Ćilibar (jantar, amber) zapravo i nije kamen! Nastao je kao čudesna mešavina različitih biljnih smola sa drveća koja su rasla i pre 50 miliona godina, pre svega u Skandinaviji i okolini Baltičkog mora.
Sadrži vodonik, kiseonik, ugljenik u obliku jantarne kiseline, eterična ulja u kojoj su sačuvani mehurići vode, ostaci lišća, cveća, delovi fosila insekata, a ponekad i paukovu mrežu. Dogodi se da u ćilibaru bude i gušter, ali retko kada, jer veće životinje uspeju da se izvuku iz lepljive mase. Sitniji insekti zauvek u njoj ostaju, okamenjeni u smoli.
Prirodni ćilibar nije dragulj, ali baš kao i biseri i korali spada u vrstu organskog kamenja. Najcenjeniji je baltički, koji se naziva još i "zlato severa". Nekada se poznatim baltičkim ćilibarom trgovalo kao sa najcenjenijim blagom, pa je postojao i "jantarski put", koji je povezivao Baltik i zemlje južne Evrope.
Baltički ćilibar sastavljen je uglavnom od smole posebne vrste drveta pinnus sussinifera, i star je oko 35 miliona godina. Postoje i starije vrste ćilibara koje su nastale pre oko 100 miliona godina, ali stručnjaci tvrde da je od oko 350 vrsta baltički nezamenljiv.
Ćilibar može da balsamuje i sačuva živo tkivo, zbog čega ga ima i na egipatskim mumijama. Ipak, istorijat ćilibara seže još dalje od drevnog Egipta. Bio je poznat i u praistoriji i kroz vekove cenjeniji od dragog kamenja, jer su mu pripisivane magijske moći. Oko njega su se vekovima gradili mistični rituali, priče, legende...
Jedna od njih kaže da je nastao kao skamenjena suza prve žene Eve koju je prolila kada je odvojena od Adama, druga kaže da je u ćilibaru okamenjen sunčev zrak, dok Kelti veruju da ćilibar pretstavlja božje suze. Prema zapisima istoričara Ovidija, sin boga Heliosa, Faeton, nagovorio je oca da mu pozajmi vatrene kočije jer je silno želeo da ih provoza. Međutim, kako nije bio vičan vožnji, zapalio je zemlju i useve i napravio veliku štetu. To je jako razbesnelo Jupitera pa ga je za kaznu ubio munjom. Faetonova majka i sestra nisu mogle da podnesu njegovu smrt, od tuge su se pretvorile u drveće, a od njihovih suza, osušenih na suncu, nastao je ćilibar.
Mistična smola, verovali su Rimljani, čuva mrtve, a miris koji se oslobađa spaljivanjem ćilibara pojačava vidovitost. Žene su ga oduvek nosile, pa su grobnice starih Etrurki pune ćilibara, a naučnici pretpostavljaju da što ga je više bilo žena je bila bogatija i sa višim svešteničkim činom. Neki narodi i danas ga jako poštuju, a kod jednog nomadskog naroda u Maliju još je deo narodne nošnje. Neudate devojke u kosu stavljaju male komade zlatne smole, dok žene nose velike ukrase od ćilibara, kao znak svog bračnog statusa.
Od ćilibara se pravilo obredno kamenje, ukrasi, talismani, nakit... U 19. veku korišćen je i u brodogradnji, umetnici ga vekovima pretapaju u skulpture, a u jednom mestu u Grčkoj jantar se danas dodaje određenoj vrsti vina kako bi se sprečilo njegovo kvarenje. Ćilibar je i cenjen lek u narodnoj medicini, ali označen i kao moćan talisman koji štiti protiv zlih čini i uroka. Verovalo se da ženama obezbeđuje plodnost i mnogo dece.
Vekovima se verovalo da ima lekovita svojstva, baš zbog osobine da privlači i sakuplja elektricitet. Plinije Stariji zapisao je da ćilibarska ogrlica brani telo od bolesti, štiti grlo, otklanjala nervozu i pruža pozitivnu energiju. Soli ćilibarske kiseline odličan su biostimulator nervog sistema, pa jačaju živce, stimulišu bubrege i poboljšavaju protok krvi, naročito kod starijih osoba. Jantar oslobađa telo od stresa, čisti creva i odličan je za detoksikaciju organizma. U Rusiji se novorođenoj bebi stavlja ćilibarska ogrlica kako je ne bi bolelo grlo i kako bi se ublažili bolovi zbog nicanja zubića, a poslednjih godina taj trend stigao je i kod nas, pa se ćilibarske ogrlice za bebe mogu kupiti u svakoj bolje opremljenoj radnji za decu. Ćilibar sadrži i sukcinatnu kiselinu, moćan antioksidans, koji pomaže u borbi protiv slobodnih radikala, a naučna istraživanja potrvdila su da ova supstanca ima izuzetan uticaj na ljudski organizam. Jača imunitet, koncentraciju i reflekse, pojačava energiju, pomaže rad štitne žlezde, otklanja glavobolju i reguliše pritisak.
