Samojedi potiču iz zapadnog Sibira u Rusiji. Rasa je dobila ime po nomadskom narodu Samojeda, koji su putovali sa psima u potrazi za hranom. Ovi radni psi korišćeni su za vuču sanki i kao pomoćnici u lovu na medvede. Ipak, glavni zadatak bio im je da greju svoje vlasnike u krevetima, naročito noću kada temperatura vaduha padne mnogo ispod nule.
Najbliži srodnici su mu aljaski malamut i sibirski haski. Nedavno, DNK analizom utvrđeno je da samojed spada u četrnaest najstarijih rasa pasa na svetu. Prvi primerci rase su u Englesku došli krajem 19. veka, u Ameriku 1906. godine, a početkom 20. veka postaju deo saoničarskih timova na ekspedicijama do Antarktika i podjednako su zaslužni za osvajanje Južnog pola kao i ljudi koji su učestvovali.
TELESNE KARAKTERISTIKE
Samojed po veličini spada u srednje rase. Visina mužjaka u grebenu je od 54 do 60 cm, a ženke od 50 do 56 cm. Prihvatljiva težina za ženke je od 17-25 kg, a za mužjake 20-32,5 kg. Samojedi su kombinacija snage, agilnosti i elegancije. Telo je jako i mišićavo, pa su ovi ps,i pored toga što su okretni i brzi, i veoma izdržljivi. Odlično podnose teške vremenske uslove i hladnoću zahvaljujući gustom dvoslojnom krznu. Poddlaka je mekana i bujna, a dlaka je ravna, uspravna i oštra, blistavog sjaja. Oči su crne ili braon, bademastog oblika. Mogu biti i plave, ali je to neprihvatljivo na izložbama. Izraz lica samojeda je kao da se smeje i po tome je karakterističan. Rep je izvijen, raskošan i visoko nošen. Najčešće su bele boje, mada ih ima i u krem nijansi.
TEMPERAMENT
Samojedi su viševekovni saputnici ljudi, pa i ne čudi što su ovi psi vezani za vlasnika i generalno imaju dobru narav. Nežni su i razigrani, pa se odlično slažu sa decom. Dobro prihvataju druge pse i ostale životinje. Mana im može biti to što odmah prihvataju strance, pa nisu najbolji izbor za psa čuvara. Mogu biti tvrdoglavi i zato im je neophodna strpljiva dresura, s mnogo ljubavi, jer loše podnose oštre metode treninga. Svakodnevno im je neophodna fizička i mentalna aktivnost. Ako su zapostavljen,i počeće da se dosađuju i priređuju razne nestašluke. Lajavi su kada žele da privuku pažnju vlasnika. Vole društvo i uživaju u igri čak i kad ostare.
NEGA I ZDRAVLJE
Ova rasa je vrlo aktivna, pa im je potrebna intenzivna fizička aktivnost. Dobro podnose niske temperature, ali leti treba izbegavati šetnje po jakom suncu. Održavanje dlake je zahtevno, pa je četkanje neohodno 3-4 puta nedeljno. Dosta se linjaju i u tom period četkanje je svakodnevno. Dobro podnose život u stanu, uz redovne šetnje. Najčešće bolesti ove rase su dijabetes, problemi sa bubrezima i displazija kuka. Životni vek samojeda je od 12-15 i više godina.
