Legendarni pevač Predrag Živković Tozovac,jedan od najslušanijih srpskih pevača,koji je i tekstopisac,kompozitor,aranžer,instrumentalista,više od pola veka je pevač koji u onome što radi i stvara ostavlja pečat na srpskoj muzičkoj sceni, uvek je rado slušan ,a njegove pesme su nezaobilazan repertoar na svim srpskim veseljima.

Tozovac je rođen u Kraljevu, 22. januara 1941. godine. Njegov otac Svetozar koji je bio vlasnik lokalnog restorana bio je takođe muzikalan, dok je njegova majka Budimka bila domaćica. Srednju školu završio je u Kraljevu, a 1976. godine je diplomirao na Višoj ekonomskoj školi u Beogradu.

Počeo je da radi kao muzičar tokom šezdesetih godina, prvo kao harmonikaš u pratnji drugih, tada popularnijih pevača, dok je u drugoj polovini decenije u saradnji sa drugim kompozitorima, među kojima su bili Duško Radetić, Bane Popov i Dušan Karaklajić, počeo da komponuje i izvodi svoje pesme.

Tokom njegove bogate muzičke karijere, redjali su se hitovi: "Jesen u mom sokaku","Ovamo cigani","Trazicu ljubav novu", „Oci jedne žene", „Violino ne sviraj", "Sviraj,sviraj harmoniko","Siromah sam al volim da živim","Mala Vranjanka" ,"Prazna čaša na mom stolu", „Ti si me čekala" i još mnogo legendarnih pesama popularnog Toze.
Međutim, jedan od najvećih njegovih hitova "Ja sam ja, Jeremija" koji je nastao ranih sedamdesetih, Tozovcu je doneo velike neprilike. Tadašnjoj vrhušci se nije dopalo što jedan ponosni Srbin peva sa šajkačom na glavi. Pričalo se da ga je izlazak pred publiku u narodnoj nošnji mogao koštati čak i života, te da je zbog "njih" koji ne vole četnike, bio primoran da napusti svoj narod. Tri godine se skrivao po Americi, kao najveći ratni zločinac.

U pesmi je opevan Jeremija Krstić koji služio je u srpskoj vojsci od početka do kraja Prvog svetskog rata. Bio je i muzičar i ratnik. Od njega su potekli i ovi stihovi: "Ja sam ja, Jeremija, prezivam se Krstić! Selo mi je Toponica, drvena mi dvokolica, služio sam stalni kadar, artiljerija! Ja sam ja, Jeremija, prezivam se Krstić! Imam sito i karlicu, imam ženu vračaricu, služio sam stalni kadar, artiljerija! Ja sam ja, Jeremija, prezivam se Krstić! Više kuće trijerica, preko puta komšinica, služio sam stalni kadar, artiljerija!" Muziku za ove stihove napisao je poznati srpski kompozitor balada, filmske i pozorišne muzike Vojislav - Voki Kostić,

O svom rodoljublju, Tozovac ,legendrni srpski poeta je svojevremeno rekao:
"Mene je od najranijeg detinjstva interesovala srpska narodna muzika i ono što je nastajalo u tom duhu. Nosio sam to takoreći u venama, taj zvuk Šumadije i Morave. Žao mi je bilo da u vreme kada mi popularnost raste svom, srpskom narodu, ne ostavim neke lepe kompozicije. Do tada su u Srbiji bile popularne i dalmatinske pesme, i makedonske i grčke, i španske, i ruske, ciganske, čak i turske ciganske, preko Esme Redžepove... U meni se probudio taj nacionalni duh, jer ja sam srpski pevač i dugujem svom narodu, ako već pevam izvorne pesme, da izaberem one koje mirišu na "srpsku sveću i tamjan". Pošto je u to vreme Bog još bio proteran iz Srbije, slave i krst na grudima zabranjeni, a ćirilica nepoželjna, ja sam se, po tadašnjim merilima, bavio opasnim razmišljanjima.

Siguran sam da mi je tu ljubav usadio otac koji je nevin osuđen i streljan 1941. u Kraljevu. On je bio prvak Srbije u pevanju 1932—33. godine na takmičenju u Kragujevcu (nešto poput kasnije "Ilidže" u Sarajevu). I moja majka bila je natprosečno talentovan pevač; iako nikad nije javno nastupala ona mi je prenela svoje ogromno znanje, od nje sam naučio stotine pesama, koje i danas pevam. Bio sam dete, nisam još krenuo u školu kada mi je otac streljan, hteo sam i zbog njega mrtvog da oživim pravu srpsku pesmu."
Pesmu o srpskom borcu Jeremiji Toza je "skupo platio",ali ne žali zbog toga,jer je komponovao i pevao za srpstvo,svojom harizmom i dalje puni koncertne dvorane gde ga publika sa ovacijama sačekuje i ispraća,a Jeremija i druge pesme će se svakako slušati i kod generacija koje tek stasavaju u Srbiji.