Srpsko Rusko prijateljstvo "Bratstvo"

Srpsko Rusko prijateljstvo "Bratstvo"

Iduću tragom činjenice da u Rusiji piju "k’o Rusi", dolazi se do jednostavnog zaključka zašto ruska kuhinja obiluje hranljivim jelima visoke energetske vrednosti i sa puno masnoće. Time Votka dobija odličnog konkurenta, u hrani. Međitim, "dobar zalogaj" koristi se i kao oružje protiv surove klime, jer kako kažu "Dok debeo ne oslabi, mršav će izdahnuti".
Ali, i pored potrebe da se njome odupre "minusu", ruska kuhinja se može okarakterisati kao zdrava i ukusna. Ruska jela su jednostavna, praktična i racionalna.

Osnovne sastojke čine žitarice, voće i povrće, riba, meso i mlečni proizvodi. Iz ovoga se jasno vidi da je ruska kuhinja veoma raznovrsna i ne može se reći šta u njoj najviše preovladava. Sve zajedno čini, zasigurno, vrlo ukusnu celinu, po običaju da se na trpezi nađe sve, bez izuzetka, od hleba do dezerta… pardon, do zdravice! Ali krenimo redom.
Hleb! Kako kaže stara ruska poslovica "Hleb je svemu glava". Rusi su ga oduvek poštovali i od detinjstva su učeni da ne bacaju mrvice, jer se time, po hrišćanskim verovanjima, odbacuje hleb kao telo Isusovo. Ruski hleb se obično pravi sa raznim dodacima, semenkama, začinima, suvim grožđem, vanilom, itd. Pored hleba, vrlo su zastupljena peciva poput "piroški" i "piroga", sa takođe vrlo hranljivim nadevom.

Ruska nacionalna kuhinja naročito je proslavljena obiljem raznovrsnih predjela. To su obično salate , krompir (koji je u stara vremena dobio i naziv "drugi hleb"), ukiseljeno povrće, itd. Od svih su najpoznatije tzv. blinje, male palačinke naslagane jedna na drugu, uz koje se služi kavijar, pavlaka ili neko slatko, npr. od šumskog voća.
Bazu ruske kuhinje svakako čine supe koje se pripremaju na vodi ili kvasu. Rusi za svoje supe kažu da su "čvrste", zbog velike gustine. Uz supu se obavezno jede i hleb.

Daleko najpopularnije su šči, kisela supa od kupusa sa dodacima raznog povrća i boršč, crvena supa, od cvekle sa mesom i povrćem. Majstori kuhinje kažu da se pravi boršč raspoznaje po tome što u njemu kašika može stajati uspravno.Kao dodatak uz "šči" i "boršč" služi se jedno od najomiljenijih ruskih jela- kaša! Kaše su možda najtipičnije za rusku kuhinju. Kao što je to i Tolstoj rekao: "Šči i kaša- hrana naša". Skoro svaka porodica jede ih za doručak, a služe se i kao obavezan dodatak mnogim jelima. Ruskinje obavezno ističu da svoj besprekoran ten i dobro varenje duguju upravo njima. Jedu se za "zdravlje i lepotu"!

Na vidnom mestu u ruskoj kuhinji nalazi se i povrće. Rusi ga jedu u ogromnim količinama, u obliku omiljenih im čorbi ali i kao zasebna jela i salate, koje su obavezan ukras svečane trpeze. Obično su to za naš ukus veoma čudne salate, neobičnih slatko-slanih kombinacija, osim naravno, nama već daleko poznate "Ruske salate". Najpoznatija od svih je Vinegretsalata kojoj se, između ostalog, pridaju i afrodizijačka svojstva, a tu je nezaobilazna "mirođija u svakoj čorbi"- beli luk, poznatiji kao "Ruski penicilin".

