SVETI DIMITRIJE - zaštitnik, pokrovitelj i čuvar

SVETI DIMITRIJE - zaštitnik, pokrovitelj i čuvar

Prvi veliki praznik u novembru, posvećen Svetom Dimitriju, sinu velikog solunskog vojvode.

Zbog zaštite i nesebične pomoći koju je pružao , hristoborni car Maksimilijan baci Dimitrija u tamnicu i,pošto ne uspe da ga odvrati od vere, naredi da ga vojnici probodu sa devet kopalja. Iz njegovog tela poteče celebno miro, čudesan lek koji izleči mnoge bolesne. U poznija vremena car Justinijan požele da premesti mošti svetitelja u Carigrad, ali kad dodirnuše kovčeg, odjekinu odlučan glas:"Stanite, ne dirajte!". Tako zaštitnik grada Soluna ostade u svom gradu, pa mu mošti i danas obilaze nevoljnici, tražeći leka bolestima ili mira svojim nemirima.

Njegovim čudima ni broja se ne zna. Svuda se poštuje kao veliki svetac. Rusi su uzeli Svetog Dimitrija za pokrovitelja i čuvara Sibira, koji je pripojen carskoj Rusiji 1581.godine.
Sačuvana su mnoga predanja o njegovim delima. Po jednom ,u ratovima,kao vojvoda, ubio je 99 ljudi, a stotog u miru, ali mu to poslednje ubistvo nije uzeto za greh jer je ubio nesretnika koji je trčao za svatovima da urekine mladence.

Drugo predanje govori o zaštiti prezrene i odbačene majke od rođene dece i pretvaranju sinova i snaha u kamene kipove. U trećem predanju pretvorio je babu u zlatnog goluba kad je njeno unuče preplakalo tri dana i tri noći za njom.Četvrto predanje odnosi se na pohlepnog i nadobudnog skorojevića bogataša koji ne htede ništa da podeli sirotinji u vreme velike gladi,pa Dimitrije posla hiljadu miševa koji preko noći uništiše njegovo blago. Za Mitrovdan i Đurđevdan u srpskom narodu se kaže da su glave od kuće. Nekad se pevalo: „Đurđev-danak hajdučki sastanak,Mitrov-danak hajdučki rastanak."

S Mitrovdanom počinje zimski period.Na Mitrovdan mora da bude gotova kuća koju domaćin pogodi sa dunđerima oko Đurđevdana. Do Mitrovdana se jede sveže meso,a od Mitrovdana samo ono koje se suši u toku jeseni. Takovci u subotu pred Mitrovdan postavljaju spomenike umrlima. Na ovaj dan se ne ide na put,svako treba da spava kod svoje kuće. U Šumadiji seljaci u svaki ugao sobe stave belutak,da ih brani od miševa. Žene na ovaj dan ne diraju vreteno, češljeve i makaze. Ako na ovaj dan bude mraza i pada sneg, takva će biti čitava zima.

Slavi se kao krsna slava.

Autor: Dragomir Antonić,etnolog

Podeli ovu vest

23/03/2016 0 comment

"Otvori mi, belo Lenče", "Dimitrijo, sine Mitre", "Petlovi poje", "Dude, belo Dude", "Gvozdeno kreveče", "Kito, 'ćerko, koj čuka na portu", "Stanika mi bolna legnala"... Tople melodije starogradskih vranjskih pesama u svom napevu, stihu i svakoj svojoj noti nose istinite događaje i ličnosti opjevane u njima. U vranjskoj čaršiji se otuda i danas ...

10/07/2018 0 comment

NikolaTesla, slavni srpski naučnik jedan je od najvećih svetskih genijalaca svih vremena. Možda ste se zapitali,kako je postizao vrhunsku ...

14/10/2018 0 comment

U vreme cara Lava Mudrog (ili Filosofa), 911. godine, bilo je svenoćno bdenije u crkvi Vlaherne u Carigradu. Crkva je bila puna naroda. U pozadini je ...

16/10/2018 0 comment

Izložba Pogled izbliza. Atelje Paje Jovanovića posvećena je oživljavanju enterijera i evociranju atmosfere Jovanovićevog bečkog ateljea, čiji je ...

20/10/2018 0 comment

Nedaleko od Bele Palanke nalazi se Babušnica, a ovaj kraj se po Lužničkoj reci naziva Lužnica i, osim po prirodnim lepotama, klisurama i ...

O Portalu

Portal koji promoviše Srbiju i njene vrednosti. Sve na jednom mestu, priča o Srbiji koju volimo, njenoj tradiciji, lepotama, ljudima i događajima.

Najnovije vesti

Newsletter

Budite u toku sa najnovijim vestima i informacijama na našem portalu!