Ljubicasta facelija - medonosna biljka

Ljubicasta facelija - medonosna biljka

Facelija je jednogodišnja zeljasta biljka, koja u normalnim uslovima dostiže visinu od 70-80cm. Poreklom je iz Severne Amerike, gde je prvobitno zapažena kao korovska biljka, pa je zbog toga neki smatraju i korovom. Zbog velike zelene mase, najpre je gajena za zelenišno djubrenje. Obzirom na osobine i mogućnost facelije, za nju se zainteresovala i nauka, tako da je danas u svetu stvoren veći broj sorata pozitivnih osobina.

Iz tih razloga, sve se više gaji kao usev, pa bi se moglo reći da je ona danas kulturna biljka. Kada procveta, parcele pod facelijom su uočljive po karakterističnoj plavičasto-modroj boji. Cvetovi su joj zbirni i nalaze se u cvastima od 15 do 20, pa i više cvetića. Sa cvetanjem, cvasti se izdužuju i uvijaju prema drški cvasti. Cela biljka je maljava što ukazuje na njenu otpornost prema suši. Medjutim. Ne podnosi visoke temperature preko 300C, jer uzrokuju značajno smanjenje lučenja nektara, ubrzano precvetavanje a time i skraćenje perioda cvetanja i pašnog perioda.

Izuzetna je medonoša. U literaturi postoje različiti podaci o nektarnosti facelije. Oni se kreću od 150 pa do 1.000 kg/ha. Verovatno da ove razlike proističu iz različitih uslova gajenja, a i sorata koje se gaje. Moje lično iskustvo govori u prilog tome da se sorte koje se kod nas gaje u mnogome razlikuju. Najveću nektarnost kod nas je pokazala sorta "Julija". U godinama kada se gajila sorta "Angelika" dnevni unosi nikada nisu prelazili 1,5kg. U 1991.godini prvi put je na velikim površinama u Vojvodini sejana "Julija", kada su zabeleženi dnevni unosi od 4 i više kilograma. Te godine nektarni period iznosio je svega 12 dana, sa ukupnim unosom 27kg.

Facelija je najpre iz Amerike preneta u zapadnu Evropu, radi popravke plodnosti siromašnog zemljišta, zaoravanjem zelene biljne mase. Tamo je bila sejana, pčelari su je brzo zapazili kao dobru medonošu, pa je i to bio jedan od razloga njenog širenja u Evropi. Poljoprivreda severozapadne Evrope je poznata po tome što korenasto-krtolaste biljke u strukturi setve zauzimaju dosta velike površine. Ogledima je utvrdjeno da na onim površinama gde je sejana, za zelenišno djubrivo, značajno su smanjene zemljišne štetočine korenasto-krtolastog bilja - nematode. Iz ovih razloga joj se pripisuje i svojstvo biočistača – ekobiljaka

Podeli ovu vest

03/11/2013 0 comment

Bogati  sto Srba iz Like se ne može zamisliti bez krompira, kiselog kupusa, sušenog svinjskog mesa i janjećeg mesa. Stara lička tradicija je da se u ovome kraju za zimu sprema meso sušeno na dimu koje se jede kao predjelo, kao glavno jelo i u svako doba ...

13/12/2019 0 comment

Manifestacija pod nazivom „Srpski sto posne hrane“ održava se svake godine tokom Božićnog posta. Takmičarskog je karaktera, a učesnici se ...

14/01/2020 0 comment

Vasilica je hleb koji se pravi za Srpsku novu godiniu odnosno za slavu Svetog Vasilija. Ovaj recept je tradicionalni način pripreme ovog obrednog ...

07/05/2019 0 comment

Knedle sa šljivama su tradicionalan i toliko popularan kolač,da nema govora o tome da je ova poslastica zaboravljena.Potrebno je malo ...

16/10/2019 0 comment

Selo Vinča, podno Oplenca, gde se nalazi Vinarija Aleksandrović, oduvek je bilo poznato po uzgajanju vinove loze i vinarstvu. Osunčane padine, ...

O Portalu

Portal koji promoviše Srbiju i njene vrednosti. Sve na jednom mestu, priča o Srbiji koju volimo, njenoj tradiciji, lepotama, ljudima i događajima.

Najnovije vesti

Newsletter

Budite u toku sa najnovijim vestima i informacijama na našem portalu!