Jabuke i njene autohtone sorte iz Srbije su nadaleko čuvene i poznate. Pre 60 i više godina, u voćnjacima naših sela uzgajale su se samo takve "naše"vrste:Budimka,Kolačara,Kožara,Šarenika...
U vremenu kada je proizvodnja organske hrane unosan posao i šansa Srbije za razvoj poljoprivrede, uzgoj ovakvih "zaboravljenih"sorti je više nego potreban.
Za proizvodnju organske hrane imamo i prirodne potencijali i preduslove. Posebno pogodna područja su na jugu Srbije, Stara i Suva planina, Crna Trava - Vlasina, zatim Pešter, Zlatar, deo Kopaonika, Rtanj. Deli Jovan i sva brdsko-planinska područja iznad 400 metara nadmorske visine. To su u budućnosti potencijali Srbije, koja bi mogla da proizvodi i po visokim cenama prodaje ovu hranu.
Naše stare autohtone jabuke "kolačare", izuzetno su otporne na biljne bolesti. Ima ih po zapadnoj i istočnoj Srbiji. Sadrže visok procenat bioaktivnih materija - aksorbinske kiseline, vitamina "C", zatim vitamina iz grupe "B" kompleksa i veoma su tražene na zapadnom tržištu. Sirće napravljeno od ovih sorti jabuka, takođe, se dosta traži.
Organska hrana se proizvodi, prerađuje i tehnološki priprema na ekološkim principima, bez upotrebe bilo kakvih hemijskih sredstava, veštačkih đubriva, emulgatora, na potpuno prirodan način.
U postupku proizvodnje, nema upotrebe hemikalija, što znači da se zasniva na korišćenju prirodnih preparata protiv insekata, glodara i štetočina, koji su glavni prenosioci bolesti.
Postavlja se pitanje da li je takva proizvodnja moguća. Do sada je mogla da se vidi samo na crkvenim imanjima, koje obrađuju monasi i to kod nas i u Rusiji. Kod prerade se koriste oni začini, veoma slični recepturama naših predaka, kada nisu znali za konzervanse i vinobrane.
Uz veći anganžman stručnjaka iz oblasti voćarstva, sa neophodnim sitemom za navodnjavanje, protivgradnom zaštitom i dr. koje savremeni voćnjak treba da ima, uzgoj ove i drugih srpskih sorti je šansa da se zaradi novac i očuva kvalitet sorte.
