Ovo drvo je svoj naziv dobilo po imenu princeze Anne Pavlovne, ćerke cara Pavla I Petroviča. Iz istog razloga poznato i kao "princess tree". U Kini paulovniju zovu "zmajevo drvo" a u Japanu "kiri".

Sve vrste paulovnije su brzo rastuće i koriste za industrjsko dobijanje drvnog materijala, bio mase, etanola, stočne hrane, hartije i drugog, ali postoje značajne razlike u pogledu kvaliteta, brzine rasta i otpornosti na vremenske uslove.

Paulovnia (Bellissia) je najkvalitetniji hibrid (nije GMO), a nastala je udruženim radom tri svetski najpoznatija instituta iz Amerike, Nemačke i Italije. Ova vrsta garantovano trpi temperature do -26 C, raste za oko 20% brže od svih drugih vrsta i nije invanzivna. Međunarodno je klasifikovana i zaštićena kod Međunarodnog instituta za zaštitu intelektualne svojine u Ženevi. Napominjemo da je većina drugih vrsta pre dve godine zabranjena u zemljama EU zbog invazivnosti. Na našem podneblju uspeva preko 97,70 % sadnica, dok kada su u pitanju druge vrste taj procenat ne prelazi 50%. Razlog su slabosti na niske temperature, koje Bellissima jednostavno i lako podnosi.

Paulovnija je korisna i kao čuvar životne sredine jer nije zagađivač prilikom sagorevanja. Tona ovog drveta „daje“ svega pola kilograma pepela. Uz to, zbog velike mase i količine listova koji su široki i do 75 centimetara, paulovnija proizvodi veliku količinu kiseonika. Stručnjaci kažu da  jedno stablo proizvede kiseonika koliko potroši 60 ljudi.