Iznad Užica prema Zlatiboru izdigla se brda, na njima visoravni, a sred tih platoa lepa planinska sela pogodna za sadržajan seoski odmor. Ređaju se jedno za drugim: od Bele Zemlje, Kačera i Ljubanja preko Ravni i Vrana sve do Zbojštice i Drežnika. I u svakom domaćinstva koja rado ugošćavaju ljubitelje odmora na selu.

Već na Beloj zemlji, uvek osunčanom području uz magistralu ka Zlatiboru, mnogo je kuća, vila, vikendica gde se turista može smestiti. Sve mu je ovde nadohvat ruke: i lepote okolnih manje naseljenih područja, bekstvo od gradske vreve, torovi i pčelinjaci, šume i proplanci. A s druge strane, i atraktivni sadržaji u urbanim prostorima, gde su otvoreni bazeni, vrhunskih opremljeni ugostiteljski objekti, moderni tereni.

U obližnjem Kačeru, u kome se prave sjajni suvomesnati proizvodi (odavde je višestruki pobednik mačkatske ‘’Pršutijade’’), zanimljivošću ponude pleni apartmanski kompleks ‘’Lazarevi konaci’’. Skup odlično opremljenih objekata povezanih u celinu, svaki nalik malom seoskom domaćinstvu. Ko želi, obezbeđena je potpuna privatnost gostima, kome je do druženja, ‘’Lazarevi konaci’’ idealni su za zajednički odmor više porodica prijatelja ili srodnika. Ovde se nudi uživanje na oko pet hektara seoskog imanja, u ambijentu očuvane prirode. Tu je mnoštvo raznovrsnih ptica, pokoja i šumska životinja (srna, zec, veverica), a naravno i domaće životinje koje se uzgajaju u obližnjim seoskim domaćinstvima. Leti je gostu u ‘’Lazarevim konacima’’ omogućeno neposredan dodir s prirodom (sakupljanje šumskih plodova, radovi u polju ko želi) i aktivnosti poput šetnji, trčanja, planinarenja. Zimi su padine imanja pogodne za sankanje i skijanje. Gost ovde može da nauči i ponešto od starog kovačkog i stolarskog zanata u radionicama na imanju. Predviđeno je i organizovanje izleta po okolini: do Zlatibora, Mokre Gore, Tare, Zlatara, Potpećke pećine.

Obližnje selo Ravni takođe ima šta da pokaže. Ovo podzlatiborsko područje puno je mirisnih prostora i bistrih vodotokova, a ljubazni domaćini pažnjom, biranom domaćom hranom i lepo uređenim sobama nastoje da privuku goste. Ovde, recimo, ima i objekata u stilu najlepših planinskih kuća za odmor, sa cvetnim dvorištima i rodnim voćnjacima, ozidanim roštiljima i kamenim fontanama, zdanja koja su unutra opremljena prema zahtevima savremenih turista. Neko gostu izdaje ceo objekat, po principu ‘’ključ u ruke’’, drugi su sve vreme na raspolaganju turisti, kome ugađaju hranom i svim drugim sadržajima. Inače, kupanje na biserno čistim Rzavu i Prištavici pravo je letnje zadovoljstvo, šetnje po senovitim stazama i netaknutoj prirodi poseban doživljaj. Na obalama Prištavice ima i davnašnjih valjarica, a usred jedne šume, na ovoj rečici, skrio se ogroman ribnjak kvalitetne pastrmke, koja odavde ide i u izvoz. Blizina turističkog sela Sirogojna i uspesi koji su tamo postignuti nadahnjuju ravanjce da i oni, poput komšija, sve više razvijaju seoski turizam.

U malenoj Zbojštici, nazvanoj tako jer su se od davnina ovde ljudi okupljali radi zbora i dogovora (nekad Zborišnica), nastoje da razvijaju ekološke sadržaje i turizam zasnovan na vrednostima potpuno ekološki očuvanog kraja. Osnov su im zdrava hrana i predivna okolina, ali i učešće gostiju u izradi suvenira. Jedna ovdašnja radionica u porodičnoj manufakturi bavi se izradom tradicionalnih predmeta od drveta na umetnički način i prepoznatljiva je po tronoškama, drvenim kašikama, činijama, paljkama, ramovima što prodaju po mnogim gradovima. Razvijaju i seoski turizam, a gostima nude da sami prave ove predmete. Upravo renoviraju staru kuću za smeštaj turista i prikupljaju autentične predmete za kućni etno-muzej.

Selo Drežnik je po položaju na kraju ove turističke ‘’transverzale’’, ali po lepoti uz rame ostalim krajevima. Nalazi se pod brdom zvanim Drežnička gradina, na Rzavu, najčistijoj reci Srbije koja se odatle spušta ka Arilju. To je selo dobrih domaćina, u čijim genima je gostoprimstvo zapisano. Sušare su im pune najbolje pršute i slanine, podrumi čiste rakije, sir i kajmak drežnički nemaju premca. U kućama i dvorištima ovog sela dovoljno je uslova za smeštaj gostiju. Ovde je seoski turizam u zamahu, lepote ovdašnje tek će mamiti posetioce.

Nedavno je u Drežniku otvoren muzej najpoznatijem žitelju ovog kraja – mitropolitu Josifu Cvijoviću, koji je u najteža vremena Drugog svetskog rata, kao zamenik tada zatočenog Patrijarha, bio na čelu Srpske Pravoslavne Crkve. Ponose se Drežničani ovim svojim zemljakom koji je do kraja života zavičaj nesebično pomagao. On je posebno zaslužan za gradnju ovdašnje crkve Uspenja presvete Bogorodice pre osam decenija, jedne od arhitektonski najlepših na celom području, pa mu se seljani sada odužuju ovim spomen muzejom, u kome su mitropolitova odlikovanja, dokumenti i fotografije, crkvene odežde i posude.

U blizini Drežnika, nizvodno rzavom, nalazi se poznata banja Roge, a odavde nisu daleko ni Potpećka pećina i Zlakusa. Drežnikom je nekad vodio stari carigradski drum (ostaci se ponegde i sada vide), karavani su ovde zastajali, konjanici sa blagom ovuda prolazili. Možda je neko od njih, bežeći od pratilaca, blago negde kraj puta zakopao...