Danas u svetu ima čak osam hiljada vrsta pirinča.Sve su dostupne cele godine,a polovinu planete snabdevaju hranljivim sastojcima.
Pirinač ima veliku nutritivnu vrednost-veliku većinu sastojaka čine kompletni ugljeni hidrati,nešto belančevina i malo masti.Pirinač sadrži svih osam osnovnih aminokiselina.Bogat je mineralima,magnanom,selenom,natrijumom,kalijumom,kalcijumom,fosforom,magnezijumom,gvožđem,cinkom,jodom.Od vitamina najviše ima vitamina E,B1,B2 i B6.
Smeđi pirinač mnogo je zdraviji u odnosu na beli, jer se u procesu njegove proizvodnje otklanja samo gornji,najtanji sloj, čime se zadržava veliki broj hranljivih sastojaka, što nije slučaj sa belim.
U pirinču nema glutena, pa ga mogu jesti i onikoji imaju probleme sa varenjem, kao i oni koji su alergični na žitarice koje sadrže gluten.
Osobe koje često imaju smeđi pirinač u ishrani,uglavnom nemaju problem sa gojaznošću.Smeđi pirinač je koristan i u snižavanju holesterola, za jačanje kostiju, kao i drobro funkcionisanje kardiovaskularnog sistema. Pirinač još snižava krvni pritisak,štiti bubrege od formiranja kamena,stabilizuje nivo šećera u krvi.
Jela od pirinča su lako svarljiva i veoma ukusna.Koristi se za pripremu supa,salata, predjela,priloga uz jelo,kao i glavno jelo sa mesom,ribom i drugim dodacima i kao desert. Od njega se pravi čuveni italijanski rižoto,španska paelja(pirinač sa ribom,piletinom i kobasicama), francuski pilav, dok se u Japanu služi tradicionalni sushi-hladan pirinač začinjen sirćetom,često garniran sa ribom,povrćem i omletom,prekriven morskim algama. Sem što se služi kao hrana,upotrebljava se i za proizvodnju alkoholnog pića,japanske rakije-sake.
Pirinač dugog zrna u toku kuvanje se ne slepljuje i mekan je,pa je podesan za pripremu supa,glavnih jela i salata.Srednjezrni pirinač je osrednjeg kvaliteta,umereno se zgrudvava prilikom kuvanja i dobar je uz ribu,sa mesom i kao sutljijaš.Kratkozrni pirinač je skoro okrugao,više se slepljuje prilikom kuvanja i jako je mekan.
Evo nikih od saveta za kuvanje pirinča:
-voditi računa o količini tečnosti u kojoj treba da se kuva pirinač,jer se tokom kuvanja uveća i do pet puta,pa će se neravnomernom razmerom dobiti lepljiva i neukusna zrna. Na šolju pirinča ide 2-3 šoljice tečnosti.Pri pravljenju sutlijaša, okruglasti pirinač se zagreva do ključanja sa četiri puta više mleka(nego što ima pirinča) i onda se ostavi da polako isparava.
-pirinač uvek treba da se kuva u poklopljenoj posudi,jer je upravo para ono što pirinču daje specifičan ukus.
-pirinač za rižoto se dinsta na vrelom puteru,a potom mu se dodaje tečnost sa svim ostalim začinima.Pirinač za rižoto treba da se oseća dok se žvaće.
-takodje je važno da se skuvani pirinač dobro ispere hladnom vodom,radi uklanjanja viška skroba.Da bi svako zrno ostalo ponaosob, treba dobro da se ocedi.
-beli pirinač se obavezno čuva na hladnom i suvom mestu,inače gubi svoja svojstva.
Šareni pirinač
Zeleni sos: oprati vezu peršuna i vezu bosiljka,osušiti krpom i sitno iseckati.Peršun i bosiljak staviti u činiju i preliti sa malo maslinovog ulja,dobro promešati da se dobije gusti sos.
Skuvati 350 g pirinča, isprati i procediti, pa sipati u čijiju u kojoj je zeleni sos od peršuna i pirinča.Sve dobro promešati tako da pirinač postane zelene boje.
Izdinstati jednu glavicu sitno seckanog crvenog luka,sipati 500 g oljuštenog i seckanog svežeg paradajiza,posoliti i izdinstati.Staviti u zasebnu činijicu.
Ispeći četiri crvene i žute paprike, oljuštiti ih pa seći na kockice i začiniti maslinovim uljem i peršunom.Sipati u posebnu činijicu.
Služiti ovako pripremljen pirinač kao dodatak jelima, uz činijice sa sosevima od paradajiza i paprike.