Kao novinar lista "Vreme", veliki srpski pisac Miloš Crnjanski, boravio je na Krfu 1925 godine i objavio reportažu koja baca posebno svetlo na krfsku epopeju:
''Uzduž i popreko Krf, je zasejan našim grobovima, grobovima srbijanske vojske iz Prvog svetskog rata. Posle nekoliko dana provedenih na Krfu, oni se čine bezbrojni, kao da ih ima pod svakom maslinom, i svakom stenom.
Imena na tim krstačama nad grobovima uvek se ponavljaju. Pod humkama leže bezbrojni Jovanovići, Kostići, Ristići, Ilići, Simići, pa to još više užasava. Pođe li se iz Krfa, sa istočne na zapadnu obalu, do Jonskog mora, u dužini od 76 kilometara, groblja srbijanske vojske sve su češća. Pukovi i divizije jednako se ponavljaju. A liče sasvim na seoska groblja u Srbiji. Mirna i zarasla travom...
foto:mojkrf
Kod imanja grofa Kapodistrije, na jednom brežuljku nalazim osam istrulelih krstača, nepoznatih vojnika. Jedna agava raširila se ispod pet maslina. Malo dalje, pod divljim jagodama, opet grob, a pored njega još četiri krstače. Malo dalje, u kukuruzima, opet dva groba. Nailazim na četiri koca povezana žicom. Kažu: tri srbijanska vojnika, kraj puta u Ipsos... Kod sela Katomeri pet stotina grobova Šumadijske divizije.
A pri povratku, grobovi se opet ređaju kraj dugog puta. Između zelenih maslina svud ih ima. Zabele se krstovi, a na njima piše da tu počivaju Milan Jevremović iz Šetonja, srez mlavski, Vučić Vuković, Ognjen Vučićević iz Dobrače, srez ariljski. Sa druge strane na krstači, piše Ljubomir Milanović, svršeni maturant iz Smedereva. Mesec je, međutim zasjao kroz masline i mrak se spušta. Vraćamo se u Krf putem koji vodi kroz ta groblja. Kraljevstvo Srba, Hrvata i Slovenaca nije na njih potrošilo do sada ni koliko košta, na Krfu, magarac."
Treba još dodati da je veliki pisac te 1925.godine, na Krfu napisao svoju čuvenu pesmu "Serbia" u kojoj su i sledeći stihovi: "Zar sam to ja, što upaljenim pogledom spržim, sav taj svijet, kuda više ne mogu da se vratim?" i "U duši mojoj, Serbia je bila što i zora".
