Ova rasa pasa pripada grupi rasa goniča koji su rašireni na teritoiriji Balkana. Može se pretpostaviti da su na formiranje ove rase značajnu ulogu imali goniči iz Male Azije. Prvi opis ove rase datira iz 1905. kada je Franz Laska, uz ostale goniče Balkana, opisao i ove pse. Kinološki je zvanično priznata na međunarodnom nivou od FCI 1948. godine. Još uvek se može sresti pod imenom „balkanski gonič“ ili u narodu „balkanac“.
Ovaj pas je srednje veliki, snažno građenog tela, temperamentan , živahan i energičan. Ljubak, živahnog temperamenta, pouzdan, veoma izdržljiv. Srpski trobojni gonič je istog porekla kao i ostali goniči na Balkanu. Gađom tela je veoma sličan srpskom (balkanskom) goniču. Osnovna razlika ove dve rase je u boji krzna. Kako mu ime kaže, on je uvek trobojan. Srpski trobojni gonič je nemilosrdan lovac na sitnu divljač kao što su lisice i zečevi, međutim, zbog neustrašive naravi, koriste se i u lovu na divlje svinje. Ovaj nezavisni lovac ne posustaje nikada pred teškim terenom. U potrazi za plenom koristi fantastično razvijeno čulo njuha, a prodornim lavežom obaveštava lovca kada pronađe plen.
Osnovna boja je lisičije crvena, sa crnim plaštom, a na glavi, vratu, donjim delovima ekstremiteta i vrhu repa se javlja bela boja. Ukupna površina bele boje ne bi smela da pređe jednu trećinu površine celog tela. Inače je hrabar, miran, privržen, odličnog njuha. Pitanje standardizacije pokrenuto je 1946. godine, a jedna od ideja je bila da bude varijetet balkanskog goniča. Kinološki savez Federativne Narodne Republike Jugoslavije, tj. Komisija za autohtone rase 1955. godine donosi odluku o standardizaciji ove rase. Kinološki je zvanično priznata na međunarodnom nivou 1961. godine. U narodu je poznat pod imenom „trobojac“.
