"Tulski medenjaci" - čuveni rezbareni ruski slatkiši

"Tulski medenjaci" - čuveni rezbareni ruski slatkiši

Tulski medenjak je simbol, vizit-karta ne samo Tule već i čitave Rusije. Tula je proslavila Rusiju ne samo oružjem, samovarima (čajnicima), harmonikama, već i medenjacima.

Medenjak je široko ušao u svakodnevicu naroda. U XVIII i XIX veku su pečeni kiseli i presni medenjaci. Kiseli – od kiselog testa – bili su skuplji i veoma omiljeni kod imućnih ljudi. Tamnosmeđi – sa medom i melasom bili su slatki i sipki.

Siromašnima su bili namenjeni medenjaci od presnog testa – jeftiniji i lakši za izradu.

Medenjaka je bilo najrazličitijih – vajanih, s utisnutom šarom, obrednih, s likovima. Najstarije i najrasprostranjenije bile su umešene figure – jednostavne i originalne.

Išarani medenjaci, pravljeni uz pomoć daske, u narodu su nazivani štampanim.

Medenjaci su se delili i po nameni: za poklon, za opraštanje, svadbeni, za pomen. Za njih su vezani mnogi stari običaji i verovanja. Bez medenjaka nije mogao proći nijedan događaj.

Nemoguće je reći ko je i kada napravio prvi medenjak. Prvi spomen tulskog medenjaka nalazimo u registarskoj knjizi (1685). Do danas su sačuvane daske na osnovu kojih možemo suditi o raznovrsnosti medenjaka. Daske su izrezivane od brezovog i kruškovog drveta starosti oko 30 godina. Za medenjačke daske korišćeni su donji delovi stabla isečeni na daske debljine oko 5 sm koje su sušene i do 20 godina. Ivice dasaka su radi čvrstine premazivane smolom ili voskom. Na gotovu dasku je rezbar-umetnik nanosio šaru. Takve daske su služile kao kalup za medenjake.

Šarani medenjak je predstavljao umetničko delo. Zahtevani su ne samo ukus već i lepota, zato je ukrašavanju pridavana posebna pažnja.

Za medenjake su vezani mnogi narodni običaji i tradicija. Poklanjani su iz poštovanja ili kao znak ljubavi. Posebni medenjaci pravljeni su povodom nekog važnog događaja.

Naši preci su tulske medenjake smatrali dragocenim poklonima. U narodu se verovalo da medenjaci imaju lekovita svojstva i pomažu u lečenju bolesti. U takvim slučajevima su na dasci urezivana početna slova imena arhanđela.

Medenjaci su, naravno, bili omiljena poslastica. Naročito su ih volela deca. Za njih su pravljeni medenjaci u obliku riba, ptica, sa imenima, sa pojedinim slovima.

Tvorci medenjaka nazivani su „medenjari". Taj zanat se prenosio s kolena na koleno.

Medenjaci su pečeni u gotovim kalupima. Njihov izgled i lepota u potpunosti su zavisili od kalupa. Naročito su cenjeni medenjaci s natpisima. Teško je bilo urezati crtež na dasku, a natpis još teže.

Medenjaci su kao i hleb pravljeni na domaći način u selima, kasnije i u gradovima. Daske su se delile na pet vrsta: šarane, komadne, slagane, počasne, gradske.

Šarane su bile pravougaone, jednostavnih ukrasa, a različite dubine rezbarenja.

Na komadnim daskama su bili ornamenti i sitne šare. Takvi medenjaci uglavnom su pravljeni za prost narod i decu.

Slagane daske su korišćene za pravljenje omanjih medenjaka. Velika daska se delila na delove, a svaki omanji medenjak imao je završenu šaru.

Počasne daske ukazaju na crte bogatog života i privrednog poleta, svedoče o stupnju umetničke izrade. Procvat doživljavaju sredinom XVIII veka. To su daske velikih razmera. Težina pojedinih medenjaka iznosila je i po nekoliko pudova (pud – 16,38 kg).

Tip gradskih medenjačkih dasaka objedinjava omanje daske koje su se kasnije pojavile sa kratkim urezanim natpisima, označavajući grad u kome je medenjak napravljen.

Početkom XIX veka seosku proizvodnju medenjaka potiskuju fabrički proizvodi. Medenjaci postepeno gube obredno značenje i postaju samo poslastice.

tulskimedenjak

Izuzetno zagonetni natpisi na nekim medenjačkim daskama otkrivaju nam nepoznate stranice istorije medenjaka. Zna se da su krajem XIX veka u Francuskoj, Belgiji, Holandiji i drugim zemljama održavane međunarodne izložbe, pošto su sačuvane daske s natpisima „Linburska", „Linvers", „Linbursk", te se može pretpostaviti da su te daske pravljene za navedene izložbe, ali je u rezbarenju imena gradova Liburn, Limburg na medenjačkim daskama došlo do slovnih grešaka.

Krajem XIX  početkom XX veka umetnik-rezbar se trudi da na daskama ovekoveči novu simvoliku. U doba sovjetske vlasti se na medenjačkim daskama pojavljuju nove reči „komsomol"(skoj), „festival", „olimpijada".

Daske rezbara nastavljaju da raduju majstore-medenjare. I pored široko primenjene automatizacije u industriji slatkiša, medenjački zanat se kao i pre zasniva na ručnom radu.

Podeli ovu vest

24/02/2017 0 comment

Minićeva kuća rakije se bavi proizvodnjom kvalitetnih ljutih rakija od voća više od 30 godina. Od najkvalitetnijeg voća sa sunčanih padina iz okoline Gornje Trepče nastaju ove izuzetne rakije. Za bavljenje ovim poslom, čovek mora imati sreće da se ...

08/09/2018 0 comment

Festival „Ukusi Vojvodine“ je višeslojni događaj koji predstavlja male proizvođače hrane i pića iz čitave Vojvodine, kao i ...

08/11/2018 0 comment

Komisbrot je kolač koji nas vraća u bezbrižno detinjstvo, kada se njegov miris širio kuhinjom nedeljom i praznicima.Ovo je stari recept po ...

18/03/2018 0 comment

Većina Rusa ne bi mogla da zamisli dan bez svog domaćeg crnog „borodinskog" hleba. A tu su i „darnicki", ražano-pšenična pogača, ...

08/11/2018 0 comment

Ljute papričice su dostupne tokom cele godine, neophodan su začin gurmanskim jelima, ili se služe uz jelo, izazivju suze i vatru u ustima. ...

O Portalu

Portal koji promoviše Srbiju i njene vrednosti. Sve na jednom mestu, priča o Srbiji koju volimo, njenoj tradiciji, lepotama, ljudima i događajima.

Najnovije vesti

Newsletter

Budite u toku sa najnovijim vestima i informacijama na našem portalu!