Kaligrafska kolonija „Na putu Zaharija Orfelina“

Kaligrafska kolonija „Na putu Zaharija Orfelina“

Kaligrafska kolonija „Na putu Zaharija Orfelina“ održava se u Sremskoj Kamenici 16. i 17. septembra 2017. godine. Ciljevi manifestacije su isticanje značaja i vrednosti kaligrafskog pisanja i podsticanje nastavnika i učenika osnovnih škola na dalje bavljenje kaligrafijom, bolje upoznavanje srpskog pisanog nasleđa i upoznavanje lika i dela Zaharija Stefanovića Orfelina. Organizator kolonije je Udruženje vojvođanskih učitelja, a domaćin prostora OŠ „Jovan Jovanović Zmaj“ u Sremskoj Kamenici.

Zaharija Stefanović Orfelin rodio se 1726. godine, u Vukovaru, u Sremu. Pravo prezime mu je bilo Stefanović, a sam se nazvao Orfelin. Nije se redovno školovao, i što je naučio postigao je svojim samoučkim trudom. U mladosti bio je učitelj. Napustivši tu službu, proveo je nekoliko godina, od 1757, kao činovnik, "arhiepiskopsko-mitropolijski iliričeski kancelist", sekretar ili blagajnik, kod srpskih crkvenih velikodostojnika u Karlovcima, Temišvaru, Novom Sadu, Pakracu. On je nestalan, bez sigurnih sredstava za život, i ceo vek provodi u lutanju od mesta do mesta. Bivao je i domaći učitelj, nalazio je utočište i u fruškogorskim manastirima, odlazio je u Mletke, gde je štampao svoja dela i gde je, izgleda, izučio slikarstvo i bakrorez, u čemu se jako usavršio. Na pojedinim svojim radovima potpisivao se kao član bečkih akademija umetnosti. Od književnoga rada nije mogao živeti, u poslednjim godinama života bio je u bedi, živeći gotovo od milostinje. Sasvim oronuo i oboleo, dobije najzad utočišta na Isajlovu, dobru bačkog vladike kraj Novog Sada, i tu, ubog i napušten, umre 19. januara 1785. godine.24 Njegovu smrt zabeležio je Jovan Rajić ovako: "1785, 19. januarija umre ljubezni moj brat Zaharija Orfelin v Novom Sadje v episkopskom majurje prebjedno..."

Na svima poljima na kojima je radio Orfelin je imao uspeha. Njegovi bakrorezi pokazuju dobra crtača i vešta rezača; ilustracije u Žitiju Petra Velikog, najbolje štampanoj i po spoljašnosti najlepšoj srpskoj knjizi toga doba, ne pokazuju samo vešta majstora no pravoga umetnika, koji bi dobro izgledao ma gde u Evropi da je bio. Isto tako odlični su njegovi kartografski radovi.

Ali svoj pravi spisateljski rad Orfelin počeo je pobožnim knjigama. Po broju svojih dela Orfelin je najviše radio na bogosloviji, ali bez stručne bogoslovske spreme Jovana Rajića. To su poslovi obične vrste, kakvi su se u ono doba radili u ruskoj popularnoj književnosti i kakvi su se kod Srba tražili u doba kada su gotovo celu čitalačku publiku sačinjavali popovi i kaluđeri. On je obično prevodio sa ruskoga, katkada prosto preštampavao ruska izdanja, davao katihizise koji su u stvari izvodi ruskih katihizisa, spise o dogmama pravoslavne crkve, popularne pobožne pouke. Sve to radio je bez ikakvih književnih ambicija, često i ne potpisujući se, više da bi mogao živeti, i svi ti poslovi su bez književne vrednosti. Jedini njegov bolji i originalni bogoslovski rad jeste rukopis Apostolskoe mleko, pisan u Temišvaru 1763, jedno od najranijih dela napisanih na srpskom narodnom jeziku. To je neka vrsta katihizisa, koji je napisao za svoga sina, sa roditeljskom nežnošću i iskrenom pobožnošću, sa nečim toplim i intimnim u tonu.

Podeli ovu vest

21/02/2015 0 comment

Volarica (Volujara, Volujarka i Volujarica) je narodno ime za Sirius (α CMa), najsjajniju zvezdu sazvežđa Velikog psa (Canis Maior), istovremeno i najsjajniju zvezdu na noćnom nebu. To je jedina nekretnica za koju se pouzdano zna da je narod imao naziv za nju. Moguće je da je Voluara, sem što se odnosi na sazvežđe Velikog medveda, još jedan od ...

01/02/2018 0 comment

Februar je čudan mesec. Kolebljiv i neodlučan. Možda zato što je najkraći. Mesec koji nagoveštava kraj mesojeđu, mesec karnevala,mesec ...

18/04/2018 0 comment

Među brojnim srpskim dinastijama najveći doprinos srpskoj državi i narodu dala je dinastija Nemanjića, koja je stolovala dva veka (1169-1371; 1381). ...

21/04/2018 0 comment

Od čitavog utvrđenog Karađorđevog grada,koji je sam vožd zidao od 1810. do 1812. i koji je u tom trenutku predstavljao najznačajniji građevinski ...

20/04/2018 0 comment

Autohtona, stara srpska  sorta kruške ječmenke spada u najstariju sortu i kod nas je uglavnom raširena na okućnicama i međama. ...

O Portalu

Portal koji promoviše Srbiju i njene vrednosti. Sve na jednom mestu, priča o Srbiji koju volimo, njenoj tradiciji, lepotama, ljudima i događajima.

Najnovije vesti

Newsletter

Budite u toku sa najnovijim vestima i informacijama na našem portalu!