Mleko i mlečni proizvodi, takođe zasluženo, imaju svoje mjesto na ruskoj trpezi. Najbolji i najslavniji mlečni proizvod je kefir. Kefir se najviše konzumira na Kavkazu, gde su ljudi vrlo dugovečni, a tajnu dugovečnosti pripisuju upravo ovom napitku.

Što se tiče mesa, u Rusiji nije razvijena tradicija pripremanja prženog mesa. Veoma je zastupljeno mleveno meso, koje se koristi za pripremanje raznovrsnih jela. Prave se šnicle, koristi se kao nadev za piroge, golubce (jelo slično našoj sarmi), itd. Popularan je i jermenski šašlik, roštilj od ovčetine. Rusi mnogo više i češće za obrok jedu ribu.
Među ruskim poslasticama, danas najviše prevladavaju, klasično, torte, kolači, palačinke… ali, na ovom "meniju", zaslužuju da se nađu i neki od prekrasnih starih ruskih deserta. Kisel, svojevrsni žele od suvog i bobičastog voća sa mlijekom, je najstariji ruski desert. Paška je tradicionalna uskrsna poslastica od svežeg sira, pavlake, maslaca, korice limuna, narandži i usitnjenih badema, a šarlotka torta s piškotama i mlečno-voćnom kremom.

Da bi se "svarili" svi ovi delikatesi potrebno je povremeno i "zaliti" ali ne uvek sa votkom, već npr. sa. kvasom- tradicionalnim ruskim napitkom od hleba i meda, uz dodavanje voća, koji ukusom podseća na slabo pivo i sadrži 0.5% alkohola ili sa najpopularnijim pićem u Rusiji, vjerovali li ne- čajem. Rusi čaj piju više nego votku! Tradicija "Ruske čajanke" započela je 1638. god. kada je glavnu ulogu igrao nacionalni simbol, ruski samovar (čajnik). Danas je on, nažalost, samo nostalgična uspomena na rusku prošlost ali čajni rutual, kojim se u Rusiji završavao dan, jednim delom se održao sve do danas. Uz čaj se obavezno služe slatkiši: slatko (najviše se cijeni od višnje), bombone, kolači, keks…

Reforme Petra Velikog

Reforme koje je proveo Petar Prvi u svim sferama života nisu zaobišle ni rusku kuhinju. Car je putujući Evropom kući donosio brojne gastronomske novitete, koji su se ticali, kako novih jela i načina pripreme, tako i raznovrsnih kuhinjskih predmeta.

Interesantna je kontradiktornost da on sam, kako su svedočili njegovi savremenici, nije poštovao svoje odluke, te je uživao da hranu jede rukama, ignorišući viljušku.

Petar je Rusima, mnogo pre nego Dositej nama, doneo krompir iz Evrope. Tadašnje stanovništvo ga je primilo sa nepoverenjem ali je vremenom počeo da služi kao glavna zamena za hleb. Kafa je takođe bila jedan od noviteta koje je uveo. Često je na gozbama svoje podanike terao da piju to, njima nepozanto gorko piće, uz koje su se služili egzotični slatkiši i limunada.Po njegovom nalogu 1717. godine je bio izdat i prvi priručnik za pravila lepog ponašanja u Rusiji. Tamo je pisalo: "Nedolično je rukama ili nogama tumarati, već treba jesti mirno. Viljuškom ili nožem se ne sme crtati, ni kucati po tanjirima, stolnjaku, već treba sedeti pravo, a ne saginjati se".

Srpska i Ruska kuhinja

Dva slovenska naroda imaju mnogo sličnosti, to je činjenica. Ni kuhinja nije izuzetak ali postoje i neke vidljive razlike. Stoga je vrlo interesantno napraviti komparaciju manira ovih bratskih naroda.
-Na primer, za razliku od Srba koji vole začinjenu i masnu hranu, Rusi bez problema uživaju u voću, povrću i žitaricama.
Prosečan Srbin će se, za stolom, prvo dobro najesti, isprazniće tanjire i tek onda će se predati piću i veselju, dok će Rus sve vreme lagano uživati u hrani uz priču i muziku. Trpeza će u svakom trenutku biti puna, a nova jela će stalno pristizati.

