Smokve se ubrajaju u najstarije lekovito voće. Još su egipatski lekari, 1500 godina pr. n.e., preporučivali smokve kao preventivu za mnoge bolesti. Uzgajanje smokve potiče  iz jugozapadne Azije, a kasnije se proširio i na područje Mediterana. Plod smokve zelene je ili žute boje, pomalo mesnat i sličnog je oblika kao kruška. Poznato je više od 15o vrsta smokava. One se previše ne razlikuju. Uspeva u toplijim krajevima jer su sami cvetovi smokve dosta osetljivi na niske temperature.

Smokva je zdrava i slatka namirnica, a može se jesti sveža ili sušena.

Od nje se prave  kompoti,slatko  i džemovi pa zna biti konzervirana. Izvrstan je izvor vitamina i minerala, od kojih su najvažniji vitamini C i magnezijum. Vitamin C nalazi se isključivo u svežoj hrani, tačnije voću i povrću.

Pomaže kod lečenja raznih bolesti i jača imunitet. Kad je imunitet dovoljno jak, telo je otpornije i nije toliko podležno bakterijama, virusima i zarazama. Magnezijum  je mineral potreban našem telu kako bismo sačuvali zdravlje srca, kostiju i bubrega.

Čisti metabolizam kod čega se rešavamo masnih maslaga i lakše mršavimo.U smokvama je nizak nivo kaloričnih sastojaka, što znači da ne debljaju i brzo zasićuju. Tako umanjuju apetit i odlične su kao međuobrok. Sveže smokve sadrže pet puta manje kalorija od sušenih.