Narodna lirika - pesme o ljubavi

Narodna lirika - pesme o ljubavi

Nesto više o nasim lirskim pesmama znamo tek od kraja XV veka. U narednim vekovima bilo je sve vise — u pisanoj knjizevnosti — ne samo vesti o njima nego i njihovih tekstova. Prvi ih je sistematski zapisivao i objavljivao Vuk Karadzic u prvoj polovini XIX veka. Posle toga nasa narodna knjizevnost uopste i lirika posebno prestale su da postoje u svom klasicnom vidu.

Vec 1823. godine zabelezio je Vuk Karadzic: "Zenske se pjesme danas slabo spjevavaju, osim sto djevojke kadsto pripijevaju momcadma i momcad devojkama." To znaci da su se tada vecinom pevale stare pesme i tamo gde je lirika bila najzivlja, tj. 'po dojim krajevima Srbije (oko Save i Dunava)' i 'u Bosni po varosima'. A u sremskim, banatskim i backim varosima —kako je Vuk zapisao iste godine — nisu se nikako ni pevale narodne lirske pesme, 'nego kojekakve nove', koje su pravili 'uceni ljudi i djaci i kalfe trgovacke'. U toku, a narocito od polovine XIX veka — uporedo sa nestajanjem starinskih oblika zivota prodiranjem pismenosti — narodna lirika, ukoliko se nije gasila, znatno se menjala i deformisala.

Do XIX veka narodni zivot u sustini nije se menjao. U toku nekoliko vekova (IX - XV) pod domacim feudalcima — kad je hrišcanska pismenost bila ogranicena na svestenstvo i plemstvo i kad je gradski zivot bio nerazvijen — narod je umnogom sacuvao starinski (zemljoradnicki i pastirski) nacin zivota i u vezi s tim mnoge elemente rodovskog drustva i mnoge paganske obicaje i shvatanja. Pod Turcima, od VX do pocetka XIX veka, kad su u gradovima sedeli samo tudjinci i kad su i mnogi svestenici bili nepismeni, kod hriscanske raje (kod pastira i zemljoradnika) znatno je ozivela rodovska organizacija, u zadruzi narocito) i s tim u vezi mitološka misao, koju je marks oznacio kao rodno tlo usmenog stvaralastva.

U toku te hiljade godina, kada se narodni zivot malo menjao, nije velike promene trpela ni narodna lirika: mnoge pesme (narocito one koje su bile u vezi sa obredom) prenosene su s kolena na koleno onakve kakve su bile u irevnosti ili nesto preinacene, a u skladu s njima nastajale su i mnoge nove. Medju svima njima mnoge nisu zapisane i nepovratno su izgubljene, a vecina onih koje su do nas dosle nosi snazan pecat perioda turske vladavine.

Po momentu i nacinu pevanja, a katkad i po sadrzini narodne lirske pesme dele se na razne vrste: ljubavne (o ljubavi momka i devojke, roditelja i dece, brace i sestara, snahe i zaove, snahe i devera itd.), uspavanke (koje se pevau deci kad se uspavljuju) i razne decije pesme (koje se pevaju kad se deca cupkaju na kolenu i u vezi sa raznim decijim igrama), svatovske pesme (koje se pevaju uoci svadbe, na dan svadbe i posle toga kod devojacke i momacke kuce i na putu), tuzbalice (koje se improvizuju nad pokojnikom, na grobu, nad pokojnikovim haljinama i oruzjem itd.), koledarske pesme (koje se pevaju o Bozicu), kraljicke pesme (o Trojicinu danu) i druge pesme u vezi s raznim praznicima (bozicne, lazaricke, djurdjevske, spasovdanske), poslenicke pesme (zetelacke, na prelu i o raznim drugim radovima), pocasnice (ili pripevi uza zdravice), verske pesme (koje se dele na pesme o poganskim bozanstvima, na pesme o hriscanskim svecima i na slepacke pesme), igracke pesme (koje se pevaju u kolu), saljive i satiricne pesme (u kojima su ismejani nevoljni muzevi, neprikladne devojke, punice varalice, zetovi smetenjaci, svekrve karacice, snahe svadjalice, hvalisavci, lenjivci, starci, mladozenje i starice udavace) i rodoljubive pesme (koje su, kasnije, preuzele ulogu junackih pesama i kao takve dozivele veliku obnovu za vreme narodnooslobodilacke borbe).

Kad se nasa narodna lirika posmatra kao celina, u njenoj sadrzini jasno se razlikuju dva dela: prvi deo cini stvarni zivot sa malo srece i sa mnogo patnje; drugi deo cini zivot za kojim se zudi i koji, najvecim delom, postoji samo u narodnoj fantaziji.

Mnoge pesme kazuju da je laksi i ugodniji zivot u onim prilikama bio moguc samo pre zenidbe i udadbe. Nevesta cesto zali za devovanjem — svojim carovanjem: "Car ti bijah dok djevojka bijah." Tada je ona bila kod majke i oca, medju bracom i sestrama, bezbrizna i slobodna koliko se to onda moglo biti. Manje razloga nego ona ima muskarac da zali za svojim momackim vremenom, ali ipak ima, jer je stekavsi porodicu stekao i brige kako da je odbarani od nestasice, golotinje, bolesti. No i pre zenidbe i udadbe zivot nije bio bez gorcine. Mladost je cesto vredjana i ponizavana. Ona je htela da se vezuje prema stasu i obrazu, prema tome koliko je u srcu drago, a roditelji su isli prema blagu, prema bogatom rodu, i, okoreli u svojoj nesreci i trazeci po svaku cenu izlaz iz bede, davali su lepotu za rugobu, mlado za staro, drago za nedrago. Sem toga, cesto, voljeni mladic morao je da ide u rat, na duze vreme, mozda i da se ne vrati. Otuda su tuzni rastanci jedan od najglavnijih motiva nase narodne ljubavne lirike.

