Ovaj blagi dan obavezno pada u pretposlednju nedelju pred Božić. Uveče pred Materice deca pripreme parče kanapa ili vunice i krišom ih stavljaju pod jastuk da nebi zaboravila  praznik.

Neki se bude pre majke, pa je vezuju pospanu;neki se vrte i traže priliku da iznenade majku i zavežu joj nogu. Ona se tobož otiima, brani i moli da je odreše,jer je u velikom poslu, ali deca je ne puštaju sve dok ne dobiju otkup. Zatim deca odlaze po srodničkim i komšijskim kućama gde nastavljaju igrariju sa svakom udatom ženom.Materica daje poklone za otkup i ostaloj rodbini i prijateljima koji to zatraže.

Ranije je bio običaj da majka udatoj kćeri na dan Materica odnosi tortu i kupljeni poklon (kćeri materijal za haljinu ,a zetu za košulju),ili je kćer sa mužem dolazila kod roditelja na večeru za Materice i dobijala dar.

Detinjci, Materice i Očevi su praznici dece, roditelja i porodice. Posle Drugog svetskog rata u Srbiji su protiv tih praznika komunistiki, odnosno državni organi vodili pravi medijski rat, proglašavajući te lepe i bezazlene porodične radosti „sujeverjem i mračnim nazadnjaštvom". U vojvođanskim selima običaj se izvodio subotom u popodnevnim i večernjim časovima,kad su deca, unapred pripremljenom uzicom, simbolično vezivala noge svojim majkama, kao i drugim udatim ženama u kući, rodbini i susedstvu,koje su se otkupljivale poklonima: slatkišima,voćem i novcem, da ih deca ne bi vezala ili da bi ih, ako su već vezane, odvezala.

Dečja pesma za Materice

Dobro veče,gazdarice
Čestitam ti Materice,
Ako ne daš materice,
Vrag te odno gazdarice.

Narednu pesmicu čuo sam od gospođe Olivere Stojanović.Njoj je za Materice pesmu pevao njen sin Božidar,a ona se drešila tako što mu je poklonila čokolade, jabuke... Danas tu pesmu pevaju unuci gospođe Stojanović.Pesmica glasi:

Primi Mama pozdrav ovaj
Imendanu Tvom
Bog preblagi nek' te štiti
Svojom desnicom.
Ja Ti želim svako dobro od
Previšnjeg dragog Boga
I želim Ti da u zdravlju Ti
Provedeš leta mnoga.
Moj pozdrav je mali,malen
kao ja
ali ipak znade reći
ZDRAVLJE I SREĆU BOG NEK' TI DA!

Autor:Dragomir Antonić, etnolog