Barska perunika, cvet koji krasi Obedsku baru

Barska perunika, cvet koji krasi Obedsku baru

Obedska bara je najstarije zaštićeno područje u našoj zemlji, a takođe i jedno od najstarijih prirodnih dobara na svetu.Danas Specijalni rezervat prirode “Obedska bara” predstavlja najveće plavno područje u Srbiji, autentičan splet mrtvaja, bara, okana, močvarne vegetacije, vlažnih livada i šuma koje se odlikuje izuzetnim bogatstvom biološke raznovrsnosti sa značajnim prisustvom retkih i ugroženih vrsta od nacionalnog i međunarodnog značaja.

Žuta perunika je višegodišnja zeljasta biljka. Stabljika joj je visoka 50-150 centimetara. Kao i kod drugih vrsta ovog roda, stabljika polazi od razgranatog debelog rizoma, pomoću koga biljka prezimljuje nepovoljne uslove u toku zime. Rizom je debljine oko 2 cm. Listovi su sabljasti, prizemni, dugi koliko i stabljika ili nešto kraći. Listovi su široko linearni, širine do 2,5 cm. Stabljika je razgranata, sa nekoliko cvetova. Cvetovi su na dugim drškama, ne mirišu. Perigon je žute, ljubičaste ili plave boje, često prošaran ljubičastim nervima. Cev perigona je kratka, upola kraća od plodnika. Spoljašnji režnjevi su jajasti, dužine 5-7 cm, naglo se sužavaju u nokatac. Režnjevi su pretežno žuti, u sredini narandžasti, sa crvenkastomrkim nervima. Unutrašnji režnjevi su mali, linearno lancetasti, dugi oko 3 cm. Režnjevi žiga su izduženo jajasti, dugi do 4,4 cm.

Ova biljka naseljava vlažna i plavna staništa pored reka, potoka, kanala, bara, jaruga, močvara.

Močvarna žuta perunika, kao i druge vrste roda iris imaju visok potencijal za gajenje. Biljka se veoma lako presađuje, tako što se prenese deo rizoma ili ceo rizom, koji se ukorenjuje bez teškoća. Važno je samo da ima dovoljno vode u podlozi. Pogodna je za gajenje u staništima koja su vlažna ili čak podvodna, gde ova biljka pokazuje veliku vitalnost i brzo se širi. Sami listovi, koji su dugi i sabljasti, mogu biti veoma dekorativni, a u toku cvetanja su svakako još i lepši.

Po nekim podacima, semena se mogu koristiti kao izvanredna zamena za kafu. Treba ipak biti oprezan zbog moguće otrovnosti. Od cvetova se dobija veoma lepa žuta boja. Od korena se dobija braon boja. Podzemni delovi sadrže tanine i karakteristična etarska ulja. Koren je korišćen protiv zubobolje.

Podeli ovu vest

03/08/2018 0 comment

Opevana je, poštovana, voljena... Zna da bude hirovita i toliko da naraste da poplavi polja, lako se da pregaziti na mnogim mestima, a na ...

30/08/2018 0 comment

Vrnjački park je turistički potencijalkakav se samo poželeti može. Prepun bogate istorije, uspomena, svakojakih sudbina, čeka da se ispričaju priče o ...

22/09/2018 0 comment

Etno selo "Tronoški vajati" se nalazi nedaleko od Loznice, na svega 400 metara od srpskog srednjovekovnog manastira Tronoše. Etno selo ...

17/09/2018 0 comment

U toku su terenske aktivnosti u okviru projekta koji Habiprot realiziju sa Turističkom organizacijom opštine Surdulica na teritoriji Predela ...

19/09/2018 0 comment

Bukulja je planina u Šumadiji, u čijem podnožju se nalaze Aranđelovac i Bukovička banja, a njen najviši vrh je visok 696 metara. Ona ...

14/09/2018 0 comment

Kanjon Drine čija je dubina 700-1000 m predstavlja prvi kanjon po ovom parametru u Srbji i treći u svetu posle kanjona Kolorada ( 1800 ). Već posle ...

O Portalu

Portal koji promoviše Srbiju i njene vrednosti. Sve na jednom mestu, priča o Srbiji koju volimo, njenoj tradiciji, lepotama, ljudima i događajima.

Najnovije vesti

Newsletter

Budite u toku sa najnovijim vestima i informacijama na našem portalu!