Koliko ćete danas uneti beta-karotina u svoj organizam? Većina nas čak ne zna kako je to biljni pigment, jedan od najznačajnijih predstavnika karotenoida.

Karotenoidi su velika grupa supstanci široko rasprostranjena u prirodi koje najviše ima, kada je reč o hrani, u žutom i naranadžastom voću i povrću kao što su , dinja, šargarepa , lubenica, kruška, kao i u tamnom zelenom lisnatom povrću poput brokolija, blitve i spanaća. Posebno se preporučuje njegovo uzimanje u letnjem periodu, s obzidom da uglavnom dozreva voće i povrće koje ga u najvećoj meri sadrži.

Iako ne postoji tačno definisana količina beta-karotina koju bi dnevno trebalo unositi u organizam, postoje brojne studije koje potvrđuju važnost njegovog uzimanja. Preporuke za unosom beta-karotina koje bi trebale zadovoljiti potrebe variraju, a kreće se od 10 mg do 60 mg. Smatra se kako danas hranom čovek u proseku unese manje od 2 mg beta-karotina na dan. Uzimajući u obzir činjenicu kako je metabolizam kao i uloga beta-karotina u organizmu tesno vezana uz vitamin A.

Beta-karotin je žute do crvene boje, a njegova je uloga višestruka. Najpoznatija je svakako ona vezana uz kožu i sluznicu. Koža je kao naš najveći organ direktna zaštita od spoljnih štetnih uticaja dok sluznice imaju istu ulogu, a kako bi ostale vlažne potreban im je vitamin A koji je najbolje uzimati u obliku beta-karotina. Vitamin A deluje na mlade ćelije u dubljim delovima kože i sluznice tako da one sazrevaju i zamenjuju odumrle ćelije. Taj učinak beta-karotin pokazuje i u drugim organima kao što su pluća, creva, mokraćni putevi i štitna žlezda . Opšte je poznato i da štiti kožu od opasnog spektra UV zračenja, pa je korisno uzimati ga u hrani nekoliko nedelja pre izlaganja suncu, a ne samo u kremama za sunčanje koje ga takođe sadrže. Dokazan je i pozitivan učinak beta-karotina na prevenciju fotosenzibiliteta. Primena beta-karotina zabležena je i kod odvikavanja od alkohola, degeneracije žute pege te gastritisa.

Sada malo o samoj istoriji beta-karotina. Taj biljni pigment izolovan je 1830. godine iz šargarepe('carrot') pa je stoga i nazvan 'karotin'. Budući da ga ljudski organizam može pretvoriti u vitamin A, često ga nazivaju i provitamin A. Ostali karotenoidi se ne pretvaraju u vitamin A u značajnijoj količini. Apsorpcija karotenoida u našem telu kreće se između 10 i 30 posto, a značajno se smanjuje s povećanjem doze tj. unosa. Najznačajniji uzročnik koji podstiče apsorpciju jesu masnoće, jer se karotenoidi apsorbiraju samo u prisutnosti žučnih soli. Vlakna iz hrane smanjuju, odnosno inhibiraju apsorpciju karotenoida. Beta-karotin je, kao što smo već naveli, snažan izvor vitamina A, u koji ga zavisno o potrebi pretvara naš organizam.

Beta-karotin je i poznati antioksidans . Takođe stimuliše odbrambene snage organizma ,pa je potreban za stvaranje pigmeta melanina u koži. Osim toga potreban je za rast novih ćelija i obnavljanje tkiva. Iako ne uzrokuje nuspojave, vrlo visoke doze (iznad 60 mg dnevno) mogu obojiti kožu u žuto–narandžastu boju (ksantoza). Osobe koje kroz duže razdoblje uzimaju beta-karotin, takođe bi trebale uzimati i vitamin E budući da beta-karotin snižava nivo tog vitamina u organizmu.