Cveti su veliki i značajni praznik, ovog dana Isus Hristos je ušao u Jerusalim. Narod ga je dočekivao sa cvećem i zelenilom.
Običaj je da devojke i deca,rano ujutru,odlaze u polja i beru cveće:krupne cvetove margarete-da bi bili lepi i krupni ;dren-jaki i zdravi; ljubičicu –mirišljavi i privlačni; vrbove grančice – da svi budu napredni.Ovo cveće se ne unosi u kuću,već se ostavlja u posudama s vodom u dvorištu da prenoći.Deca i mladež s nestrpljenjem čekaju svanuće i zoru da bi prvi stigli do cveće.Veruje se da će se prvom sve želje ispuniti.Ponegde se cveće donosi kući,potapa u vodu sa zlatnim ili srebrnim prstenjem.Tom vodom se deca umivaju.
Ranije je u celoj Srbiji bio običaj da se na ovaj dan šeta okićen cvećem.Do današnjih dana održao se običaj da momak od ubranog cveća napravi buket,u kome svaki cvet ima svoje značenje,i ponese ga devojci.Po tome kojih cvetova ima,ili koji preovlađuju,devojka razaznaje momkova osećanja.
U Šumadiji se momci i devojke skupljaju na igralištima i raskršćima,darujući jedni drugima cveće,a svaki cvet ima posebno značenje.Svi se šale i smeju,ali niko ne igra i ne peva jer traje post.
Odlazak u crkvu od rane zore raširen je u Hercegovini,dok u Popovom Polju ujutru naberu dosta mlečike,kite štale i torove,verujući da će krave i ovce imati jače mleko.S mlečikom se varuje i baja i u Bosni.Otkopa se malo mlečika i stavi mrvica hleba i soli ,te se tiho kaže:''Ja tebi dajem so i hleb,a ti meni mleka i sira.''
U pojedinim krajevima Srbije i Hercegovine postoji verovanje da od Cveti do Duhova duše pokojnika leže u cvetovima.
Piše: Dragomir Antonić