Pančićeva potočarka, ukras Kopaonika

Pančićeva potočarka, ukras Kopaonika

U Nacionalnom parku Kopaonik, koji je pravi dragulj Srbije, nalaze se retke, endemske vrste koje je otkrio slavni srpski naučnik i one su zakonom zaštićene.

Pančićeva potočarka (lat. Cardamine pancicii) ili režuha karakteristična je vrsta biljke, koja raste samo na Kopaoniku. Kako je ova vrsta trajno zaštićena je, ja Kopaoniku predstavlja jedino njeno stanište, planom upravljanja nacionalnim parkom je obuhvaćena i determinacija staništa i praćenje stanja ove vrsta.

Pančićeva potočarku prvi put pronašao je Josif Pančić 1851. godine koji je tad išao na botaničko putovanje na Kopaonik. Hiska busenasta, od osnove razgranata biljka. Grane izuvijane. Prizemni listovi na dugim drškama, celi ili slabo perasti ca 4-8 do eliptičnih listića prvog peda, terminalni listić celog oboda. Cvetovi Beli 1,5 - 1,8 cm u prečniku, grupisani u grozdaste cvasti. Krunični listići jajasti, na vrhu plitko urezani; listići čašice lancetasti do 3,5mm dugi. Plodovi ljuske, 15 - 35 mm duge, sve na istu stranu povijene.

Ova biljka je lokalni stenoendemit - raste samo na Kopaoniku. Može se pronaći na alpinskim sam subalpinskim stenovitim podlogama sam pašnjacima, ja okolo alpinskih potoka. Ponekad može i da raste u pojasevima alpinske žbunaste vegetacije. Na području Kopaonika je zabeležena na visinama između 1400 i 2000 metara nadmorske visine, isključivo na kiselim silikatnim stenama (granodioriti, korniti) ili zemljištima bogatim gvožđem, na vlažnim tresetištima sa gvožđem bogatom vodom. Glavna populacija Pančićeve režuhe se može pronaći na otvorenim stenovitim staništima masiva Suvo Rudište, dok se subpopulacije mogu da pronaći na obodima tresetišta na Pajinom Preslu, vrelu i krstu, i na obalama reke Repuške, još neka od nalazišta cu Kukavica, Nebeske stolice, Treska.

Ha Kopaoniku, na sličnim staništima i istim lokalitetima živi veoma srodna vrsta glauca spreng, koja se od pančićeve režuhe razlikuje po manjem broju izduženo jajastih listića prvog peda na listovima stabla, ja terminalnim režnjem listova koji je po pravilu režnjevit.

Podeli ovu vest

03/08/2018 0 comment

Opevana je, poštovana, voljena... Zna da bude hirovita i toliko da naraste da poplavi polja, lako se da pregaziti na mnogim mestima, a na ...

09/10/2018 0 comment

Mnogobrojnim turistima, onima koji vole odmor u banjama ili dolaze kako bi poboljšali zdravstveno stanje, Sokobanja je atraktivna leti i tada ...

10/12/2018 0 comment

Seoska domaćinstva u Dragačevu nikla su 80- tih godina. Predivni seoski pejzaži, komforan smeštaj, raznovrsna zdrava i domaća hrana i ...

17/09/2018 0 comment

U toku su terenske aktivnosti u okviru projekta koji Habiprot realiziju sa Turističkom organizacijom opštine Surdulica na teritoriji Predela ...

07/12/2018 0 comment

Veruje se da je ime dobio po belim borovima sa žutom četinom, boje starog zlata, koji su nekada prekrivali talasaste padine Zlatibora. Naučno ime ...

11/12/2018 0 comment

Kad sve počne da miriše na zimu i njenu bajkovitost ispunjenu magičnim zimskim čarolijama, a prve pahulje zabele krovove i trgove, mnogi ...

O Portalu

Portal koji promoviše Srbiju i njene vrednosti. Sve na jednom mestu, priča o Srbiji koju volimo, njenoj tradiciji, lepotama, ljudima i događajima.

Najnovije vesti

Newsletter

Budite u toku sa najnovijim vestima i informacijama na našem portalu!