Vrganj je od davnina bio jedan od najpoznatijih i najcenjenijih pečurki za jelo i dostiže veliku cenu na tržištu. Letnji se smatra najukusnijim među vrganjima.
Poluokruglog šešira svetlo do tamno smeđe boje, sa debelim belim prepoznatljivim repom i prijatnim svežim mirisom mesa, raste nakon letnih kiša, u polukrugu, sakriven ispod lišća ili iglica. Razrezan ne menja boju, mada razne varijacije iz porodice Boletus odlikuju se i tom osobinom.
Pripremamo ga na sve moguće načine. Može se koristiti svež, a može se konzervisati slanom vodom, prokuvavanjem i stavljanjem u salamuru. Prava je poslastica za kulinare. Obično se dinsta na masti ili maslacu sa mlekom i peršunom. Kao dodatak mnogim jelima čini ih izuzeno ukusnim i neodoljivim. Primećeno je da je sušen ukusniji od svežeg, jer mu se pojačava miris i bolja su mu gastronomska svojstva.
Na području Vlasine vrganj (Boletus edulis) obično raste u hrastovim, brezovim kao i mešovitim šumama, ima ga i na proplancima.
Vreme berbe je od juna sve do novembra. Kad počnu suše, vrganja je manje, sve do sredine avgusta. Tada počinje drugo kolo razvoja vrganja, koje , ako vreme pogoduje, traje sve do meseca novembra.