Pastirska frula  je  muzička tradicija srpskih seljaka. Mit kaže da je frula zaveštanje šumskog i pastirskog božanstva Pana, koji je od nimfe Siringe preobražene u trsku sačinio prvu frulu i odsvirao svoj prvi zvučni san. Frula se pravi od gotovo svakog drveta, najčešće je u pitanju šljiva ali i dren, bagrem jasen, trešnja... Drvo za frulu treba biti što starije, oko dvadeset godina. A ako je dren u pitanju oko trideset godina. Najpoznatiji graditelj frule u Srbiji je Mitar Vasić.

Jedan od najboljih frulaša Srbije bio je legendarni Sava Jeremić. Jedan od najpoznatijih sabora frulaša je onaj u Prislonici.

Dvojnice su dve spojene svirale — frule, izbušene paralelno u jednom komadu drveta. Svaka svirala ima kao i frula prorez za uduvavanje vazduha, brid na kome se prelama vazduh /brid je sa prednje strane obe frule/ i otvore za prste na obe frule. U Srbiji na levoj fruli su tri, a na desnoj cetiri otvora. Obim dvojnica je seksta u desnoj svirali a kvarta u levoj svirali, kako u osnovnom, tako i u okavnom registru. Na dvojnicama se svira dvoglasno, u dve varijante:

a) na levoj svirali se drzi jedan ton, a na desnoj se svira melodija
b) na desnoj se svira melodija, a na levoj se melodija prati u donjoj terci.