Zbog sve ređih nalazišta cena ćilibara iz godine u godinu sve je veća, pa se mogu pronaći vrlo uverljive kopije, koje samo iskusno oko može prepoznati. Bolje kopije dobijaju se kuvanjem kazeina, žumanceta i brašna. Da biste znali da je ćilibar pravi, protrljajte ga vrlo snažno pamučnom ili vunenom tkaninom. Ukoliko jeste, ispustiće opojan miris koji podseća na borovinu. Ako ćilibar protrljate alkoholom, a on počne da bledi, u pitanju je kopija. Ćilibar ne treba nikada čistiti, savetuju stručnjaci, već ga povremeno izneti na sunce. Ukoliko se koristi kao lek, treba birati samo čiste komade u kojima nema fosiliziranih insekata.
BOJE I PROVIDNOST
Iako je zlatno-žuta tipična boja ćilibara, on može biti i beo, svetložut, u boji meda, crvenkast, tamnosmeđ ali i tamnozelen i plavkast... Takođe, providnost varira, pa se mogu pronaći poluprovidni, neprozirni, ponekad čak i fluorescentni primerci. Baltički, najcenjeniji ćilibar, jako često je svetloplav zbog mehurića vazduha u sebi. Takođe, vrlo cenjen providni ćilibar iz Dominikanske republike star je oko 25 miliona godina i jači je od "običnog". U Rumuniji se može pronaći sivi, a na Siciliji crni ćilibar. Tamna boja zavisi od starosti i sušenja ćilibara, a kako smola ima sposobnost da apsorbuje vodu ponekad uveća svoju zapreminu za čak 8%. U Tasmaniji je pronađen potpuno providni beli ćilibar za koji se veruje da je star preko dva miliona godina. Burmanski ćilibar potpuno je neprovidan i nešto tvrđi od Baltičkog. Boja ćilibara može se i veštački menjati zagrevanjem i hemijskim putem. To su znali i Stari Rimljani koji su ga menjali korenjem biljaka, morskog purpura i kozjeg loja. Na taj način dobijali su drago kamenje, pre svega ametist.
ĆILIBARSKA SOBA
Za vreme vladavine pruskog kralja Frederika Prvog (početak 18. veka) u jednoj prostoriji palate u Berlinu napravljena je "ćilibarska soba", umetničko delo enterijera. Kada je kralj umro, njegov naslednik je sobu poklonio ruskom caru Petru Velikom, kao simbol zajedništva dva kraljevstva.
Soba je premeštena u palatu u Sankt Petersburgu i u njoj je uživala Katarina Velika. Unela je nekoliko izmena, tačnije četiri mozaika iz Firence ukrašena dragim kamenjem. Takva je bila sve do Drugog svetskog rata, kada je sakrivena kako bi se blago sačuvalo i iznelo iz Rusije. Međutim, nacisti su znali za ovo neverovatno umetničko delo i 1941. ga uzeli. Od tada mu se gubi svaki trag i iako je godinama kasnije ruska i nemačka vlada sprovodila razne istrage, blago iz ćilibarske sobe nikada nije pronađeno.
USPOSTAVLJA RAVNOTEŽU DUHA I TELA I ISTIČE LEPOTU ŽENE
Neki narodi veruju da je jantar kamen čišćenja, da budi životnu radost, privlači ljubav i toplinu, stimuliše sreću i zadovoljstvo. Pojačava snagu tokom rehabilitacije i ubrzava oporavak posle bolesti. U Grčkoj se žuti ćilibar naziva elektron, a neki veruju da su ogrlice od ćilibara neka vrsta kondenzatora struje, odnosno da privlače elektricitet i izvlače ga iz osobe koja je nosi.
Ćilibaru je pripisivana magična moć jer je, prema verovanjima, drvo biće čiji se koreni spuštaju duboko unutar zemljine površine dok se njegovo stablo proteže prema nebu. U spiritualnom smislu drvo povezuje nebo i zemlju, pa smola kao njegov proizvod, transformiše sunčevu energiju u životnu.
Zbog svega navededenog mnogi veruju da je ćilibar izuzetan lek protiv depresije i da pomaže u uspostavljanju ravnoteže duha i tela. Pojačava kreativnost, pomaže da se prihvate promene i da se prate svoji snovi.
Mnoge rane rezbarije u ćilibaru prikazivale su životinje plodnosti, žabe, zečeve i ribe, pa se veruje da ćilibar podstiče rađanje. Mnoge drevne tradicije smatraju ćilibar kamenom univerzalne životne snage, jer u njegovoj osnovi zarobljen život. Ćilibar, veruju mnogi, omogućava telu da se samo isceli tako što apsorbuje i preobražava negativnu energiju u pozitivnu, negativne misli u optimizam. Takođe, neki narodi veruju da ćilibar pomaže da se donesu ispravne odluke i pravi izbori, ali i da utiče na lepotu žene, odnosno pojačava je. Takođe, on umanjuje porođajne bolove, progbleme sa zglobovima, bol u leđima, kostima i zubobolju. Stručnjaci tvrde i da ćilibar štiti od radijacije, posebno zračenja modernih aparata - kompjutera i mobilnih telefona.
Kada se nosi direktno na koži sprečava alergije, a ispitivanja pokazuju da je efikasan kod upala jednako kao antibiotik. Da bi bolno mesto prestalo da boli, potrebno je samo postaviti ga u neposrednoj blizini.
