Jastreb, prelepa, gorda ptica

Jastreb, prelepa, gorda ptica

Jastreb je velika šumska ptica sa velikim krilima i dugim repom koji je zaobljen na kraju. ženke su veće od mužjaka. Gornji delovi odraslog jastreba su braonkasto sivi i tamno sivi. Glava ima crnu kapu a oči su uokvirljene belom bojom. Donji delovi su svetlo sivi sa horizontalnim i vertikalnim linijama. Delovi sakriveni ispod repa su beli, drečavi i meki naročito u doba parenja. Rep je na gornjoj strani siv sa širokim crnim linijama . Kraj repa je zaobljen koji može da sadrži tanku belu liniju. ženke izgledaju kao mužjaci ali na gornjem delu tela su braonkastije i imaju više linija na donjem delu tela. Mlade ptice su najviše išarane na donjem delu tela a ispod repa imaju tačkice. Leđa mladog jastreba su jako išarana pa se čini da su prljavi. Jastreb se takođe može prepoznati po zvucima koje ispušta. Oni su glasni i prodorni. Takođe, ako se remeti mir jastreba tokom parenja oni napadaju ljude i mogu biti veoma agresivni.

Jastreb danas u Srbiji nije ugrožena vrsta, i, srećom, ima ga svuda gde su šume i reke. Stručnjaci procenjuju da u našoj zemlji postoji oko 2.500 gnezdećih parova ovih ptica.

Jastreb je dinamična ptica, poseban je način lova sa njim. U stanju je dvadesetak puta da poleti sa ruke.

Ovaj oštrooki grabljivac srednjeg raspona krila i dugog repa prilagođen je brzim vazdušnim manevrima između krošnji u kojima živi i gnezdi se. Mužjak dostiže dužinu 49-57 cm i raspon krila 93-105 cm. ženka dostiže dužinu 58-64 cm. Mužjaci porastu do oko 600 grama težine dok veče ženke mogu dostići i 2 kilograma.

Let

Jastreb ima veliku sposobnost za letenje, brzim i snalažljivim pokretima leti i provlači se kroz šumsko drveće. Ova ptica leti nisko i svoj plen napadaju sa strane ili odole a ne od gore. Let jastreba je brz iako su njegova krila kratka. Maksimalna brzina njegovog letenja ne prelazi 500 metara. Let mladunca je karakterističan i sastoji se od nekoliko opuštenih zamaha krilima nakon kojih dolazi jedrenje.

Gnezdo

Jastreb je vrlo teritorijalna ptica, i kada naseli jedan predeo ne menja ga po desetine godina. Oni najčešće odaberu velika drveća za pravljenje gnezda i obično ih postavljaju blizu stable i na horizontalnim granama. Gnezda su smeštena oko 20 metara iznad zemlje sa specifičnom zaštitnom nastrešicom iznad gnezda. Gnezda su obično u blizini vode.

Jaja se polažu krajem marta ili aprila a najviše u maju. Jastreb obično može da položi dva do tri jajeta a na jajima leže od četiri do pet nedelja. ženka je odgovorna za ležanje na jajima a mužjak mora da je hrani. Mladi su bez perija od sredine juna do sredine jula i ostaju zavisni o svojim roditeljima dok ne budu 80 dana stari.
Jastrebi naseljavaju velike pojaseve šuma i male šumske otvore da se hrane. Ove vrste ptica mogu se naci u četinarskim šumama i u rečnim šumama.

Išrana i lov

Jastrebi se hrane manjim pticama i sisarima. Jedu miševe, veverice, zečeve. Golubove, divlje patke i tako dalje. Ako je plen mali, progutaju ga odmah ali ako je plen veći onda ga prvo rastrgaju na manje delove pa zatim gutaju. Ipak osnovu njihove išrane čine veverice i čvorci. Odrasla ženka napada i mačke lutalice.

Kada lovi, ako ne uhvati plen koji je namerio, jastreb odustaje i traži novi plen. Ova vrsta lovi na dva načina. Prva tehnika je sedenje na grani i posmatranje a druga letenje po šumi tražeći plen. Mogu da lete visoko ali i suviše nisko kako bi iznenadili žrtvu. Jastreb lovi u šumi, u poljima, livadama, iznad bara, u ravnici i u planini sve do 1500 metara nadmorske visine. Ako se plen zavuče u neki zaklon jastreb ga pokušava dohvatiti nogom i dugačkim prstima ( kada veverica pobegne u rupu, nastoji je dohvatiti gurajući noge u rupu i slično ).
Svaki par brani svoje lovno područje koje ima oko 1.500 hektara. U zimsko doba dolaze u naše krajeve sa severa prateći jata ptica selica.

Najbolje vreme za istraživanje aktivnih jastreba koji se gnezde je od kraja marta do početka maja. Razlog zboh kojeg je ovo vreme najbolje je jer je lakše naći gnezdo i parovi postaju glasni tokom ovog perioda. S tandardna istraživanja ove vrste je da šire glas jastreba putem radija u određenim mestima tokom parenja jastreba. Nažalost, ova metoda nije uvek uspešna. Istraživački putevi se poboljšavaju održavanjem postojećih puteva i pruga. Zovne stanice moraju biti udaljene jedna od druge pola kilometra. Produktivnost istraživanja se prati tokom juna. Jednostavna metoda da se proveri produktivnost je obilaženje gnezda da se vidi da li ima mladih. Mlade često možemo videti sa zemlje.

Podeli ovu vest

18/05/2019 0 comment

PREDEJANE je varošica koja se nalazi u južnoj Srbiji između Niša i Vranja na putu od Soluna ka Beogradu poznatijem kao E75 koji spaja ...

25/07/2019 0 comment

Letnjikovac generala Jovana Belimarkovica, kraljevog namesnika za vreme maloletstva kralja Aleksandra Obrenovica, je pored vrnjacke Crkve, najstariji ...

29/09/2019 0 comment

Na 23 km od Kanjiže ušuškalo se Totovo selo, prava oaza zelenila i tišine. Postanak naselja, o čemu svedoči njegov naziv, je u ...

07/11/2019 0 comment

Prirodni rezervat koji se nalazi na zapadnom delu planine Kopaonik, na levoj strani klisure Smokovske reke iznad koje se uzdižu vrlo atraktivne stene ...

17/10/2019 0 comment

Zlatibor je od davnina poznat kao mesto gde ljudi dolaze po zdravlje, odmor i okrepljenje, mesto čistog vazduha, netaknute prirode i nepreglednih ...

05/11/2019 0 comment

Jelova gora spada u grupu maljensko-povlenskih planina u dinarskom planinskom sistemu. Nalazi se severoistočno od grada Užica na devetom kilometru. ...

O Portalu

Portal koji promoviše Srbiju i njene vrednosti. Sve na jednom mestu, priča o Srbiji koju volimo, njenoj tradiciji, lepotama, ljudima i događajima.

Najnovije vesti

Newsletter

Budite u toku sa najnovijim vestima i informacijama na našem portalu!