Mačka neobičnog imena – piksi bob - po mnogo čemu se razlikuje od pripadnika drugih rasa, pre svega po svom izgledu koji nosi neka obeležja njenih divljih predaka, ali i po izrazito umiljatoj naravi.
Rasa piksi bob je relativno nova, s obzirom da su se prvi primerci ovih mačaka pojavili osamdesetih godina prošlog veka. To podrazumeva da treba još mnogo raditi na fiksiranju nekih odlika i homogenizaciji rase koja tek treba da se afirmiše.
Tipične osobine
Kad je reč o definisanju rasnih odlika, to se pre svega odnosi na boju koja još nije dobro fiksirana. U standardu rase priznata je samo jedna boja, braon spotted tabby. Događa se, međutim, da se u leglima pojave klasični sivi tabby mačići, ali ova boja nije dozvoljena. Mada su prihvaćene sve varijacije braon boje, sudije na felinološkim izložbama daju prednost toplijim tonovima.
Kod ove rase standard prihvata polidaktilnost (veći broj prstiju), mada ova odlika nije karakteristična, ni obavezna. Počevši od 2007. godine, polidaktilne mačke mogu da dobiju pedigre i da učestvuju na izložbama. Dozvoljeno je da piksi bob ima najviše sedam prstiju, zbog čega su njegove okruglaste i pune šape šire i jače nego kod drugih mačaka, što je u savršenom skladu sa njegovim kratkim repom i kićankama na ušima kao kod risa. Mada analize DNK ne potvrđuju verovanje da su u krvi piksi boba prisutni geni risa, očigledno je da postoje izvesne sličnosti između ove dve vrste mačaka.
Piksi bob je kompaktna mačka, kvadratne građe, sa kratkim repom kao kod bobtejla, koji kod odraslih jedinki ipak ne sme biti kraći od pet centimetara. Zabavno je posmatrati ove mačke kako mašu repom kao psi, s kojima imaju i neke sličnosti u karakteru. Veoma su privržene vlasniku, vole da uvek budu uz njega, imaju zlatnu narav i, slično psima, ispoljavaju veliko strpljenje i nežnost u odnosu na decu.
Ova mačka je uvek dobro raspoložena, retko pušta kandže i mjauče. S njom je sasvim lako živeti, čak i u najranijem uzrastu. Piksi bob ne spada u hiperaktivne i neobuzdane mačke koje posle igranja pretvaraju kuću u 'bojno polje'. To je realtivno mirna mačka koja više voli da se mazi i umiljava, nego da juri po stanu. Voli da izlazi, ali pre svega joj je važno da vreme provodi uz vlasnika, pa rado prihvata šetnje na povodniku, pod uslovom da je na to naviknuta od malena.
Piksi bob kasno sazreva i tek u trećoj ili četvrtoj godini dostiže svoju pravu veličinu i težinu koja se kod mužjaka kreće između pet i devet, a kod ženki od tri do pet kilograma. Ali to što u fizičkom pogledu dugo zadržava izgled mačeta, ne znači da toliko kasni i na fiziološkom planu. Kao većina rasa, i piksi bob stiče polnu zrelost već sa godinu dana, čak i sa sedam meseci kod nekih naprednijih jedinki.
Trudnoća i dolazak mladunaca na svet najčešće se odvijaju bez ikakvih problema. U jednom leglu obično se nađe četiri do osam mačića. Tek rođeni mačići su sasvim normalne težine i još ništa ne nagoveštava impozantne dimenzije koje će dostići kao odrasle jedinke. Njihova boja je fiksirana još od rođenja i više se neće menjati, ili će pretrpeti sasvim neznatne promene.
Mladunci se jedino po prisustvu mnogobrojnih tačkica razlikuju od svojih roditelja. U leglu se mogu pojaviti i mačići sa belim obeležjima na ekstremitetima, ali ona će se, kao i tačkice, tokom vremena izgubiti. Za razliku od boje koja je definisana odmah posle rođenja, dužina dlake se može utvrditi tek kad mačići napune dva meseca. Ustvari, postoje dugodlake i kratkodlake piksi bob mačke, što ne možemo pouzdano predvideti, jer se i u leglu kratkodlakih roditelja mogu pojaviti mačići sa dugom dlakom.
