Kada se bavimo uređenjem dvorišta ili okućnice uvek najpre polazimo od estetskih kriterijuma. Želimo da budemo okruženi lepim i da nam se oko odmara gledajući stvari koje izazivaju prijatne senzacije. Jedna od agro-tehničkih mera koja sem nesumnjivih estetskih rezultata donosi i značajne funkcionalne jeste malčovanje.
Šta je zapravo malč?
Malč (eng. mulch – prekrivač) je organski materijal napravljen od kore drveta (mahom četinara – crnog bora, ariša), komada drveta (drvenog čipsa), borovih iglica, piljevine, slame, kokosove kore, lišća, mešavine komposta... koji se koristi za zagrtanje biljaka i drugih zelenih površina. Pored organskih materijala, mogu se koristiti i neorganski materijali za malčovanje poput različitih vrsta kamenčića, kamene lave, mlevene gume, geotekstilnih tkanina, ali i drugih materijala.
Prednost neorganskih tipova malča je što se ovi materijali ne razgrađuju pa ih ređe treba dopunjavati. Sa druge strane, njihova funkcija je samo dekorativna, budući da ne unapređuju sastav tla, ne dodaju organske materije i ne obezbeđuju hranjive sastojke biljkama. Budući da se organski tipovi malča razgrađuju različitom brzinom, u zavisnosti od materijala i klime, moraju se češće obnavljati, ali poboljšavaju sastav zemljišta i plodnost. Stoga im mnogi stručnjaci za hortikulturu i šumarstvo daju prednost nad neorganskim tipovima malča.
U pejzažnoj arhitekuri malčovanje dobija sve više prostora budući da su površine koje se zastiru malčom izuzetno privlačne, deluju uredno i ugodno, razbijaju monotoniju u pejzažu koju ponekad može izazvati prekomerno prisustvo zelenila u kom nema cvetnica. Pored toga, ukoliko se malčiraju staze za šetnju ili trim-staze, dobijaju se i veoma zdrave površine koje, osim što blagotvorno utiču na naš mozak, isto tako dejstvuju i na naš organizam u celosti budući da je malč elastičan te štiti zglobove.
Višestruke su dobrobiti koje se ostvaruju malčovanjem, a evo samo nekih od njih:
• Smanjuje se erozija tla budući da malč zadržava zemlju prilikom jakih kiša, čak i na nagnutim terenima.
• Malč zadržava značajne količine vode u zemljištu, sprečava prekomerno isparavanje i pomaže u održavanju biljaka, naročito tokom sušnih perioda.
• Sprečava porast korova bez zagađivanja zemljišta i podzemnih voda pesticidima, jer sprečava prodiranje svetlosti pa seme korova ne može da nikne.
• Kora četinara sadrži lignin, vosak, tanine i druge materije koji štite biljku od spoljašnjih štetnih uticaja i omogućuju joj nesmetan rast i razvoj.
• Održava optimalnu temperaturu zemljišta (zimi ga čini toplijim, a leti hladnijim).
• Doprinosi aeraciji zemljišta i sprečava njegovo sabijanje.
• Malč umanjuje oštećenja prizemnih delova drvenastih biljaka prilikom održavanja – košenja travnjaka.
Malč se može postavljati tokom cele sezone, ali je najbolje vreme u kasno proleće, posle zagrevanja zemljišta. Treba ga postavljati posle sadnje biljaka, i to pre nicanja korova. Debljina sloja treba da bude u rasponu od 5 do 10 cm, a prečnik malčovanog zemljišta 1 m. Vodite računa da ne preterate sa količinom. Radi sprečavanja gomilanja vlage u zoni korenovog vrata malč mora biti udaljen od debla bar 5 cm. Vek trajanja malča je do 5 godina.
Na našem tržištu može se naći običan i bojeni malč po vrlo pristupačnim cenama. Ako je vašem dvorištu ili vrtu potrebno osveženje, pokušajte sa malčom. Koristi će biti višestruke uz minimalna ulaganja. Osim što ćete ulepšati svoje okruženje, imaćete i znatno manje posla oko biljaka, a samim tim i više vremena za uživanje, a malčovane površine se veoma lepo uklapaju sa drvenim verandama ili senicama u dvorištu.
Piše : Isidora Gordić
