fbpx

Ruski Krstur prestonica svih Rusina na svetu

Ruski Krstur prestonica svih Rusina na svetu

Ruski Krstur je prestonica svih Rusina na svetu! je najstarije i najveće mesto u kojem žive Rusini (i to ne samo u Srbiji) sa tradicijom dugom više od tri stotine godina. Pusta i močvarna zemlja u blizini Kule, koju su rusinski doseljenici dobili na obradjivanje još u 18. veku, danas je poljoprivredno naselje i kulturni, obrazovni i duhovni centar svih Rusina (ovde se nalazi riznica rusinskih dela). Rusini nemaju svoju matičnu zemlju, potiču sa prostora Ukrajine i Slovačke, a u emigraciji su u Kanadi, Nemačkoj, Australiji, Italiji... Rusini jedino u Srbiji imaju status nacionalne manjine!

Oni koriste ćirilično pismo i grkokatoličke su vere. Imaju dva prezimena, staro familijarno prezime i zvanično, državno prezime. Zadržali su svoje karakteristične običaje, čuvaju od zaborava svoju nošnju, folklor, običaje vezane za Božić i Uskrs.

Etnografska zbirka može se pogledati u objektu koji lokalci zovu Zamak, a koji je izgradjen u planinskom stilu zbog slučajno zamenjenih planova Austrougarskih vlasti.

Zamak je zgrada škole iz 1913.godine, za koju je vezana interesantna priča o nastanku. Naime, izgradnju „Zamka“ naložila je tadašnja Austrougarska, ali na putu do Krstura planovi gradnje su se izmešali, pa je u Krstur stigao plan izgradnje zgrade koja je predvidjena za gradnju negde u planinskim krajevima,

tako da ova zgrada i danas odstupa od autentične gradnje u okruženju. U tom prostoru sada je sedište Nacionalnog saveta Rusina, a takodje postoji i mala etnografska zbirka – postavka fotografija, alata za stare zanate-preradu konoplje (koju su tkali i od nje izradjivali prekrivače, platno, marame, šalove), tapetariju i uzgajanje paprike (crvene babure). U istom prostoru je priredjena i izložba tradicionalnih odevnih predmeta i devojačke spreme prilikom udaje. Kapu koju mlada dobije posle svadbe zovu „fićula“, kada joj devojke skidaju „barmonj“ – trake s glave i pevaju tužne pesme. Po fićuli se poznavala udata žena. Gornji deo nošnje se zove „bajka“ (jakna), po kojoj je i Udruženje žena koje izradjuju suvenire dobilo ime.

U dvorištu „Zamka“ je spomenik Havrilu Kosteljniku, doktoru filozofije i svešteniku, koji je 1923. izdao gramatiku rusinskog jezika, kao najmladjeg pisanog jezika na svetu („Vuk Karadžić i Dositej Obradović u jednom čoveku“).

U neposrednoj blizini se nalazi i barokna, nadasve zanimljiva, neobična i očuvana crkva. Grkokatolici su pravoslavci koji priznaju katoličku veru, ima ih 12.000.000 u svetu, imaju vladiku, koji odgovara papi. Parohija je osnovana 1751., crkva izgradjena 1784. u obliku krsta, ikonostas je postavljen 1791. a izradio ga je Arsenije Teodorovič-Pantasič, 1906.godine je dodat deo, zbog nedostatka mesta za sedenje iza pevnice, s jedne i druge strane-to je detalj koga nema ni u jednoj drugoj crkvi.

Ubrzo posle preseljenja u Bačku, odnosno u Ruski Krstur (1745.), Rusini su, u tesnoj vezi sa crkvenom opštinom, 1753. godine osnovali svoju školu, koja je na početku bila trivijalna, ali su se u njoj na rusinskom jeziku učili čitanje, pisanje, računanje i veronauka. Ovi podaci govore da je osnovna škola u Ruskom Krsturu prošla u svom veku više razdoblja: period konfesionalne škole od 1753. do 1888. godine, zatim komunalne od 1888. do 1899. i državne od 1899. do 1918. godine. Između dva svetska rata škola je bila državna. Posle 1944. godine, to je bila najpre četvororazredna osnovna škola, a kasnije, pedesetih godina – potpuna osmogodišnja škola, kakva je i danas.

Današnja moderna Osnovna škola „Petro Kuzmjak” ima preko 400 učenika, dok gimnazija sa dva odeljenja na srpskom i jednim na rusinskom jeziku ima oko 220 učenika. U okviru škole uspešno funkcioniše i vrlo dobro opremljen srednjoškolski dom, kapaciteta 70 kreveta, sa savremeno opremljenom učeničkom kuhinjom, salom za fizicko vaspitanje i otvorenim sportskim terenima, koje okružuje pedantno i sa ukusom uređen park u kome dominira bista prvog školovanog učitelja u Rusina na ovim prostorima, Petra Kuzmjaka, čije ime i nosi škola. Na vrlo pristupačnom mestu izgrađena je i školska biblioteka čiji je kapacitet u ovom momentu oko 14 000 knjiga, dok su multimedijalne učionice i kabineti sve opremljeniji i sveobuhvatniji za izvođenje nastave radioničkog i inovatorskog tipa. Samo kabinet za informatiku i računarstvo ima petnaestak savremenih računara i skoro isto toliko se koristi u drugim prostorima škole.

zamak ruski krstur 1

Podeli ovu vest

25/08/2014 0 comment

25. Leskovačka "Roštiljijada" biće održana od 25. do 31.avgusta. Očekuje se da će ove godine manifestaciju posetiti preko 600.000 posetilaca. Na ovogodišnjoj "Roštiljijadi" nadmetaće se 35 majstora roštilja. Oni će se nadmetati u pravljenju najveće pljeskavice, čija je težina prošle godine iznosila 55 kilograma, a biće organizovano i takmičenje u ...

12/06/2024 0 comment

U Srbiji se početak gajenja maline vezuje za kasni XIX vek, tačnije 1880. godinu. Smatra se da su srpski iseljenici doneli prve značajne sorte iz ...

11/06/2024 0 comment

Crkva posvećena Bogojavljenju podignuta 1281.god. To je zadužbina monaha Davida, Vukanovog sina, a Nemanjinog unuka. To je jedan od retkih spomenika ...

22/05/2024 0 comment

U Bajinoj Bašti se od 22. do 26. maja pod sloganom „Bajne razglednice iz prestonice ćirilice“ održava 6. „Ćirilična baština“, manifestacija posvećena ...

28/05/2024 0 comment

Prva i najveća svetkovina narodnih umetnika u Srbiji, Smotra narodnog stvaralaštva Homoljski motivi biće održana od 29. maja do 01. juna 2024. godine ...

O Portalu

Portal koji promoviše Srbiju i njene vrednosti. Sve na jednom mestu, priča o Srbiji koju volimo, njenoj tradiciji, lepotama, ljudima i događajima.

Najnovije vesti