Na Hilandaru, kuvaru dan počinje u dva sata ujutru, u vreme kada monasi započinju svoj dan bogosluženjem u crkvi. Sluzba Božija se završava oko sedam ujutru i obaveza kuvara je da do tada pripremi jelo, postavi trpezariju i po oglašavanju zvona, iznese trpezu. Medjutim, u vreme sezone boranije, kada je ona na manastirskom jelovniku, radni dan kuvara počinje vec prethodnog dana, odmah po večeri; jer za ručak monaha i gostiju, potrebno je najmanje 50 kg ovog povrća. Obično, gosti naberu boraniju, prethodno svrativši u crkvicu Svetog Trifuna koja se nalazi u bašti, jer je Sveti Trifun, zaštitnik polja i vinograda.
Boranija, se najpre očisti od peteljki, dobro se opere i iseče popreko, na krupne komade. Ocisti se potom i oko 200 kg crnog i 3 čena belog luka. Pripremi se, opere i isecka peršunovo lišce i sitno se iseče zreli paradajz.
U veliku tavu se redja: red boranije, preko nje red crnog luka, peršunovog lisca i malo soli. Sve se prelije vodom, pa kada malo provri, a boranija se slegne, postupak sa redjanjem se ponavlja, sve dok se povrce ne utrosi. Naslagano povrće se nalije vodom i ostavi na vatri da se polako krčka.
Kada boranija skoro sasvim omekša, treba sipati oko 1 decilitar maslinovog ulja i oko 300 grama oljuštenog i iseckanog paradajza i sve se kuva još oko sat vremena, dok voda gotovo sasvim ne ispari, a na jelu se stvori fina korica.
U mrsne dane, nedeljom i praznicima, boranija se često priprema sa ribom. Uglavnom se uzima bela riba: škarpina, orada, zubatac, ugor... plemenita riba koja je bolja za kuvanje, od takozvane, plave ribe – skuše, sardele, tune itd.
Postupak kuvanja je isti, s tim sto se komadi ribe stavljaju pri samom redjanju, odmah preko boranije i luka. Na kraju se, kao i za jelo bez ribe, sve prelije uljem i paradajzom. Uopste, paradajz se u Hilandaru koristi za sva jela.