Žutoglava pliska, preslatka ptica na Vlasinskom jezeru

Žutoglava pliska, preslatka ptica na Vlasinskom jezeru

Žutoglava pliska   je politipska vrsta sa vrlo širokim arealom rasprostranjenja.  Tokom reproduktivnog  perioda, može da se nađe na širokom području od Tibeta  i Srednjeazijskih planina na jugu, Mandžurije na istoku, pa preko većeg dela Sibira, do Severnog ledenog okeana na severu i Belorusije na zapadu  Areal rasprostranjenja obe podvrste od polovine 20. veka imao je tendenciju širenja ka zapadu i jugozapadu, ali su ta kretanja bila vrlo ograničena  .

Ovom kolonizacijom su, pored veli-ke kompaktne populacije, nastale mnoge manje reproduktiv-ne grupe koje se gnezde na više izdvojenih lokacija u srednjoj Evropi i na Jermenskoj visoravni . Takođe, gnežđenje ove vrste je u nekoliko navrata beleženo u Švajcarskoj i jednom prilikom u Velikoj Britaniji  Zimski period provodi u brdsko-planinskim područjima južne i jugoistočne Azije. Naseljava vlažne livade u umerenom pojasu i tundre na dalekom severu. Ukoliko su povoljna staništa, može se naći od nivoa mora, pa sve do 4600 m n. v. (na Tibetu). Prvi nalaz ove ove vrste u Srbiji potiče sa ribnjaka „Kapetanski rit“ kod Kanjiže. Dana 18. 4. 2014, na seobi, na ovom lokalitetu posmatran je prošlogodišnji mužjak (Hulo, 2015).U periodu od 21. do 24. 5. i od 17. do 20. 6. 2016, grupa istra-živača iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije obilazila je terene u granicama Predela izuzetnih odlika „Vlasina“ i pojedine okolne lokalitete u cilju prikupljanja podataka za izradu Atlasa ptica gnezdarica Evrope i Crvene knjige ptica Srbije. Prilikom obilaska terena korišćena je standardna metoda linijskog transekta (Bibby et al., 2000). Nalazi žutoglave pliske su, pored toga što su upisani u standarne formulare, a radi što preciznijeg beleženja teritorija, dodatno kartirani pomoću GPS uređaja.Predeo izuzetnih odlika „Vlasina“ predstavlja izdignuti srednje-planinski predeo u jugoistočnoj Srbiji, sa relativno širokim visin-skim rasponom. Prosečna nadmorska visina Vlasinskog platoa se kreće od 1.000 do 1.300 m. Raznovrsnost i specifičnost biotopa uslovljavaju visok stepen kako specijskog, tako i ekosistemskog diverziteta. Iako je fauna Vlasinskog jezera pod jakim antropoge-nim uticajem, tu se još uvek mogu naći elementi retkih i ugrože-nih taksona. Predeo Vlasine je jedan od retkih primera prostranih planinskih površi u silikatnim stenama koji su doveli do stvaranja Vlasinske tresave, tj. Vlasinskog blata. Tresetna akumulacija „Blato“   nastala pri ušću Simo-nove i Milovanske reke, najveća je obodna, priobalna akumulacija treseta sa debljinom tresetnih slojeva od 1 do 3,5 m. U ovom prilogu izneseni su opisi nalaza ove vrste na Vlasini, koji ukazuju na sasvim novi status ove vrste u Srbiji.

  Beleženje žutoglave pliske na Vlasinskom jezeru u maju i junu 2016. vezano je za reproduktivni period. Tokom dva obilaska, zabe-ležene su četiri potencijalne i zauzete teritorije žutoglave pliske. Sve jedinke su zabeležene na vlažnim livadama lokaliteta „Blato“. Prilikom prvog obilaska  u maju 2016.   tačkama posmatrana su dva teritorijalna odrasla mužjaka  Ptice su označavale svoju teritoriju kako pesmom, tako i progonom obližnjih mužjaka žute pliske   Osim toga, nije bilo naznaka da je reč o gnezdećim pticama. Drugo posmatranje bilo je 24. 5. 2016, kada su na obilaženom prostoru, između tačaka na kojima su u prethodnom obilasku „Bla-ta“ mapirana dva odrasla mužjaka, na istoj tački   zabeležene četiri jedinke: jedan odrasli, jedan proš-logodišnji mužjak i dve ženke. Jedna odrasla ženka je prilikom posmatranja pokazivala znake uznemirenosti, pa je tada pretpo-stavljeno da se možda posmatrač nalazi na teritoriji ove jedinke. Naime, ptica je letela oko određenog dela livade, ispuštajući alar-mne zvukove, da bi joj se nedugo zatim pridružio i opaženi odra-sli mužjak.   Obilažen je isti transket kao i u maju, i tada je pronađen još jedan par u istočnom delu lokaliteta „Blato“   Mesto na kojem je posmatran uznemireni par u maju opet je obiđeno. Vrlo brzo po dolasku na lokaciju uočen je mužjak žutoglave pliske, koji je terao sa svoje teritorije mužjake žute pliske, uznemirene prisustvom posmatrača. Nedugo zatim pojavila se i ženka žutoglave pliske. Par je bio izrazito uznemiren kako se posmatrač približavao mestu za koje je verovao da je mesto Žutoglava pliska . Kada su ptice prišle dovoljno bli-zu posmatraču, primećeno je da ženka u kljunu nosi insekte (Slika 4). Ovakvo ponašanje može se smatrati jasnim dokazom gnežđenja.

Autor:  Ivan Medenica
Institute for Nature Conservation of Serbia

 

 

Podeli ovu vest

10/03/2020 0 comment

Reka Đetinja spada u najlepše planinske reke Srbije. Nastaje u severnom delu Kremanske kotline spajanjem Konjske reke, Bratišine reke, Užičkog i ...

17/12/2019 0 comment

 Nagli uspon Sokobanja je doživela nakon konačnog oslobođenja od Turaka (1833.), dolaskom Knjaza Miloša Obrenovića u Banju. Po njegovom ...

21/05/2020 0 comment

 Ramaća je šumadijsko selo smešteno na istočnim obroncima planine Rudnik, u blizini Ramaćkih visova (813 mnv). Takav geografski položaj pruža ...

28/05/2020 0 comment

 Ova retka ptičica je strogo zaštićena vrsta u Srbiji, a najviše je ima na planini Tari. Svračak rusi je ptica dužine do 18 cm iz porodice ...

07/05/2020 0 comment

Voziti planinski bicikl kroz prelepu prirodu je prava avantura! Upravo takva prilika je za svakog ljubitelja ove rekreacije i sporta je Golija , ...

22/05/2020 0 comment

Zeleni venac, koji je zauzimao prostor od Brankove, Lomine, Reljine,Prizrenske i Sremske ulice, bio je nekada prostrana ustajala duboka bara, kao ...

O Portalu

Portal koji promoviše Srbiju i njene vrednosti. Sve na jednom mestu, priča o Srbiji koju volimo, njenoj tradiciji, lepotama, ljudima i događajima.

Najnovije vesti

Newsletter

Budite u toku sa najnovijim vestima i informacijama na našem portalu!