Kaligrafska kolonija „Na putu Zaharija Orfelina“

Kaligrafska kolonija „Na putu Zaharija Orfelina“

Kaligrafska kolonija „Na putu Zaharija Orfelina“ održava se u Sremskoj Kamenici 16. i 17. septembra 2017. godine. Ciljevi manifestacije su isticanje značaja i vrednosti kaligrafskog pisanja i podsticanje nastavnika i učenika osnovnih škola na dalje bavljenje kaligrafijom, bolje upoznavanje srpskog pisanog nasleđa i upoznavanje lika i dela Zaharija Stefanovića Orfelina. Organizator kolonije je Udruženje vojvođanskih učitelja, a domaćin prostora OŠ „Jovan Jovanović Zmaj“ u Sremskoj Kamenici.

Zaharija Stefanović Orfelin rodio se 1726. godine, u Vukovaru, u Sremu. Pravo prezime mu je bilo Stefanović, a sam se nazvao Orfelin. Nije se redovno školovao, i što je naučio postigao je svojim samoučkim trudom. U mladosti bio je učitelj. Napustivši tu službu, proveo je nekoliko godina, od 1757, kao činovnik, "arhiepiskopsko-mitropolijski iliričeski kancelist", sekretar ili blagajnik, kod srpskih crkvenih velikodostojnika u Karlovcima, Temišvaru, Novom Sadu, Pakracu. On je nestalan, bez sigurnih sredstava za život, i ceo vek provodi u lutanju od mesta do mesta. Bivao je i domaći učitelj, nalazio je utočište i u fruškogorskim manastirima, odlazio je u Mletke, gde je štampao svoja dela i gde je, izgleda, izučio slikarstvo i bakrorez, u čemu se jako usavršio. Na pojedinim svojim radovima potpisivao se kao član bečkih akademija umetnosti. Od književnoga rada nije mogao živeti, u poslednjim godinama života bio je u bedi, živeći gotovo od milostinje. Sasvim oronuo i oboleo, dobije najzad utočišta na Isajlovu, dobru bačkog vladike kraj Novog Sada, i tu, ubog i napušten, umre 19. januara 1785. godine.24 Njegovu smrt zabeležio je Jovan Rajić ovako: "1785, 19. januarija umre ljubezni moj brat Zaharija Orfelin v Novom Sadje v episkopskom majurje prebjedno..."

Na svima poljima na kojima je radio Orfelin je imao uspeha. Njegovi bakrorezi pokazuju dobra crtača i vešta rezača; ilustracije u Žitiju Petra Velikog, najbolje štampanoj i po spoljašnosti najlepšoj srpskoj knjizi toga doba, ne pokazuju samo vešta majstora no pravoga umetnika, koji bi dobro izgledao ma gde u Evropi da je bio. Isto tako odlični su njegovi kartografski radovi.

Ali svoj pravi spisateljski rad Orfelin počeo je pobožnim knjigama. Po broju svojih dela Orfelin je najviše radio na bogosloviji, ali bez stručne bogoslovske spreme Jovana Rajića. To su poslovi obične vrste, kakvi su se u ono doba radili u ruskoj popularnoj književnosti i kakvi su se kod Srba tražili u doba kada su gotovo celu čitalačku publiku sačinjavali popovi i kaluđeri. On je obično prevodio sa ruskoga, katkada prosto preštampavao ruska izdanja, davao katihizise koji su u stvari izvodi ruskih katihizisa, spise o dogmama pravoslavne crkve, popularne pobožne pouke. Sve to radio je bez ikakvih književnih ambicija, često i ne potpisujući se, više da bi mogao živeti, i svi ti poslovi su bez književne vrednosti. Jedini njegov bolji i originalni bogoslovski rad jeste rukopis Apostolskoe mleko, pisan u Temišvaru 1763, jedno od najranijih dela napisanih na srpskom narodnom jeziku. To je neka vrsta katihizisa, koji je napisao za svoga sina, sa roditeljskom nežnošću i iskrenom pobožnošću, sa nečim toplim i intimnim u tonu.

Podeli ovu vest

01/05/2014 0 comment

Izložba posvećena Milošu Crnjanskom pod nazivom ''Lutam, još vitak, sa srebrnim lukom'' koju je prošle godine, povodom 120 godina od piščeve smrti priredila Narodna biblioteka Srbije, stigla je u Kragujevac. Reč je o zaostavštini iz legata jednog od naših najznačajnijih književnika koji je od 1979. godine pod okriljem Biblioteke Srbije. U ...

17/09/2017 0 comment

Vreme prvog naseljavanja i postanka Zaječara ne može se tačno odrediti. Najverovatnije potiče s kraja 17. veka ili, najkasnije, sa početkom 18. veka. ...

18/10/2017 0 comment

Na vrhu brežuljka iznad ušća Rzava u Moravicu, nalazi se Manastir Klisura u Dobračama, na levoj obali reke Moravice, pored puta ...

23/10/2017 0 comment

Tokom Građanskog rata Rusiju je napustilo preko dva miliona njenih građana.Jedan deo ruskih emigranata našao je svoje utočište u ...

19/10/2017 0 comment

Veoma lepa i živopisna nošnja iz Šumadije, očuvala se dobrim delom do današnjih dana.  Žene su se češljale na ...

O Portalu

Portal koji promoviše Srbiju i njene vrednosti. Sve na jednom mestu, priča o Srbiji koju volimo, njenoj tradiciji, lepotama, ljudima i događajima.

Najnovije vesti

Newsletter

Budite u toku sa najnovijim vestima i informacijama na našem portalu!