BADNJI DAN - srećni vam badnjaci!

BADNJI DAN - srećni vam badnjaci!

BADNJIM DANOM VEĆ POČINjE BOŽIĆNO SLAVLjE. UJUTRO RANO, VEĆ U ZORU, PUCANjEM IZ PUŠAKA I PRANGIJA OBJAVLjUJE SE POLAZAK U ŠUMU PO BADNjAK. ČIM SVANE, LOŽI SE VATRA I PRISTAVLjA SE UZ NjU PEČENICA. ŽENE U KUĆI MESE BOŽIĆNE KOLAČE, TORTE, PRIPREMAJU TRPEZU ZA BOŽIĆ.

Badnjak je obično mlado, hrastovo ili cerovo drvo (u nekim krajevima, jelovo ili borovo), koje se na Badnji dan ujutro rano seče i donosi pred kuću. Uveče, uoči Božića, badnjak se preseca i zajedno sa slamom i pečenicom unosi u kuću.

Pre izlaska sunca, na Badnjidan, domaćin sa sinovima ili unucima odlazi u šumu da seče badnjak. Bira se obično mlad i prav cerić, ako nema cerića, može i hrast. Stablo cerića treba da bude toliko, da ga domaćin na ramenu može doneti kući. Kada odabere odgovarajuće drvo, domaćin se okrene istoku, tri puta se prekrsti, pomene Boga, svoju slavu i sutrašnji praznik, uzima sekiru u ruke i seče badnjak. Badnjak se seče i zaseca sekirom ukoso, i to sa istočne strane. Po narodnom verovanju, badnjak se mora poseći sa tri snažna udarca. Što sekira od tri puta ne preseče, dovršava se lomljenjem ili uvrtanjem (sukanjem). Vodi se računa da drvo prilikom pada padne direktno na zemlju. Kad se badnjak donese kući, uspravi se uz kuću, pored ulaznih vrata, gde stoji do uveče.

Badnjak simvolički predstavlja ono drvo, koje su pastiri doneli i koje je pravedni Josif založio u hladnoj pećini, kada se Hristos rodio. Badnjak nagoveštava i drvo Krsta Hristovog.

Badnje veče, praktično spaja Badnji dan i Božić. Zato se u našem narodu kaže za neke osobe, koje su prijateljski bliske i vezane da su kao „Božić i Badnji dan". Uveče, kada padne mrak, domaćin sa sinovima unosi u kuću pečenicu, badnjak i slamu. Pečenica se nosi na ražnju, obično dvojica nose između sebe, i jedan od njih prvo stupa desnom nogom preko praga i pozdravlja domaćicu i žensku čeljad rečima:

„Dobro veče! Čestit Božić, Badnje veče!"

Domaćica i ženska čeljad posipaju pečenicu i domaćina sa zobi i pšenicom, odgovarajući: „Dobro veče! Čestiti vi i vaša pečenica!" Pečenica se unosi u sobu gde ce obavlja večera na Badnjidan i Božićni ručak, i prislanja na istočni zid, tamo gde su ikone i kandilo.

Pošto se badnjak prethodno iseče sa debljeg kraja na tri dela, veličine da može da stane u šporet ili kakvu peć, unosi se u kuću. Isto se govori i radi kao kad se unosi pečenica. Badnjak se stavlja na ognjište, ali pošto ognjišta nema više, stavlja se pored šporeta ili peći, i odmah se jedno drvo loži. Tamo gde nema peći ili šporeta, badnjak se stavlja kod pečenice.

Slama Posle badnjaka u kuću se unosi slama. Prilikom unošenja slame domaćin i domaćica govore i postupaju kao kad se unosio badnjak i pečenica. Slama se posipa po celoj kući. Domaćica u slamu pod stolom, gde se večera, stavlja razne slatkiše, sitne poklone i igračkice, koje deca traže i pijuču kao pilići. Slama simvolizuje onu slamu u pećini na kojoj se Hristos rodio.

Večera uoči Božića Kada se unesu pečenica, badnjak i slama, ukućani svi zajedno stanu na molitvu, otpevaju tropar „Roždestvo tvoje...", pomole se Bogu, pročitaju molitve koje znaju, čestitaju jedni drugima praznik i Badnje veče i sedaju za trpezu. Večera je posna, a da ne bi mi izazvali iskušenja, neka se svako od vas dogovori sa svojim duhovnikom ili parohom da li će te jesti ribu ili ne...

P.S. Na Badnji dan se može spremati i deo svečanog ručka za Božić, recimo skuvati žito (da, za Božić se kuva žito, jer je Božić slava SVIH Pravoslavaca) uviti sarma, napraviti torta ili nešto slično, ali se Česnica (koja simboliše Slavski kolač) OBAVEZNO mesi na sam dan Božića i ne sme se mesiti na Badnji dan. U Pravoslavlju dozvoljeno je mešenje SAMO I JEDINO česnice, sva ostala peciva (kolačari, božićnjari, badnjačari, rukavice, kike i pletenice itd itd) su čisto paganskog porekla i pridržavajući se slepo tradicije (koja nije blagoslovena od strane crkve) jedino što možete je da naudite sebi i svojim bližnjima...

Podeli ovu vest

12/12/2014 0 comment

Od svih novina, što ih Srbija tako obilno pruža oku zapadnjaka, nijedna ne izražava bolje pravi narodni duh, nijedna ne čini to tako slikovito i primamljivo kao čiče u vojsci. Čiča znači "stric" u Srbiji, gde ljudi stare brže no igde drugde na svetu, i tako se zovu ljudi stariji od 30 godina. Ali čiče iz poslednjeg poziva imaju preko četrdeset ...

10/07/2018 0 comment

NikolaTesla, slavni srpski naučnik jedan je od najvećih svetskih genijalaca svih vremena. Možda ste se zapitali,kako je postizao vrhunsku ...

27/10/2019 0 comment

Sveta Petka je poreklom Srpkinja,rođena u Vizantiji, u gradu Epivatu. Živela je i umrla u 11.veku.Po smrti imućnih roditelja, svetica podeli ...

05/11/2019 0 comment

U 2019. godini, proslava Dana Muzeja primenjene umetnosti u Beogradu, 06. novembra, proteći će u znaku mode. Tim povodom biće otvorena izložba Moda u ...

11/11/2019 0 comment

Srpska ramonda je biljka koja raste Srbiji, uglavnom na istoku i jugoistoku, kao i na planini Kajmačalan čiji je najviši vrh Sveti Ilija (2524 ...

O Portalu

Portal koji promoviše Srbiju i njene vrednosti. Sve na jednom mestu, priča o Srbiji koju volimo, njenoj tradiciji, lepotama, ljudima i događajima.

Najnovije vesti

Newsletter

Budite u toku sa najnovijim vestima i informacijama na našem portalu!