Kao što znate, danas je PRVI APRIL, svetski dan šale. Iako ne postoji zemlja na svetu koja je ovaj dan i zvanično proglasila praznikom, Prvi april je ukorenjen u tradiciji većine zemalja skoro čitav milenijum.
Podvale, šale, doskočice i šegačenje na današnji dan nezaobilazan su deo tradicije širom sveta. Kako se ta tradcija razvijala, postoje li razlike u načinu obeležavanja Prvog aprila, Dana šale i koje je istorijsko poreklo ovog praznika pogledajte u tekstu koji sledi.
Postoji mnogo verzija o tome kako je nastao 1. april i šta on ustvari obeležava.
Istorijsko tumačenje Praznika šale, koje 1. april povezuje sa drevnim Rimljanima. Rimljani su bili poznati po svojim bahanalijama, orgijama i drugim raskalašnim običajima te nimalo ne bi čudilo da su oni i "najkrivlji" za sve podvale koje stanovnici naše planete trpe već vekovima.
Prvi pisani podaci vezuju se za engleske spise nastale davne 1392. godine, ali nešto više o prazniku i običajima možemo da saznamo tek iz francuskog folklora krajem 16. veka. U to vreme zabeležen je praznik koji se proslavljao 1. aprila i koji se zvao Dan svih luda, a za onog kome bi bilo podvaljeno, govorilo bi se da je dobio APRILSKU RIBU.
Postoje i verovanja da je praznik u stvari narodni običaj preuzet sa istoka krajem srednjeg veka od kada se tradicionalno proslavlja kao Dan glupaka. Nedavno se u National Geographic magazinu, takođe, pisalo o 1. aprilu i njegovom poreklu. Interesantan je podatak da je kulturološkim poređenjem evropskih zemalja, 1. april u većini zemalja povezan sa prolećem, takozvanim periodom obnove i početkom poljoprivrednih radova, i da su smicalice, šale i podvale u stvari sastavni deo običaja vezanih za radove u polju.
Smeh je zdrav
Šta god da istorija tvrdi i šta god da je pravi razlog zbog kog se na današnji dan šalimo na tuđi, ali i na svoj račun, činjenica je da je smeh zdrav. Naučno je dokazan blagotvoran zdravstveni ekeat i smeha i osmeha, te ničeg lošeg ne može biti u ponekoj bezazlenoj šali. Takođe, dokazano je i da se sve manje smejemo. Naročito stariji ljudi, ali i malađi koji gube osmeh već tokom dvadesetih godina njihovog života. Istina, budućnost, pa ni sadašnjost nam nisu baš najsvetlije i teško je smejati se. Ipak, bez smeha može biti samo teže. Zato se smejte − još to nam ostaje.
