Kako je bilo nekada: panađuri-vašari u Pirotu

Kako je bilo nekada: panađuri-vašari u Pirotu

Pa­na­đu­ri ili va­ša­ri su ne­ka­da bi­li dan ko­ji se iš­če­ki­vao i za ko­ji se pri­pre­ma­lo. Po­red op­šteg sa­jam­skog ka­rak­te­ra, eko­nom­skog, za­nat­skog i tr­go­vač­kog, oni su ima­li svo­ju ve­se­lu stra­nu. Dru­že­nje, za­ba­vu, ali i upo­znava­nje mla­dih na­ro­či­to kroz igru u ko­lu. De­voj­ke su se po­seb­no do­te­ri­va­le i obla­či­le naj­lep­še ha­lji­ne ili čak ši­le i pri­pre­ma­le no­ve. Sjaj i ša­reni­lo, mi­ri­si dru­že­nja, su­sre­ti i po­slo­vi ko­ji su se skla­pa­li, su sa­mo fragmen­ti po ko­ji­ma su se va­ša­ri iz­dva­ja­li i kao po­se­ban vid pra­zni­ka.

„Pi­rot je u 19. i 20. ve­ku bio na gla­su po va­ša­ru me­đu tr­gov­ci­ma i gra­do­vi­ma u Sr­bi­ji, Bu­gar­skoj, Grč­koj, Tur­skoj, Ru­mu­ni­ji i Bo­sni. Dva puta go­di­šnje bio je ste­ci­šte ve­li­kog bro­ja pro­da­va­ca i ku­pa­ca oda­svu­da. U Ti­ja­ba­ri, o Cve­ti­ma je bio 15. dnev­ni stoč­ni va­šar uglav­nom za go­ve­da i ko­nje“.71 „U Bar­ju je na Ve­li­ku Go­spo­ji­nu 28. av­gu­sta po­či­njao tr­go­vač­ki vašar i tra­jao me­sec da­na.

Obič­no su se va­ša­ri odr­ža­va­li na dan ne­kog sve­ca-me­snog za­štit­nika. Pi­rot ni­je imao grad­sku sla­vu, a ne­ma ni pi­sa­nih tra­go­va o pra­zno­va­nju ta­kve vr­ste kao ni u se­ća­nju sta­nov­ni­štva. Kao raz­vi­jen ad­mi­ni­stra­tiv­ni, pri­vred­ni i kul­tur­ni cen­tar ovog de­la Bal­ka­na, sa svim ele­men­ti­ma urba­ne sre­di­ne i ja­kim tr­go­vač­kim ve­za­ma, raz­vi­je­nim za­nat­stvom, imao je
je­dan od naj­bo­ljih saj­mo­va ši­ro­ke po­tro­šnje – tr­go­vač­ki va­šar i ugled­ni sto­čar­ski va­šar. Za­to i ni­je bi­lo po­tre­be za grad­skom sla­vom“. Pra­vih pa­na­đu­ra vi­še ne­ma. Stoč­ni va­ša­ri ni­su vi­še istog ka­rak­te­ra kao ne­ka­da.

Tr­go­vač­ke te­zge su pu­ne no­vog i uvo­znog ala­ta, raz­ne ro­be od pla­sti­ke, uvozne hra­ne (naj­vi­še si­re­va i slat­ki­ša iz Bu­gar­ske) kao i dru­gih stva­ri. Selo Do­bri Do 28. av­gu­sta ima va­šar ko­ji tra­je tri da­na. Pro­da­je se sva­šta, a bu­du po­sta­vlje­ne i cir­ku­ske ša­tre.73 To­ga ima i u dru­gim me­sti­ma, dok je ne­gde pa­na­đur sa­mo stoč­ni. Nje­gov pre­đa­šnji zna­čaj je iš­če­zao. Ko­li­ko je bio va­žan, go­vo­ri pi­smo sta­re­ši­na le­sko­vač­kih esna­fa upu­će­no 30. ju­la
1894. kra­lju Alek­san­dru sa sle­de­ćim zah­te­vom:

