Mnoge žene petak odrede za svoj zavetni dan,pa tog dana poste i ne rade ništa po kući.U se priča da je Bog nekoj ženi oprostio sve grehe zato što je postila tri petka.Ne preporučuje se započinjanje novih poslova,ali se može ići na put.
Ovog dana na trpezu se ne iznose mleko ,sir,kajmak niti bilo šta od mleka,da vuci ne bi napadali stoku i čobane. Ne struže se ovde i ne prede vuna, ovce se posebno paze da ne pobrljave. Žene, veče uoči petka, prestaju da rade ručne radove sve do subote.Ne češlja se zbog glavobolje i zato što kosa od češljanja petkom brzo osedi. Ne obrezuju se vinogradi i ne kosi se seno. Sa stokom se dobro postupa,pa se može predpostaviti da je petak nekad bio posvećen bogu stočara i zaštitnika stoke, a na to upućuje činjenica da je to dan za sve velike postove i da se naročito izbegava meso i mleko.
Hrišćani poste petkom jer je tog dana Isus Hristos razapet na krst.Post petkom je uspomena na Hristovo stradanje radi spasa ljudskog roda.Najstariji,staroslovenski naziv kod nas zabeležen je u 14.veku.U nekim krajevima veruju da je petak boginja,pa se često može čuti požalica: "Pomogle ti Sveta Petka i Sveta Nedelja". Pravoslavna crkva posvetila je ovaj dan časnom krstu. U godini postoji 12 velikih petaka: prvi petak u martu,drugi pred Blagovesti, treći pred Vaskrs, četvrti pred vaznesenje, peti pred Pentikostiju, šesti pred Petrovdan, sedmi pred Preobraženje, osmi pred Bogorodičino uspenje,deveti pred Usekovanje,deseti pred Podizanje Časnog krsta, jedanaesti pred Svetog Andriju i dvanaesti pred Božić. Ostali koji se praznuju jesu: Biblji petak,Vodeni petak,Ludi petak,Svetli petak,Rusni petak ili Raspeti ili Rasporiti petak,Biljni petak,Blagi petak,Trapavi petak...
Autor:Dragomir Antonić,etnolog