Srbi u ruskoj carskoj porodici

Srbi u ruskoj carskoj porodici

Carizam u Rusiji je praktično srušen u nedelju 26. februara (11. marta po novom kalendaru) 1917. godine. Tog dana je predsednik Dume M. V. Rodzjanko iz Petrograda telegrafski izvestio cara Nikolaja II da su prilike krajnje ozbiljne:

"U prestonici je anarhija. Vlast je paralizovana", saopšteno je, između ostalog, kratko i nedvosmisleno u telegramu.

Sutradan, u ponedeljak ujutro, u ustanku, koji je nazvan Februarskom revolucijom, učestvovalo je deset hiljada vojnika, kojima se do podne pridružilo još petnaest hiljada, a do večeri je već bilo 67.000 vojnika.

U sledećih nekoliko vrlo burnih dana dvovlašća, koji nisu prošli bez ljudskih žrtava, što je svemu davalo dramatični okvir, car Nikolaj Romanov je bio suočen sa neminovnošću da odstupi sa prestola. I to je, u četvrtak 2. marta (15. marta po novom kalendaru), učinio dva puta. Prvo je, posle razgovora sa oficirima svoga štaba, u tri časa popodne izjavio da se odriče prestola u korist svoga sina Alekseja, spremajući se da to objavi posebnim manifestom. Ali posle razgovora sa A. I. Gočkovim i V. V. Šuljaginom, izaslanicima Dume, koji su zbog toga posebno doputovali u Pskov, gde se car nalazio, Nikolaj II Romanov se oko deset uveče odrekao prestola u svoje ime i u ime maloletnog sina Alekseja, koji je tada imao trinaest godina, a u korist svog deset godina mlađeg brata, velikog kneza Mihaila Aleksandroviča.

Međutim, veliki knez Mihailo Aleksandrovič Romanov je već sutradan, u petak 3. marta -posle nepunog dana nominalnog vladanja - odbio da stupi na presto dok se o tome ne donesu odgovarajuća rešenja, a za njim su to učinili i ostali članovi višestoletne vladalačke kuće Romanova.

Kći kralja Petra izbegla boljševički pokolj

Kako su, dalje, u Rusiji tekle promene dobro je znano, a u njima je potonji (jednodnevni) ruski car Mihail, iako detroniziran, ubijen od boljševika u četvrtak 13. jula 1918. godine u Permu, a nekoliko dana kasnije, u noći 16/17. jula (sa nedelje na ponedeljak), zbog straha usled približavanja belogardejske vojske, u sibirskom gradu Jekaterinburgu (od 1924. Sverdlovsk), po odluci oblasnog komiteta boljševika ubijen je bivši car Nikolaj II, sa sinom Aleksejem, ostalim članovima svoje uže porodice i više bliskih rođaka koji su se tu obreli sa njim, među kojima je bio i carev brat od strica, veliki knez Ivan Konstantinovič Romanov, zet kralja Petra I Karađorđevića.
Ivanova supruga Jelena, kći kralja Petra I, srećom je tada bila u drugom kraju Rusije, odakle je, uz pomoć srpskog poslanika u Petersburgu, dr Miroslava Spalajkovića, do koga je došla preobučena kao milosrdna sestra, uspela da se sa decom skloni u Francusku, gde je i umrla u Kanu 1962. godine.

Spor u izbeglištvu: da li je Stana princeza crnogorska mogla da postane carica?

Preživeli Romanovi, a njih u izgnanstvu i izbeglištvu nije bilo malo, sporili su se oko prvenstva na carski presto. Između dva svetska rata glavni pretendenti i rivali među Romanovima su bili Nikolaj Nikolajevič Mlađi i Kiril Vladimirovič.