Kod nas se iz kafane izlazi zadovoljan samo ako je porcija bila obilata i manje se vodi računa o detaljima, dok se u Rusiji obično služe manje porcije ali lepo dekorisane.
Rusi su mnogo otvoreniji kada je reč o prihvatanju novih trendova u kulinarstvu. Danas je Rusija, konkretno Moskva, ogromno tržište na kome se mogu isprobati sve svetske kuhinje. Vlada prava najezda japanskih, odnosno suši restorana, zastupljene su srpska, grčka, italijanska, francuska, libijska, marokanska kuhinja, itd.
Imajući u vidu bogatiju ponudu i veću mogućnost izbora, Rusi su postali izbirljiviji ali i spremniji da isprobaju neke nove ukuse.

Ono što je zasigurno svojstveno i Srbima i Rusima jeste to što i jedni i drugi vole dugo da sede za kafanskim stolom, da drže duge besede, da uživaju u hrani i piću, dobroj muzici. Uživaju da drže duge zdravice, da pričaju anegdote, zbijaju šale i da zapevaju. Mala je razlika jedino u tome što "Rusi brzo piju, a sporo jedu", dok je kod nas obrnuto.

Kavijar

Najpopularniji luksuzni delikates i statusni simbol današnjice, kojeg često porede sa dijamantima, zbog velike retkosti onih prvih, samo je još jedno u nizu jela ruske nacionalne kuhinje. Poreklo reči kavijar nije u potpunosti jasno ali postoje tvrdnje da potiče od persijske sintagme "cahv-jar", što znači "komadić moći". Inače, kavijar je riblja ikra koja se dobija od živih ali omamljenih riba. Postoji mnogo vrsta kavijara različitog kvaliteta. Najbolji kavijar, biserno sive boje, dobija se od ikre jesetre, ribe kojom obiluje reka Volga.
Kavijar, karakteristični biser ruske kuhinje, jede se kao predjelo, na prepečenom hlebu premazanom maslacem i uz votku predstavlja osnov za uživanje svim čulima. Kada je u pitanju služenje kavijara, preporuka je da se jede bez ikakvih dodataka, uz korišćenje "adekvatne" kašičice izrađene od zlata ili drveta, jer srebro ili običan metal utiču na izmenu delikatnog ukusa.

autor: Branka Vrućinić

Podeli ovu vest

23/08/2013 0 comment

Za ovo starinsko jelo više varijanti . Vojvođanska varijanta je pikantnija zbog ljućeg ukusa. Ovo je divan, obrok, vrlo lagan u ovim toplim danima . Negde se sprema sa dodatkom jajeta, negde bez, izbor je vaš. Potrebno je: 4 papirke4 glavice luka4 sveža ...

08/09/2018 0 comment

Festival „Ukusi Vojvodine“ je višeslojni događaj koji predstavlja male proizvođače hrane i pića iz čitave Vojvodine, kao i ...

17/10/2018 0 comment

Kesten je najzastupljeniji u toku jeseni i zime, ali prerađen, kesten je dostupan tokom cele godine. Kesten pripada koštunjavom voću, ali ...

18/03/2018 0 comment

Većina Rusa ne bi mogla da zamisli dan bez svog domaćeg crnog „borodinskog" hleba. A tu su i „darnicki", ražano-pšenična pogača, ...

30/09/2018 0 comment

Jesen miriše na bundeve. Zapečene u rerni i posute cimetom, izrendane i uvaljane u kore za pitu, ili isceđene i pretvorene u sveži sok, prava ...

O Portalu

Portal koji promoviše Srbiju i njene vrednosti. Sve na jednom mestu, priča o Srbiji koju volimo, njenoj tradiciji, lepotama, ljudima i događajima.

Najnovije vesti

Newsletter

Budite u toku sa najnovijim vestima i informacijama na našem portalu!