak u Beogradu i nije toliko prijatan. U tom slučaju je najbolje otputovati jer je na nekom drugom mestu, sigurno, lepše vreme. Ovoga puta odluka je pala na Prag.

Prague-Old-Town

Prag je glavni i najveći grad Češke republike. Ima oko 1,2 miliona stanovnika i nalazi se na reci Vltavi. Spada u najočuvanije velike gradove Evrope, glavni je privredni, ekonomski i kulturni centar Češke. Istorijski centar grada je pod zaštitom UNESCO-a. Poznat je i pod nadimkom Zlatni Prag.
Silna predavanja iz geografije i istorije su, konačno, dobila smisao.
Put preko Mađarske i Slovačke je bio divan podsetnik na to koliko lepih zemalja postoji.
Glavni grad Slovačke – Bratislava, bio je prvi na listi za razgledanje. Katedrala svetog Matina, gotska građevina iz 14-15. veka koja zamenjuje staru crkvu iz 13.veka, u kojoj je krunisano mnogo mađarskih kraljeva, prva je znamenitost koju smo obišli.


Istorijski centar je karakterizovan sa mnogo baroknih palata. Jedna od njih je Grasalkovič palata, sagrađena oko 1756. godine. Poznata je kao rezidencija slovačkog predsednika. Kula sv. Mihaila i Narodno pozoriste su, takođe, znamenitosti koje smo tog, prvog dana posetili i koje ne bi trebalo da propustite ukoliko pođete na ovu turu. Šetnja romantičnim ulicama starog dela grada na obali Dunava predstavlja pravo osveženje pre obilaska bratislavskog dvorca. Dvorac, odnosno zamak Bratislava, lociran je na platou, 82 metra iznad Dunava. Zamak postoji na tom mestu od prastarih vremena. Bio je akropola keltskog grada, deo Rimskog carstva, ogromno uporište Slovena i politički, vojni i religijski centar Velike Moravske. Dvorac od kamena je sagrađen u 10. veku (kao deo Mađarske), pa je promenjen u gotsko- antihutsko utvrđenje pod Sigmundom od Luksemburga. 1562. godine postaje renesansni zamak, a 1649. se rekonstruiše u baroknom stilu. Za vreme vladavine kraljice Marije Terezije, dvorac je preuređen u prestižno sedište kraljevskog guvernera Alberta Tešena, koji je osnovao galeriju slika u dvorcu, a koja je kasnije premeštena u Beč. Kada je Bratislava prestala da bude prestonica Mađarske (1784), dvorac je pretvoren u školu katoličkog sveštenstva, a kasnije u barake. Nepažnjom francuskih stražara, 1811. godine, dvorac je zapaljen i izgoreo je u potpunosti. Takav je ostao sve do 1950-ih, kada je potpuno rekonstruisan u stilu iz doba Marije Terezije.
Na putu ka Pragu, jedan od putnika (inače gurman) je sve vreme ponavljao kako jedva čeka da u Pragu proba čuvenu prašku šunku.
To veče sam po prvi put na kratko prošetala nekim od praških ulica. Umor je učinio svoje, hotel je delovao kao najlepše mesto na svetu.
Posle obilnog i bogatog doručka koji je gurman iz autobusa propustio i koji nije mogao da prežali, usledio je obilazak praškog dvorca Hradčani, gde su češki kraljevi, rimski imperatori i predsednici Čehoslovačke i Češke republike imali svoje kancelarije. U ovom dvorcu je čuvan krunidbeni nakit Bohemijskog kraljevstva. Praški Hrad je jedan od najvećih zamkova na svetu. Visok je oko 570, a širok oko 130 metara. Ono što je u Hradčanima svakako interesantno za videti jesu i manastir svetog Đorđa, osnovan 973. godine kao manastir benediktinki, katedrala svetog Vida (gradila se tokom celog XIV veka u stilu internacionalne gotike). U kripti ove katedrale nalaze se grobovi najpoznatijeg češkog kralja, Karla IV i austrijskog imperatora Rudolfa II Habzburškog. U okviru katedrale svetog Vida, kao posebna arhitektonska celina čiji su zidovi prekriveni dragim kamenjem i freskama, nalazi se kapela Venceslava.
Ukoliko, kao mi, pređete Karlov most, stići ćete do Staromestskih namesti, odnosno do starog grada. On se nalazi na desnoj obali Vltave i izuzetno je zanimljiv, što zbog svoje istorije, što zbog lepote srednjovekovnih kuća. Kapiju između starog grada i Karlovog mosta predstavlja kula starog grada, jedna je od najlepših evropskih kula u gotskom stilu.
Posebnu zanimljivost predstavlja Astronomski časovnik – Orloja. Gomile ljudi svakog sata stoje ispred njega i čekaju da vide figurice apostola koje se smenjuju. Ovaj sat napravljen je 1410. godine. Sat ne čine samo figurice apostola, kostura, Turčina, škrtica i lakoumnika, nego i astronomska nauka. Sat pokazuje godine, mesece, dane i sate, izlazak i zalazak Sunca, izlazak i zalazak Meseca i nebeske znakove. Potrebno je malo više vremena da se rastumači šta je šta na satu.
Slobodno vreme koje nam je u toku dana bilo na raspolaganju iskoristili smo šetajući praškim gotskim ulicama. Naravno, napravili smo pauzu za ručak i iskoristili priliku da probamo čuveni češki specijalitet – kolenicu.
Veče je bilo rezervisano za krstarenje brodom po Vltavi, koje je bilo fakultativnog tipa. Želeli smo i to da iskusimo i da dan učinimo kompletnim.
Četvrti dan je protekao u znaku Karlštejna. Karlštejn je gotski zamak koji je Karlo IV sagradio u XIV veku. Zamak je služio za čuvanje krune, relikvija i drugih vrednosti vladarske porodice. Nalazi se 20 km jugozapadno od Praga, u gradiću Karlštejn i jedan je od najpoznatijih i najposećenijih zamkova u Češkoj. Zamak je izgrađen 1348, a Karlo IV је lično nadgledao konstrukcione radove i dekoraciju unutrašnjosti. Radovi su završeni nekih 20 godina kasnije, kada je riznica – kapela Svetog krsta, koja je smeštena u velikoj kuli, osveštana 1365. Za vreme Husitskih ratova, češka kruna je prenesena u zamak, gde je čuvana skoro dva veka. Zamak je imao nekoliko rekonstrukcija: u kasnom gotskom stilu, posle 1848, u renesansnom stilu, u poslednjoj četvrtini XVI veka i u neo-gotskom stilu, između 1887. i 1889, koja je zamku dala današnji izgled.
Zasebne zgrade zamka su postavljene na različitim visinama, ističući svoju važnost. Na vrhu brda dominira 60 metara visoko odvojeno utvrđenje. Velika kula izgrađena na masivnim zidovima, u kojoj je smeštena kapela Svetog krsta. Odatle se može sići u Marijaninu kulu, petospratnu carsku palatu, i doći do Izvorne kule i Burgravove palate, smeštene na najnižem nivou.
Uveče smo iskoristili priliku da odemo u jedan od nacionalnih restorana. Jedno od najpopularnijih jela je čorba od krompira bramborača i gulaš sa knedlama.