Nikolaj Nikolajevič (rođen 1856) je imao nadimak Mlađi, da bi se razlikovao od oca, koji se takođe zvao Nikolaj Nikolajevič (1831-1891) sa kasnijim nadimkom Stariji. Taj Nikolaj Nikolajevič Stariji, poznat i cenjen kao čovek čvrste ruke i dosledan pobornik poretka, bio je sin ruskog cara Nikolaja I (vladao 1825-1855), a mlađi brat cara Aleksandra II (vladao 1855-1881). Dakle, Nikolaj Nikolajevič Mlađi je unuk ruskog cara Nikolaja I i njegova pretenzija na presto nije bez osnove. Oženio se relativno kasno, 12. maja 1907. večnavši se u Jalti sa princezom Anastasijom Nikolajevnom. Njemu je to bio prvi i jedini brak, a princezi drugi. Princeza je prvi put bila udata za Georgija Maksimilijanoviča, princa Romanovskog, vojvodu od Lojhtenberga, s kojim je imala dvoje dece - sina Sergeja (1890-1974) i kćer Jelenu (1892-1974), ali je taj brak razveden 1906. godine.

Da je kojim slučajem Nikolaj Nikolajevič Mlađi povratio presto i vaspostavio monarhiju, ruska carica bi bila Anastacija Nikolajevna, u kojoj treba prepoznati Stanu princezu crnogorsku. Anastasija-Stana (rođena 1867. na Cetinju) na ruski način je po ocu Nikoli (crnogorski kralj Nikola I Petrović Njegoš) pisana kao Nikolajevna.

No, Nikolaj Nikolajevič Mlađi je umro u izbeglištvu 6. januara 1929. godine u Antibu, a Stana, princeza crnogorska, a potom velika ruska kneginja i nesuđena carica, nadživela ga je šest godina. Umrla je takođe u Antibu 15. novembra 1935. godine.

Najbliži rođak Nikolaja II: Vladimir Karađorđević kao pretendent?

Smrću Nikolaja Nikolajeviča Mlađeg je prestao spor oko prvenstva za ruski presto. Od tada do svoje smrti nominalni pretendent na krunu Romanovih je bio Kiril Vladimirovič Romanov (1876-1938).

Svoje pravo na rusku krunu Kiril Vladimirovič je zasnivao na činjenici da je po muškoj liniji najbliži rođak ubijenog cara Nikolaja II, koji mu je bio brat od strica. Naime, Kirilov otac, veliki knez Vladimir, je mlađi brat cara Aleksandra III (vladao 1881-1894), a njihov otac je car Aleksandar II. Prema tome, računajući po muškoj liniji od cara Aleksandra II, odista je raspolagao najvećim pravom na presto.

Kiril Vladimirovič je imao dve kćeri, Mariju i Kiru, i sina Vladimira.

Sin Vladimir je slovio do smrti (25. aprila 1992) kao zakoniti pretendent na ruski presto ili , kako se sam nazivao, glava carske kuće Romanovih.
Iza Vladimira je ostala kći Marija, rođena u Madridu 1953. koja se 1976. godine udala za princa Franca Vilhelma od Pruske, od koga se posle deset godina razvela. Kako u ovom braku nije bilo dece, to, po prirodi stvari, pravo na presto mogu imati i deca Vladimirovih sestara Marije i Kire.

Marija je imala sedmoro dece, a treća po redu je princeza Kira od Lajningena koja se udala za - princa Andreja Karađorđevića.

Kraljević Andrej sa Kirom ima sinove Vladimira (r. 1964) i Dimitrija (r.1965) i kćer Laviniju (r. 1962). Očito da se u ovoj grani potomaka Romanovih imena Kira Kiril i Vladimir prenose s kolena na koleno. U najužem krugu ličnosti koje mogu - po liniji Kirila Vladimiroviča i njegovog sina Vladimira - da računaju s pravom na primate među Romanovima je i Vladimir Karađorđević.

Međutim, pošto se ova grana Romanovih po muškoj liniji zatrla, Romanovi su na svom skupu održanom u Parizu 31. decembra 1992. godine (dakle, u godini smrti Vladimira Kiriloviča) za svog čelnog predsta-vnika izabrali velikog kneza Nikolaja Romanoviča Romanova.

