fbpx

Čuvarkuća jaje - simbol preporoda

Čuvarkuća jaje - simbol preporoda

Kod Srba postoji bezbroj verovanja i običaja u kojima jaje ima važnu ulogu. Ono se stavlja u prvu brazdu, u žito i lan prilikom sejanja; razbija se o rog volu pred oranje; jaje je odbrana od uroka i grada; U Stigu je običaj da žena, kad prvi put vidi malo dete, daruje mu paru "sreće radi", a jaje "života radi".

Opštepoznati običaj je da se za Vaskrs pripremaju farbana jaja, kojima će se omrsiti oni koji su postili. Sve legende o postanku crvenih i šarenih jaja kod Srba, a one su mnogobrojne u narodu, vezuju se za Hristovo vaskrsnuće.

U Levču kažu da su negde u dalekoj zemlji žene videle kako vojnici progone Hrista, pa da bi omele gonioce, brzo su obojile i išarale jaja. Stavile su jaja u krilo i ponudile vojnicima. Oni zastadoše zapanjeni čudesnim izgledom jaja, što Isus iskoristi i pobeže poteri. Od tada Bog blagosilja ofarbana jaja. Priča iz boljevačkog kraja glasi: "Kad su Isusa skinuli sa krsta i sahranili, njegova majka Marija izađe mu na grob i tu ostavi nekoliko obarenih jaja. Kad je Hristos u nedelju vaskrsnuo, jaja na grobu pocrveneše". Od tada Bog naredi da se za svaki Vaskrs farbaju jaja u crveno.

Zanimljivo je kazivanje koje se može čuti u Crnoj Gori. "Dok su stražari čuvali Hristov grob od hrišćana, doneše im za večeru pečenu kokošku. Jedan od stražara, po prirodi plašljiv, stalno se pribojavao da će Hristos ustati iz groba. Njegovim drugovima je to smetalo, pa mu jedan odbrusi da će se to desiti kad pečena kokoška koju treba da pojedu poleti i snese crveno jaje.

Samo što je to rekao, pečena kokoška polete i ispusti crveno jaje. Stražari skočiše na noge i samo stigoše da ugledaju Hrista sa anđelima koji ga uznose u nebo". Šaranje i farbanje jaja su dva različita procesa i obično se ne obavljaju zajedno. Šaranje jaja se najčešće obavlja u sredu ili četvrtak Sredoposne sedmice. Sredoposne srede se u Prizrenu šara jedno jaje, koje se zove strašnik ili krstaš i onoliko jaja koliko ima ukućana, odnosno za svakog po jedno.

Ostala jaja se šaraju na Veliki četvrtak ili se jednostavno samo ofarbaju. Šaranje jaja je, po narodnom verovanju, isključivo je ženski posao i smatra se svetom radnjom. Šaranju se pristupa sa pobožnošću, ljubavlju i čistotom, jer osim toga što se jaje sprema za Vaskrs, radi se i sa voskom koji je nezamenljiv u religijskim obredima. To ne može da radi svaka žena, već samo ona kojoj je Bog dao dara za slikanje.

Šaranje jaja je ženski posao

Postoje tri glavne vrste ukrašenih jaja, kod kojih se primenjuje različita tehnika. Prvu vrstu predstavljaju šarena jaja na kojima se na bilo koji način izvode crteži i ova jaja prvenstveno deluju crtežima ili likovima, a tek u drugom redu bojom. Drugu vrstu čine šarena jaja kod kojih se efekat postiže različitim slaganjem boja, odnosno mehaničkim nanošenjem na ljusku jajeta. Treća vrsta su jaja koja se ukrašavaju lepljenjem listova biljaka ili, u novije vreme, lepljenjem sličica.

Da bi se na jajetu izveli ornamenti, najčešće se primenjuje tehnika poznata u nauci pod nazivom batik, pod kojim se podrazumeva crtanje voskom, koji se nanosi specijalnom spravom, pa se posle bojenja vosak otklanja. Sprava je od bakarnog lima. U njoj je rastopljen vosak koji izlazi kroz cevčicu i tako se izliva ujednačena voštana nit.

Danas se jaja farbaju savremenim kupovnim bojama ili u varzilu, dok se to ranije isključivo radilo biljnim bojama, od kojih se jaje najbolje oboji u crveno ako se farba u broću.

Bojenje ili farbanje jaja se obavlja samo u toku Velike ili Strasne sedmice. Svaki dan te sedmice je, po narodnoj tradiciji, dobar za farbanje ali se u različitim krajevima to radi u različite dane. Negde se boje samo na Veliki petak i ništa se drugo tog dana ne radi, dok drugi smatraju da je Veliki petak praznik da se ne smeju čak ni jaja farbati. Zato se to čini i u sredu, četvrtak ili subotu.

Prvo se farba Čuvarkuća

Jaje čuvarkuća se prvi stavlja u crvenu boju da se skuva i ofarba, a zatim se stavljaju i druga jaja. Strašnik se čuva u kući kada se sa raznim biljem stavi u vodu da prenoći. Ujutru se svi ukućani umiju tom vodom da budu zdravi i rumeni kao jaje. Kasnije se to jaje nosi obično u vinograd, jer se veruje da štiti od grada. U okolini Čačka to jaje,  čuva se sve dok se ne išara novo sledeće godine, jer se za njega veruje da čuva kuću od spoljnih nesreća.

Kad se ofarba novi čuvar, stari se baci u Moravu, da odnese sva zla i nesreće koje su pale na njega, umesto na kuću koju je sačuvao. Crvena boja, odnosno crveno vaskršnje jaje je u duhu pravoslavlja. Crvena boja je boja radosti, a kako je Vaskrs najradosniji praznik, jer označava pobedu života nad smrću, to se i jaja farbaju u crveno. Sve druge boje nisu u duhu hrišćanske tradicije.

Autor:Dragomir Antonić

Podeli ovu vest

26/10/2018 0 comment

U Srbiji posebnu vrstu objekata seoskog narodnog graditeljstva čine čardaci - objekti rađeni od drveta koji su služili za odmor i povremeni boravak. Na ovim zdanjima došli su do izražaja maštovitost i veština majstora u obradi i ukrašavanju drveta.Ovaj objekat koji je jedan od simbola narodnog graditeljstva u Srbiji ...

23/09/2021 0 comment

Vršačka kula, simbol ne samo grada već i cele okoline, sazidana je 1439 godine i veruje se da ju je podigao Đurađ Smederevac posle pada Smedereva sa ...

16/09/2021 0 comment

Na samoj obali jezera u selu Grlištu udaljenom 14 km od Zaječara nalazi se i manastir sa crkvom posvećenom Svetim apostolima Petru i Pavlu.  U ...

09/09/2021 0 comment

Rodna kuća vojvode Živojina Mišića, jednog od najznačajnijih vojnih zapovednika Srpske vojske u Prvom svetskom ratu, nalazi se u pitomom mioničkom ...

27/09/2021 0 comment

Krstovdan je veliki praznik koji proslavlja Srpska pravoslavna crkva i vernici, dan kada je pronađen i iskopan Časni krst na Golgoti i dan kada je ...

O Portalu

Portal koji promoviše Srbiju i njene vrednosti. Sve na jednom mestu, priča o Srbiji koju volimo, njenoj tradiciji, lepotama, ljudima i događajima.

Najnovije vesti