PRAG UNUTRASNJA 1

Ostalo je da se spremimo za poslednji dan u Pragu, a kako to bolje učiniti nego odspavati?!


Prema programu, poslednji dan obilaska je bio rezervisan za Karlove Vari, što u prevodu znači Karlovo kupatilo, svetski poznato banjsko lečilište na severozapadu Češke republike. Karlove Vari nalaze se na oko 130 km od Praga i otkrio ih je Karlo IV. Banja je poznata po svojim toplim izvorima, čija temperatura ide, čak, i do 72 stepena. Osim po toplim izvorima, Karlove Vari poznate su i po beherovki, biljnom likeru otkrivenom pre 200 godina, Moser staklu, Lazenskim oplatkama (oblande različitog ukusa), ali i po poslednjem filmu o Džejms Bondu, snimanom u Grandhotel Pupp (a radnja filma je, navodno, u Crnoj Gori). Karlove Vari su sedište upravne jedinice Karlovarski kraj, gde čine zaseban okrug. Veliki deo današnje slave grad duguje izuzetno očuvanoj arhitekturi. U Karlovim Varima se može videti i Ruska crkva sa pozlaćenim kupolama. Uz dovoljno vremena i novca ne bi trebalo propustiti ni Spa hotel.

Karlovy Vary Czech

Mnoge poznate ličnosti su prošle kroz Karlove Vari: Karlo IV, Gete, Mocart, Petar Veliki, ali i većina holivudskih glumaca, koji svake godine posećuju Karlove Vari povodom renomiranog filmskog festivala.
Pre nego što smo se oprostili od Praga, preostalo vreme smo iskoristili da još jednom prođemo nekim od njegovih romantičnih ulica. S obzirom na to da se nismo svi držali zajedno, dešavalo se da se u nekoj od ulica sretnemo sa nekim iz grupe. Tako smo Milena (devojka sa kojom sam se sprijateljila) i ja u jednoj od njih srele Ivana, više puta pomenutog gurmana, koji je iskoristio priliku da obavi poslednju kupovinu i to, ni manje ni vise, praške šunke, koju je, očigledno, rešio da ponese.
Noć je, čini mi se, nikad brže prošla. Doručak i poslednja fotografisanja. Autobus i Beograd su čekali


Autor:Millica Filipović

Podeli ovu vest

10/03/2020 0 comment

Reka Đetinja spada u najlepše planinske reke Srbije. Nastaje u severnom delu Kremanske kotline spajanjem Konjske reke, Bratišine reke, Užičkog i ...

17/12/2019 0 comment

 Nagli uspon Sokobanja je doživela nakon konačnog oslobođenja od Turaka (1833.), dolaskom Knjaza Miloša Obrenovića u Banju. Po njegovom ...

08/06/2020 0 comment

Radoševo je udaljeno oko 30 km od Arilja, i do njega se iz ovog grada stiže putem koji prati reku Veliki Rzav. Radoševo je brdsko-planinsko selo, ...

17/06/2020 0 comment

 Leštarka je mala, tajnovita šumska koka. Kolorit perja veoma joj je složen, ali uglavnom je odlikuje riđe-siva obojenost glave i leđa sa ...

02/07/2020 0 comment

Konačno je došlo vreme za letnju pauzu, odmor u prirodi i relaksaciju, a priroda je retko gde bila tako izdašna kao na Zlatiboru. Okitila je planinu ...

02/07/2020 0 comment

Tokom letnjih žega mnogi će zameniti gradsku vrelinu sa prijatnim hladom na nekoj od dunavskih plaža. Svako od nas ima sopstveno omiljeno mesto kraj ...

O Portalu

Portal koji promoviše Srbiju i njene vrednosti. Sve na jednom mestu, priča o Srbiji koju volimo, njenoj tradiciji, lepotama, ljudima i događajima.

Najnovije vesti

Newsletter

Budite u toku sa najnovijim vestima i informacijama na našem portalu!