Šafran je začin koji se dobija iz cveta šafrana „crocus", vrste crocusa iz familije Iridaceae. Ovaj već decenijama najskuplji začin na svetu, poreklom je iz jugoistočne Azije, a koristi se u kuvanju kao začin, ili za bojenje tkanina.

U Evropi su ga najprije kultivisali u Grčkoj. Reč šafran potiče još iz 12. veka, od starog francuskog izraza „safran", koji vuče koren iz latinske reči „safranum". Safranum takođe se povezuje sa italijanskim zafferano i španskim azafrán. Na arapskom ga zovu aṣfar (أَصْفَر‎), što znači „žuto", a na persijskom zafarān (زَعْفَرَان‎).

Šafran karakteriše gorkast ukus, a vrsni gastronomi njegovu aromu često opisuju kao metalno-medenu, sa notama trave ili sena. Uzrok tome su hemikalije pikrokrocin i safranal. Takođe sadrži i karotenoid boju, tzv. krocin, koji hrani daje duboku zlatno-žutu nijansu, a koji se koristi i za bojenje tkanina. Zbog ovih svojstava šafran je izuzetno široko korišćen začin širom sveta. Najčešće se upotrebljava u kuhinjama Irana, arapskih i evropskih zemalja, centralne Azije, Indije, te Turske i Maroka. Šafran se ponekad koristi i u likerima i čokoladama. U Kini i Indiji ga najviše koriste za bojenje tkanina, i u parfemima.
Za samo 1 kg začina od šafrana, potrebno je ubrati čak 400.000 cvetova, ili, slikovito rečeno, celi fudbalski teren prekriven cvetovima šafrana!

Egipatski iscelitelji koristili su šafran kao terapiju za sve vrste gastronomskih smetnji. Aulus Cornelius Celsus prepisivao je šafran kao lek za rane, kašalj, i razne druge zdravstvene tegobe. Rimljani su toliko voleli šafran da su rimski kolonijalci poneli šafran sa sobom kad su se naselili u južni Gaul, gde se nastavio intenzivno uzgajati sve do pada Rimskog Carstva. Prema nekim nagađanjima, šafran se vratio u Francusku tek u 8. veku n.e. preko Mura, a prema drugoj teoriji, preko Papa iz Avinjona u 14. veku.

Šafran ima dugu istoriju medicinske upotrebe, kao deo tradicionalnog lečenja, a moderna je medicina otkrila da šafran sadrži anti-kancerogena, anti-mutagenska svojstva (za sprečavanje mutacija ćelija). Šafran je i anti-oksidiant, i poseduje osobine koje podstiču imunitet.

U tradicionalnoj persijskoj medicini šafran se od davnina koristio kao prirodni lek protiv upale grla, povraćanja, stomačnih tegoba ... Novija klinička ispitivanja potvrdila su da je šafran antidepresiv i da suvi ekstrakt drevne biljke može uspešno da se koristi u lečenju različitih oblika depresije.

Šafran se u kineskoj medicini tradicionalno koristi za poboljšanje cirkulacije krvi i lečenje modrica. Aktivni sastojak krocetin može takođe smanjiti nivo holesterola i triglicerida u telu i pomoći u lečenju ateroskleroze i artritisa.
U zemljama Zapada, cena šafrana dostiže neverovatnih €1,500 po kilogramu!

Većina šafrana raste u pojasu oko mediteranskih zemalja, pa sve do Kašmira na istoku. Godišnje se u svetu proizvede oko 300 tona šafrana. Iran je prvi na listi svetskih proizvođača, sa više od 81 posto od ukupne svetske proizvodnje. Među manje proizvođače spadaju Španija, Indija, Grčka, Azerbejdžan, Maroko i Italija. Potrebno je otprilike 40 sati kontinuiranog, danonoćnog rada da se ubere 150,000 cvetova. Pošto se prah izvuče iz cvetova, brzo se osuši i pakuje u hermetički zatvorenu ambalažu.