Smatra se da broj muzickih instrumenata u Srbiji nije velik, ali ipak postoje sve glavne vrste i tipovi. U narodne muzicke instrumente ubrajaju se svi instrumenti na kojima se tradicionalno izvodi narodna muzika. Oni mogu biti proizvodi kucne radinosti, decjih ruku, seoskih majstora ili fabricke proizvodnje. Izgleda da se medju decjim muzikim instrmentima nailazi na najvecu raznovrsnost. Svako godisnje doba daje deci nove materijale za gradjenje muzickih instrumenata sezonskog karaktera. To su svirale od vrbe, zove, truba — borija od mlade kore drveta, od zitne stabljike, trava i list, guslice od kukuruzovine i dr. Osim guslica svi navedeni instrumenti pripadaju grupi aerofonih muzickih instrumenata.
Istoj grupi pripada i najrasprostranjeniji i najkaraktersticniji instrument u Srbji svirala, koja i danas uziva veliku popularnost. Pripada podgrupi labijalnih svirala sa bridom. Ima sest rupica za prebacivanje tonova i jednu glasnicu. Pravi se od sljivovog, drenovog ili javorovog drveta, a ukrasva paljenim ukrasima, oplitanjem zicom ili rezbarenom ornametikom. Ima ih raznih velicina od kojih zavisi visina tonova. Manji instrumenti se zovu: svirala, svirajka, sviralja, frula, flura (kod Vlaha u Istocnoj Srbiji), a duzi se se skoro svuda zovu duduk.
U tip labijalnih svirala sa koso zarezanim piskom spadaju dvojnice. Rupe — glasnice nalaze se na prednjoj strani, na kojoj su i rupe za prebiranje tonova. Njih ima sedam: cetiri na levoj i tri na desnoj strani. Dvoglas koji se na dvojnicama izvodi zavisi od tipa dvoglasa oblasti iz koje oni poticu.
U tip svirala jednostrukim jezickom spadaju paljke, surle, lejka i gajde. Prve tri se prave od tikve sa duzom drskom na kojoj su rupice za prebiranje, a korpus tikve koji je otvoren, sluzi kao rezonator. Pisak se uglavljuje posebno. Gajde su nekada bile rasprostranjene po celoj Srbiji kao i svirala. Danas ih ima u istocnoj i juznoj Srbiji, a u zapadnoj se samo pamti da ih je nekada bilo skoro svuda. Glavni delovi gajda su: meh ili mesina, prebiraljka ili gajdenica, duvaljka ili dulic i prdak ili prdaljka. Meh se najcesce pravi od prevrnute jarece koze. Zavisno od gajdenice postoje u praksi dva tipa gajdi: gajde sa jednocevnom gajdenicom, rasprostranjene po jugoistocnoj Srbiji, i gajde sa dvocevnom gajdenicom, rasprostranjene po ostalim krajevima i u Vojvodini. Vojvodjanske gajde imaju jos i meh za naduvavanje laktom. Prebiraljka sa rupicama sluzi za sviranje melodije, druga prebiraljka proizvodi prateci ton koji se tokom sviranja prekida (kvarta ispod osnovnog tona), a prdaljka bez prekida svira donju oktavu od osnovnog tona. Gajde su bile sastavni de osvake svecanosti, svadbe, sabora i drugih veselja. Njihova je funkcija bila uglavnom da sviraju za igru i da stvaraju dobro raspolozenja. Postoji podaci da su gajde pratile zetvene radove u polju u vreme kad se zelo srpom (zapadna Srbija). Inace, one su jedini muzicki instrument koji se javlja kao pratnja obredne igre u koledarskim obicajima.
Od aerofonih muzickih instrumenata sa dvostrukim jezickom veoma su poznate bile zurle (u paru) sa tupanom ili bubnjom. Ovaj se sastav i danas sacuvao na Kosovu i ponegde u juznoj Srbiji.
Kordofoni muzicki instrumenti zastupljeni su u oba tipa, po nacinu kako proizvode tonove. Gusle pripadaju tipu gudackih instrumenata, a tambure tipu trzackih instrumenata. Od membranofonih muzickih instrumenata poznat je veliki bubanj (na jugu Srbije tupan) kao pratilac zurli ili "bleh" muzike. Bubnjic se cesto pominje cesto zajedno sa sviralom, a dobos, u cisto drustvenoj funkciji, predstavljao je pozivni signal za okupljanje ljudi da bi im se saopstile vazne mesne vesti.
Osim svirale, tradicionalni muzicki instrumenti sve vise nestaju i polako ustupaju mesto savremenijim, novijim fabricke proizvodnje. Jedan od najpopularnijih je svakako harmonika, dominantni instrument u svakom folklornom sastavu, pored klarinete, violine i kontrabasa. U poslednje vreme kontrabas sve vise zamenjuje elekricna gitara.
Od vecih instrumentalnih sastava u uzoj Srbiji, posebno su popularni "bleh" orkestri ili trubaci koji broje 6—14 clanova.
Izvor: Muzička enciklopedija III
