SVETI DIMITRIJE - zaštitnik, pokrovitelj i čuvar

SVETI DIMITRIJE - zaštitnik, pokrovitelj i čuvar

Prvi veliki praznik u novembru, posvećen Svetom Dimitriju, sinu velikog solunskog vojvode.

Zbog zaštite i nesebične pomoći koju je pružao , hristoborni car Maksimilijan baci Dimitrija u tamnicu i,pošto ne uspe da ga odvrati od vere, naredi da ga vojnici probodu sa devet kopalja. Iz njegovog tela poteče celebno miro, čudesan lek koji izleči mnoge bolesne. U poznija vremena car Justinijan požele da premesti mošti svetitelja u Carigrad, ali kad dodirnuše kovčeg, odjekinu odlučan glas:"Stanite, ne dirajte!". Tako zaštitnik grada Soluna ostade u svom gradu, pa mu mošti i danas obilaze nevoljnici, tražeći leka bolestima ili mira svojim nemirima.

Njegovim čudima ni broja se ne zna. Svuda se poštuje kao veliki svetac. Rusi su uzeli Svetog Dimitrija za pokrovitelja i čuvara Sibira, koji je pripojen carskoj Rusiji 1581.godine.
Sačuvana su mnoga predanja o njegovim delima. Po jednom ,u ratovima,kao vojvoda, ubio je 99 ljudi, a stotog u miru, ali mu to poslednje ubistvo nije uzeto za greh jer je ubio nesretnika koji je trčao za svatovima da urekine mladence.

Drugo predanje govori o zaštiti prezrene i odbačene majke od rođene dece i pretvaranju sinova i snaha u kamene kipove. U trećem predanju pretvorio je babu u zlatnog goluba kad je njeno unuče preplakalo tri dana i tri noći za njom.Četvrto predanje odnosi se na pohlepnog i nadobudnog skorojevića bogataša koji ne htede ništa da podeli sirotinji u vreme velike gladi,pa Dimitrije posla hiljadu miševa koji preko noći uništiše njegovo blago. Za Mitrovdan i Đurđevdan u srpskom narodu se kaže da su glave od kuće. Nekad se pevalo: „Đurđev-danak hajdučki sastanak,Mitrov-danak hajdučki rastanak."

S Mitrovdanom počinje zimski period.Na Mitrovdan mora da bude gotova kuća koju domaćin pogodi sa dunđerima oko Đurđevdana. Do Mitrovdana se jede sveže meso,a od Mitrovdana samo ono koje se suši u toku jeseni. Takovci u subotu pred Mitrovdan postavljaju spomenike umrlima. Na ovaj dan se ne ide na put,svako treba da spava kod svoje kuće. U Šumadiji seljaci u svaki ugao sobe stave belutak,da ih brani od miševa. Žene na ovaj dan ne diraju vreteno, češljeve i makaze. Ako na ovaj dan bude mraza i pada sneg, takva će biti čitava zima.

Slavi se kao krsna slava.

Autor: Dragomir Antonić,etnolog

Podeli ovu vest

04/01/2016 0 comment

U gružanskom selu Donja Vrbava,u blizini Gornjeg Milanovca  niko od meštana ne zna imena stanovnika već se raspoznaju samo preko nadimka, a tako dobijaju i poštu. O tome i govori knjiga  "Nadimci u Donjoj Vrbavi kao kulturno i tradicionalno nasleđe" autora Vesne Pehrat i Đurđine Antonić u izdanju Muzeja rudničko-takovskog kraja. A ...

10/07/2018 0 comment

NikolaTesla, slavni srpski naučnik jedan je od najvećih svetskih genijalaca svih vremena. Možda ste se zapitali,kako je postizao vrhunsku ...

27/10/2019 0 comment

Sveta Petka je poreklom Srpkinja,rođena u Vizantiji, u gradu Epivatu. Živela je i umrla u 11.veku.Po smrti imućnih roditelja, svetica podeli ...

05/11/2019 0 comment

U 2019. godini, proslava Dana Muzeja primenjene umetnosti u Beogradu, 06. novembra, proteći će u znaku mode. Tim povodom biće otvorena izložba Moda u ...

11/11/2019 0 comment

Srpska ramonda je biljka koja raste Srbiji, uglavnom na istoku i jugoistoku, kao i na planini Kajmačalan čiji je najviši vrh Sveti Ilija (2524 ...

O Portalu

Portal koji promoviše Srbiju i njene vrednosti. Sve na jednom mestu, priča o Srbiji koju volimo, njenoj tradiciji, lepotama, ljudima i događajima.

Najnovije vesti

Newsletter

Budite u toku sa najnovijim vestima i informacijama na našem portalu!