Najveći praznik hrišćanske pravoslavne crkve, Vaskrs, u našem narodu je vrlo značajna svetkovina, propraćena nizom običaja.

U mnogim krajevima je običaj da se svak, kad ovog jutra ustane, protrlja uskršnjim jajetom po licu, verujući da će, tako, biti zdrav i rumen kao ono. Zato su to činili jajetom koje je obojeno crveno, a ponegde su za ovu prigodu odvajali jaje koje je prvo obojeno ovom bojom. U Levču i Temniću su se na Vaskrs umivali vodom u kojoj je prenoćilo crveno obojeno jaje, a deci su, još, davali da okuse crvenog vina - radi zdravlja.

Po pravilu, jaja nije valjalo nositi za stokom, te se zato ovčari i govedari nisu na Uskrs laćali šareno bojenih jaja. Pogotovu se izbegavalo nošenje ili uzimanje crvenih jaja - da se stoka ne bi međusobna klala i krvarila.

Po svoj Srbiji se od Vaskrsa do sv. Trojice volovi nisu hvatali u jaram, da grad ne tuče letinu.

Za ovaj dan svaki ukućanin treba da dobije novu odeću i obuću, ili, ako ne mogu, nečim da se prinovi od odela ili obuće.

Zmija koja se ulovi između Vaskrsa i Đurđevdana stavljana je u Gornjoj Pčinji u bocu s rakijom, da ugine, pa su tu tečnost čuvali za lek od zmijskog ujeda.

Na Vaskrs počinje mrs i mnogi se najpre omrse jajetom. U Šumadiji se ovog dana u svakom domaćinstvu klalo, a zakopavana su tri jajeta, da konoplja bude bela.

U Aleksinačkom Pomoravlju se jaja počnu da boje, ili, kako kažu, da "maste peraške", ujutru, rano, dok dan napreduje, i to prvo crvenom bojom, pa potom ostalim.

Za jaja, kao simbol plodnosti, vezana su mnoga narodna verovanja. Tako kad kokoš snese jaje s dva žumanceta, drži se da sluti bližnjenje gazdarice, a kroz košulju porodilje, pri porođaju, da bi lakše rodila, u Gornjoj Pčinji je svekrva puštala jaje da padne na zemlju.

Da je Vaskrs veliki praznik potvrđuje i činjenica što je on trodnevna svetkovina. Tako, uskršnjim praznovanjem su ispunjeni nedelja - sam dan Vaskrsa, ponedeljak - drugi dan Uskrsa i utorak - treći dan Vaskrsa.

Autor: Mile Nedeljković