„Va­še Ve­li­čan­stvo
U va­ro­ši Pi­ro­tu po­sto­jao je va­šar ko­ji je tra­jao 6 da­na, a po­činjao 15. av­gu­sta sva­ke go­di­ne, a po­sto­ji od pre 2-3 ve­ka. Na zah­tev ne­ko­li­ci­ne Pi­ro­ća­na go­spo­din mi­ni­star na­rod­ne privre­de uki­nuo je va­šar po­sto­je­ći u Pi­ro­tu, s tim da ove go­di­ne bu­de sa­mo stoč­ni va­šar, a da se ovo­ze­malj­ski pro­iz­vo­di ne pro­da­ju. Ka­ko je pi­rot­ski va­šar od ve­li­ke ko­ri­sti ne sa­mo Pi­ro­tu i okrugu pi­rot­skom ne­go i dru­gim va­ro­ši­ma, pa i sa­mom Le­skov­cu, jer se na pirot­skom va­ša­ru po­tro­ši vi­še ovo­ze­malj­skih pro­iz­vo­da ne­go na ostalim va­ša­ri­ma u Kra­lje­vi­ni Sr­bi­ji.

Svi esna­fi u va­ro­ši Le­skov­cu, a u ime esna­fa pot­pi­sa­te sta­re­šine po­ni­zno mo­le Va­še Ve­li­ čan­stvo da iz­vo­li odo­bri­ti da isti va­šar po­sto­ji i ove go­di­ne kao što je pre­đe bi­lo ka­ko bi se mo­gli spre­mlje­ni ovo­ze­malj­ski pro­iz­vo­di po­tro­ši­ti.
Od ovog va­ša­ra za­vi­si naš op­sta­nak i na­ša bu­duć­nost. O ovo­me po­sto­ji na­ša mol­ba go­spo­di­nu mi­ni­stru na­rod­ne pri­vre­de od 14. te­kućeg me­se­ca.
U na­di da će­mo do­bi­ti za­do­vo­lje­nja

30. ju­li 1894. go­di­ne
u Le­skov­cu
Čast nam je bi­ti po­kor­ni:
sta­re­ši­ne esnaf­ske
Pe­tar Živ­ko­vić, obu­ćar­ski,
So­tir Mi­ja­i­lo­vić, ćur­čij­ski
Đor­đi Ce­kić, či­zmij­ski
Mi­len­ko Sto­il­ko­vić, pin­ter­ski“.

Eg­zi­sten­ci­jal­na va­žnost pa­na­đu­ra u tra­di­ci­o­nal­nom smi­slu je iz­gublje­na. Sa­da su pri­sut­ni na va­ša­ri­ma kuć­ni pro­iz­vo­di i pre­pro­da­ja, a tek ne­što od po­ljo­pri­vred­nih spra­va i pred­me­ta za do­ma­ćin­stvo ot­pa­da na zanat­ske pro­iz­vo­de i uslu­ge. Iz­la­ga­nje pro­iz­vo­da i skla­pa­nja ra­znih ugo­vo­ra od­vi­ja se na sa­vre­me­nim saj­mo­vi­ma raz­li­či­tih na­me­na. Sto­ka se pro­da­je na ma­lo po stoč­nim va­ša­ri­ma, ali za uz­ga­ji­va­če, pri­mar­ni su isto ta­ko stoč­ni saj­mo­vi gde se mo­gu ku­pi­ti kva­li­tet­ne sor­te sto­ke.

U sva­kom slu­ča­ju, na šarm i ve­li­ki zna­čaj ne­ka­da­šnjih pa­na­đu­ra ko­ji su odav­no ne­sta­li, bar na tre­nu­tak pod­se­te i ovi da­na­šnji va­ša­ri ma ka­ko oni sad iz­gle­da­li.