Mogući Nikolaj III: praunuk kralja Nikole

Dakle, ako bi se sada u Rusiji vaspostavila monarhija, na carskom tronu bi bio Nikolaj Romanovič Romanov, naravno kao Nikolaj III. Ovaj pretendent na presto, koji se, istini za volju, nikad nije otimao za taj položaj i zvanje, trenutno živi u Švajcarskoj. Rođen je 1922. godine u Antibu, gde su se, umakavši boljševičkom pogromu, sklonili njegovi roditelji Roman Petrovič (1896-1978) i Praskovja Dimitrijevna Šeremetjeva (1901-1980).
Ded Nikolajev, Petar (Pjotr) je umro mlad, u dvadeset i petoj godini (1889), ali je baba znatno duže poživela - umrla je 1951. godine u Antibu i Nikolaj ju je mnogo voleo, nasledivši od nje gordost i ozbiljnost. Već njegov mlađi brat, Dimitrij, bio je po naravi drugačiji, pogotovu u mladosti, pun vedrine i prirodne živosti.

Njihova baba je glavom Milica Nikolajevna, kako glasi njeno nazvanje među Romanovima, koja je druga po starestvu kći crnogorskog kralja Nikole, rođena u Cetinju 1866. godine.

Prema tome, Nikolaj, današnji starešina Romanova, prunuk je kralja Nikole Petrovića Njegoša. U ime njihove kuće, na prenosu moštiju kralja Nikole na Cetinje 1989. godine bio je Dimitrij Romanov.
Nikolaj sa suprugom Svevom, groficom Pikoleli, rođenom u Firenci, s kojom se venčao u Kanu 1952. godine, ima tri kćeri - Nataliju, Jelisavetu i Tatjanu, odavno već udate, koje žive u Italilji. Brat mu Dimitrij, dva puta ženjen, nema potomstva.

Blizak znanac, i rođak Nikolaja i Dimitrija, jer su sva trojica praunuci kralja Nikole, jeste kraljević Tomislav Karađorđević. U mladosti, pošto su generacijski bliži, prinčevi Dimitrij (rođen 1926) i Tomislav (rođen 1928) su se veoma družili, a dane njihove momačke družbe u Rimu princ Tomislav je opisao u svojim memoarima.

Autor: Mile Nedeljković

Podeli ovu vest

22/11/2013 0 comment

Čitavom gomilom konkretnih primera prof.dr Lazo M. Kostić dokazuje da „u aktima Vatikana nijedan kraj gde žive Srbi nije tako ostentivno označavan srpskim kao Boka Kotorska. Za oznaku vere ne kaže se nikad pravoslavna, nekad samo šizmatička ili grčka, a najčešće srpska ili srbijanska. Da se u Boki srpski disalo i srpski osećalo vidi se iz ...

17/09/2017 0 comment

Vreme prvog naseljavanja i postanka Zaječara ne može se tačno odrediti. Najverovatnije potiče s kraja 17. veka ili, najkasnije, sa početkom 18. veka. ...

18/11/2017 0 comment

U Srbiji je pravdu vazda valjalo deliti, a svako presuđivanje je bilo krajnje ozbiljna stvar. Ovaj narod, u nekim krajevima i dan danas, važi kao ...

20/11/2017 0 comment

Za vreme nemačke okupacije od 1789. do 1791, kada je posle mira u Svištovu Beograd ponovo vraćen Otomanskoj imperiji, na Savskoj jaliji bilo ...

13/11/2017 0 comment

Vršac je „lepa varoš“ sa starim baroknim jezgrom. Znamenje grada je srednjovekovna kula - Vršački zamak - ...

O Portalu

Portal koji promoviše Srbiju i njene vrednosti. Sve na jednom mestu, priča o Srbiji koju volimo, njenoj tradiciji, lepotama, ljudima i događajima.

Najnovije vesti

Newsletter

Budite u toku sa najnovijim vestima i informacijama na našem portalu!