A posle ženidbe i udadbe, najcesce, nastajali su odista mracni dani, narocito za nevestu. U stranoj sredini, ona je uvek stavljena na tesku probu, izlagana najvecim naporima, a cesto je i zlostavljana. ponajvise je trpela od svekrve, mnogo puta i od muza i jetrva, a ponajbolje je prolazila kod devera i zaova. Sem toga, cesto, ostavsi bez muza, morala je sama da se stara o deci, da ih podize 'na preslicu i desnicu ruku'. U nasim lirskim pesmama najcesce — u ovakvom ili onakvom odnosu prema deci — pominje se majka, otac retko kad. To nije slucajno i nije samo zato sto je majka bliza deci i sto se ona vise voli. Ne treba gubiti iz vida da je to vreme borbe s Turcima, vreme cestih pogibija. deca su, cesto, rano ostajala bez oca. Majka ih je sama podizala. Ima i takvih pesama koje govore o tome kako se mlada majka udovica preudaje, tuguje za decom i umire od zalosti. Te pesme imaju realnu osnovu. Ali je mnogo vise takvih pesama u kojima je rec o majci koja zivi pored dece, s mukom ih podize i cesto ih gubi u opstim pomorima. Te pesme takodje imaju realnu osnovu. Kao sto su ocevi ginuli, i morija je cesto udarala na decu. Mnogo naselje u nasoj zemlji moglo bi da kaze isto ono sto u pesmi govori Sarajevo — da ga je 'kuga pomorila, pomorila i staro i mlado, rastavila i milo i drago'.

Koliko stege u kojima su se ljudi mučli i nekako živeli, isto toliko verno prikazana je i pobuna protiv skucenosti. Ta crta je karakteristicna i veom značajna. Kad govorimo o otpornom duhu naseg naroda u prošlosti, obicno mislimo na junačke pesme, na megdane, na bitke. Medjutim — sasvim logicno — otporni duh ispoljavao se i u sitnijim prilikama svakidašnjeg života. Mnogo puta kroz kletvu i podsmeh, a katkad i kroz gotovost da se radije umre nego primi neprihvatljiv život .

No pobuna protiv ružne stvarnosti dostiže vrhunac u stvaranju novog, lepšeg, punijeg, čovečnijeg života — u onim prilikama, najvećim delom, samo u uobraziji. Nesrecni ljudi vole da ulepsavaju i zemlju i sebe. To je idealizacija naročite vrste. Ono sto se želi, što tek treba da dodje, i ko zna kad, prikazano je tako kao da je već tu, kao da ga ljudi već imaju i uživaju u punoj meri. Sklonjeo je sve sto je ružno i bedno, istaknuto je sve što je lepo i raskosno, sve što se da zamisliti. I kad čovek shvati stvarni značaj ovog nestvarnog sjaja u tami ljudskog zivota, onda su mu potpuno jasni i čisto mitološki motivi iz oblasti vilinskog carstva i čvrsto držani i svečano izvodjeni obredi.

Ali nije samo u tome lepota nase narodne lirike. Njena je lepota i u snazi i kvalitetu emocija, i u jedrini i zvucnosti jezika, i u slikovitom, raznolikom i poletnom umetnickom izrazu.

Autor: Vojislav Đurić

Podeli ovu vest

27/08/2017 0 comment

Srpska Pravoslavna Crkva 28.avgusta slavi Uspenije Presvete Bogorodice, to je dan kada se Majka Božja,majka Isusa Hrista, uspela na nebo.Ovo je jedan od najvećih praznika. Čitavog života obilazila je mesta koja su je podsećala na sina,najčešće Golgotu,Vitlejem i Jeleonsku goru.Bila je u Antiohiji u poseti Svetom Ignjatiju Bogonoscu. ...

10/07/2018 0 comment

NikolaTesla, slavni srpski naučnik jedan je od najvećih svetskih genijalaca svih vremena. Možda ste se zapitali,kako je postizao vrhunsku ...

21/07/2018 0 comment

Sveti Prokopije rođen je u 2.veku u Jerusalimu.Stupio je u službu zloglasnog cara Dioklecijana i dostigao visok vojni čin. U vreme progona ...

14/07/2018 0 comment

U Aranđelovcu se svakog leta održava Smotra umetnosti „Mermer i zvuci“, jedanod najstarijih umetničkih festivala u Evropi sa 53 godine ...

17/07/2018 0 comment

Dragulj srpskog narodnog pevanja malo poznat široj publici u Srbiji, a to je veoma staro pevanje u dva glasa, naročito pevanje "iz vika". ...

O Portalu

Portal koji promoviše Srbiju i njene vrednosti. Sve na jednom mestu, priča o Srbiji koju volimo, njenoj tradiciji, lepotama, ljudima i događajima.

Najnovije vesti

Newsletter

Budite u toku sa najnovijim vestima i informacijama na našem portalu!