Jazavičar je malen, inteligentan lovački pas. Društven je i veoma dobar čuvar, a sa njim će na kraj lako izaći i neiskusan vlasnik.

Psi rase jazavičara pronađeni su mumificirani u grobnicama starom Egipta. Danas je jazavičar poznat kao pas poreklom iz Nemačke, kog su lokalni uzgajivači dobili selektivnim ukrptanjem lovačkih pasa i terijera. Pod ovim današnjim imenom pominju se u 18. veku.

Međunarodni kinološki savez jazavčare je svrstao u posebnu IV. skupinu te ih razvrstao na normalne jazavčare (do devet kilograma), patuljaste (do četiri kilograma) te kuničare (do 3,5 kilograma). Mogu biti kratkodlaki, dugodlaki i oštrodlaki.

Ovaj pas je prepoznatljiv po dugom telu i kratkim nogama. Dlaka može biti u različitim bojama: crna, žutosmeđa,riđa, siva i boja čokolade. Prosečno živi od 12 do 15 godina. Oči su ovalne, crvenkastosmeđe ili crnosmeđe. Uši su dosta duge, pljosnate i zaobljene na krajevima.

Ovo je ponosan, inteligentan i društven maleni pas. Lako je dresirati ga i voli mnogo pažnje, ljubavi i društva, ali je pogodan i za iskusne i za neiskusne vlasnike. Dobar je pas čuvar i dobro se slaže sa starijom, obzirnijom decom. Uz ranu socijalizaciju, dobro se slaže i sa ostalim ljubimcima. Obožava da kopa i u stanju je da napravi štetu u dvorištu. Iako voli aktivnosti, lako se može prilagoditi životu u stanu. Skakanje i i teže aktivnosti se ne preporučuju ovom psu zbog sklonosti povredama karlice.

 S obzirom na to da je dresiran za lov na jazavce koji se skrivaju u rupama u zemlji, jazavičar je jedini lovački pas koji lovi i na zemlji i pod zemljom.