Sveti Trifun-Trifundan, omiljen svetac u srpskom narodu

Sveti Trifun-Trifundan, omiljen svetac u srpskom narodu

Sveti Trifun je bio siromašni guščar iz Frigije,obdaren isceljiteljskim moćima,zbog kojih je bio čuven već od mladosti.

U vreme njegove mladosti Rimskim carstvom vladao je car Gordijan, koji je imao umobolnu ćerku Gordijanu. Njoj nijedan lekar, a mnogi su pokušavali, nije mogao pomoći. Kada se čulo po carstvu da Trifun ima velike moći, car ga pozva sebi I on uspe da istera zlog duha iz Gordijane I tako je izleči. Car mu zbog toga podari mnoga blaga, ali ih Trifun sve razdeli siromasima.Trifun je bio veliki pobornik Hristovog učenja i zbog toga je po odlasku cara Gordijana s prestola bio proganjan, mučen i na kraju, posečen mačem, nije hteo da odstupi od svoje vere hrišćanske.

Svetitelja najviše slave vinogradari, jer se veruje da on uništava sve štetne insekte i bolesti koje napadaju vinovu lozu. Srpski zapis iz 16.veka u kome se Trifun pominje kao zaštitnik vinogradara svedoči o dugotrajnosti ove tradicije. Kao svoju slavu slave ga i gostioničari,a tog dana besplatno toče vino. Na njegov dan u selima oko Negotina se zarezuje loza, a potom se celi dan čašćava u slavu sveca koga zovu Orezač ili Zarozoj. Trudnice u timočkom kraju obilaze vinograde i u svakom obrežu po jedan čokot da rodi što više grožđa i da vino bude dobro.Mnogi vinogradarski krajevi slave svetog Trifuna kao svoju krsnu slavu,pa je negde i zajedno proslavljaju,svake godine kod drugog podrumara. Tu se donosi obrezana loza,poliva se vinom i priređuje zajednička gozba u kojoj se dobro mrsi. Domaćin gozbe ili podrumar,koji se svake godine menja,sprema kolač i diže slavu ovog sveca.Kolač je ukrašen motivima iz vinogradarskog života,a domaćin lomi kolač sa sledećim domaćinom slave i zahvaljuje svetitelju.

U selu Botunji ,u Aleksandrovačkoj župi u vinograd izlaze svi seljani, zajedno sa sveštenikom.On prvo očita molitvu,a zatim se pristupa orezivanju loze.
Šumadijska sela slave ga kao zavetan dan, jer se smatra da on štiti sela od grada i poplave. U Popovom Polju niko ne radi teže poslove.Prema verovanju,Sveti Trifun je čuvar raznog bilja,koje štiti od raznih štetočina. Obično se njemu mole da sačuva njive i vinograde od skakavaca,gusenica i drugih insekata.Ovde se Trifundan smatra granicom sejanja ozimih i jarih pšenica,pa postoji izreka: "Na Trifuncan do podne možeš sijati ozimo,a od podne jaro žito" Od Trifundana u Popovom Polju počinje sejanje duvana i kupusa.Sveti Trifun se obično u crkvenom živopisu slika s lozom i kosirom u rukama.Mnoge crkve posvećene su ovom svecu, a među njima je jedna od nastarijih –kotorska crkva Svetog Trifuna.

U narodu je ovaj svetac veoma omiljen i na njegov dan se mnogo gata.Gleda se u nebo pa ako je vedro,kaže se:"Na Trišindan vedro,biće suše"ili "Pašće kiša o Triši,biće rodno".Ako naglo otopli,onda seljaci uzvikuju jedan drugom:"Triša zabo ugarak u zemlju,pa otplilo." Veruje se da se ovog dana završava zima.Od ovog daana počinju dani koji se zovu Trivunci i traju četiri dana.
Slavi se kao krsna slava.

Autor:Dragomir Antonić,etnolog

 

Podeli ovu vest

18/06/2014 0 comment

Pod pokroviteljstvom PATRIJARHA SRPSKOG GOSPODINA IRINEJAPRVO BEOGRADSKO PEVAČKO DRUŠTVO I SAVA CENTAR organizuju dobrotvorni koncert horova grada Beograda i regiona za postradale u poplavama 2014. Učestvuju:Hor "Ostrog" Novi BanovciHor "Alliluia" BeogradHor "Sv. Basilije Ostroški" BeogradHor "Srbadija" BijeljinaHor "Lola" BeogradHor "Braća ...

10/07/2018 0 comment

NikolaTesla, slavni srpski naučnik jedan je od najvećih svetskih genijalaca svih vremena. Možda ste se zapitali,kako je postizao vrhunsku ...

27/10/2019 0 comment

Sveta Petka je poreklom Srpkinja,rođena u Vizantiji, u gradu Epivatu. Živela je i umrla u 11.veku.Po smrti imućnih roditelja, svetica podeli ...

05/11/2019 0 comment

U 2019. godini, proslava Dana Muzeja primenjene umetnosti u Beogradu, 06. novembra, proteći će u znaku mode. Tim povodom biće otvorena izložba Moda u ...

11/11/2019 0 comment

Srpska ramonda je biljka koja raste Srbiji, uglavnom na istoku i jugoistoku, kao i na planini Kajmačalan čiji je najviši vrh Sveti Ilija (2524 ...

O Portalu

Portal koji promoviše Srbiju i njene vrednosti. Sve na jednom mestu, priča o Srbiji koju volimo, njenoj tradiciji, lepotama, ljudima i događajima.

Najnovije vesti

Newsletter

Budite u toku sa najnovijim vestima i informacijama na našem portalu!