Ćubasta senica je ptica dužine 10,5-12 cm, raspona krila 17-20 cm i mase 10-13
grama. Perje je smeđe boje na gornjem delu tela, a beličasto-sivo sa donje strane,
dok su bokovi obojeni svetlo žutim nijansama. Glava je sivo-bele boje, sa crnim
podbratkom.
Odlikuje je prepoznatljiva perjana „ćuba", odakle joj potiče i narodno i naučno ime. Obojenost mužjaka i ženki je slična, a mlade ptice su više smeđe i sa manje izraženom perjanom krestom u odnosu na odrasle.
Rasprostranjena je u velikom delu severne, srednje i istočne Evrope, na Iberijskom
poluostrvu i planinskim područjima Balkanskog poluostrva. U severnoj Evropi, preferira borove šume, južnije se nalazi u čistim četinarskim ili mešovitim šumama bukve Fagus spp. sa smrčom Picea abies i jelom Abies alba, a na Pirinejima i jugu Francuske, česta je i u hrastovim šumama.
Ishrana ćubaste senice sastoji se od insekata i paukova, a čini je širok spektar vrsta.
Van perioda gnežđenja, pretežno zimi, hrani se semenjem četinara i listopadnog drveća. Pretpostavlja se da je vezanost ove vrste za stare šume posledica prisustva lišajeva u njima. U lišajevima žive primitivni insekti, kao što su rodovi Collembola i Psocoptera, koji su čest plan paukova i kosaca, kojima se ćubaste senice hrane. Čest izvor hrane su i lisne vaši.
Gnežđenje ove vrste obično počinje krajem marta, kada par traži pogodno mesto za smeštaj legla. U većini slučajeva, gnezdo je u duplji na dubećem mrtvom stablu, ređe u oborenom trupcu, a obično je kopaju same ptice. Dubeći mrtvi borovi mogu stajati i po nekoliko desetina godina, pa ptice često ponovo koriste isto stablo za gnežđenje, ali svake godine kopaju novu gnezdeću duplju.
Izrada duplje traje dve do tri nedelje, a obavljaju je isključivo ženke. Za oblaganje
unutrašnje šupljine gnezda često koriste lišajeve, dlaku životinja, paukove mreže
i pera drugih ptica. Krajem aprila ili početkom maja, ženka polaže 4-8 riđih jaja na
kojima ona isključivo sedi. Mladunce u početku hrane oba, ali kasnije jedan od roditelja preuzima na sebe ishranu mladunaca. Mladi napuštaju gnezdo 17-22 dana nakon izleganja, a od svojih roditelja zavise još najmanje 3 nedelje i sa njima se tokom ovog perioda zajedno hrane.
Najveći faktor ugrožavanja ove vrste jeste modernizovana šumarska praksa, koje
potencira iznošenje mrtvih i trulih dubećih stabala iz šuma, što se, kada je ova
vrsta u pitanju, odražava kroz nedostatak mesta za gnežđenje.
Ćubasta senica je gnezdarica brdsko-planinskih područja sa četinarskim šumama
u srednjoj Srbiji. Gnezdeća populacija procenjuje se na 2.000-3.500 parova, dok se
na Tari se gnezdi najmanje 250 parova.