Je­dan od za­ni­mlji­vi­jih obi­ča­ja ko­ji se ne­gu­je sva­ke go­di­ne u re­la­tiv­no no­vi­je vre­me, a u okvi­ru jed­ne od naj­moć­ni­jih fa­bri­ka u ovom kra­ju, ve­zan je za ra­zna tak­mi­če­nja ba­zi­ra­na na tra­di­ci­o­nal­nim sport­skim ve­šti­na­ma. Ovo tak­mi­če­nje pri­vla­či do­sta uče­sni­ka i po­sma­tra­ča i sva­ka­ko uži­va popu­lar­nost.

Za­tim, tu su ra­zna oku­plja­nja u po­vo­du pro­sla­va dr­žav­nih pra­zni­ka (majska oku­plja­nja), ali i ver­ska u okvi­ru grad­ske sre­di­ne. (Na­ro­či­to o Bo­ži­ću i No­voj go­di­ni). Me­đu­tim, ve­ći­na sa­vre­me­nih go­di­šnjih obi­ča­ja ko­ji ni­su re­li­gij­skog ka­rak­te­ra pred­sta­vlja­ju no­vu, ra­zno­vr­snu i za­ni­mlji­vu oblast za is­tra­ži­va­nje. Za sa­da, uoče­ne pro­me­ne ko­je su na­sta­le vre­me­nom u skla­du s teh­no­lo­škim na­pret­kom, obra­zo­va­njem, no­vim na­či­nom pri­vre­đi­va­nja i
dru­gim gde na se­o­sku po­pu­la­ci­ju iz­u­zet­no jak uti­caj ima­ju sred­stva jav­nog in­for­mi­sa­nja, su tek po­če­tak ne­sta­ja­nja sta­rih na­rod­nih go­di­šnjih obi­čaja.

Mno­gi od njih će se oču­va­ti kroz kul­tur­ne ma­ni­fe­sta­ci­je či­ji je cilj nego­va­nje sta­rih „ade­ta“ i to je sva­ka­ko ve­o­ma va­žno ka­da je u pi­ta­nju oču­va­nje et­nič­kog iden­ti­te­ta pu­tem fol­klo­ri­stič­kih na­stu­pa i tak­mi­če­nja.

Autor: Sofija Kostić

Podeli ovu vest

25/08/2014 0 comment

25. Leskovačka "Roštiljijada" biće održana od 25. do 31.avgusta. Očekuje se da će ove godine manifestaciju posetiti preko 600.000 posetilaca. Na ovogodišnjoj "Roštiljijadi" nadmetaće se 35 majstora roštilja. Oni će se nadmetati u pravljenju najveće pljeskavice, čija je težina prošle godine iznosila 55 kilograma, a biće organizovano i takmičenje u ...

18/11/2019 0 comment

Jedna od najstarijih sorti jabuka u našim krajevima. Plod jabuke Šumatovka je sitan i srednje krupan, crvene boje i blago ...

04/12/2019 0 comment

 Preseveta Bogorodica je prva zavetovana device u istoriji hrišćanstva.Na ovaj dan u Jerusalimu je izvršen svečani čin ...

05/11/2019 0 comment

U 2019. godini, proslava Dana Muzeja primenjene umetnosti u Beogradu, 06. novembra, proteći će u znaku mode. Tim povodom biće otvorena izložba Moda u ...

01/12/2019 0 comment

Sneg može da napada i ranije, ali prava zima počinje u decembru, pa po velikim vejavicama i smetovima koji su zasipali i zatrpavali naselja ,ovaj ...

O Portalu

Portal koji promoviše Srbiju i njene vrednosti. Sve na jednom mestu, priča o Srbiji koju volimo, njenoj tradiciji, lepotama, ljudima i događajima.

Najnovije vesti

Newsletter

Budite u toku sa najnovijim vestima i informacijama na našem portalu!