Prokopovdan, običaji i verovanja na ovaj praznik

Prokopovdan, običaji i verovanja na ovaj praznik

Sveti Prokopije rođen je u 2.veku u Jerusalimu.Stupio je u službu zloglasnog cara Dioklecijana i dostigao visok vojni čin.

U vreme progona hrišćana,car ga pošalje u Aleksandriju da tamo zatre hrišćane,ali mu se na putu javi Gospod,odvrati ga od namere i privoli za svoju veru.Ovo izdajstvo razbesne cara,koji naredi da Prokopija bace na najteže muke.U tamnici,svecu se javi Hrist,ohrabri ga da istraje i prekrsti u hrišćanstvo.

U Popovom Polju u Hercegovini smatraju ga za ognjevitog sveca, u koji još spadaju Sveti Ilija,Ognjena Marija i Sveti Pantelija.Na te verske praznike i susvetce ne radi se klasom da se žito ne bi upalilo ili da ga vetar ne bi raznosio.O tome govore stihovi:

Gromom bije gromovit Ilija
Vatrom pali Ognjena Marija,
Jarom veje Prokopije
Potpiruje sveti Pantelija.

U mnogim krajevima na ovaj dan priređuju se svadbe,jer je Prokopije zaštitnik mladenaca,tako da nema zlih očiju niko ne može da urekne mladu u svatove U Bosni misle da tog dana,Prokopije posećuje svadbe i deli blagoslove,zato u zdravicama obavezno nazdravljaju svetitelju.

Srbiji se kaže da je Prokopijevdan težak praznik.Tog dana kamen i drvo u vodi prokopni.Bunardžije slave Svetog Prokopijak,pa tog dana ne rade.Slave ga i rudari kao svog zaštitnika,te tog dana ne kopaju rudu već samo osiguravaju jamu direcima i krstom Svetog Prokopija teraju podzemne demone.

Uselima se ne diraju ašov i lapata,i ništa se ne bode u zemlju.
Priča iz Stiga kazuje da je neki seljak kopao bunar na Prokopijevdan i iskopao crnu,smrdljivu vodu,od koje se pogušila sva čeljad u kući.Kad je kopač osetio da i njega hvata slabost,pao je na kolena i počeo da moli sveca za milost i oprost.Svetac se pojavi sa cvetnim vencem na glavi,ponudi seljaka vinom i ovaj povrati snagu.Zatim svakom iz kuće poturi vino pod nos i svi se probudiše.Seljak se zareče da će od tada slaviti krsnu slavu Svetog Prokopija.

Žene u Srbiji ne daju deci da se kupaju u rekama i jezerima i dobro paze da niko ne pre rublje da ne izazivaju Prokopija.

Autor: Dragomir Antonić,etnolog

Podeli ovu vest

19/02/2014 0 comment

Povodom 200. godišnjice rođenja ruskog pesnika Mihaila Jurjeviča Ljermontova (1814 - 1841), Biblioteka Matice srpske pripremila je elektronsku izložbu građe iz svojih zbirki. Autori postavke su Ivana Grgurić i Silvija Čamber, urednik Miro Vuksanović a izložba se može pogledati u javnom katalogu Biblioteke od 19. februara do 17. marta. Mihail ...

17/09/2017 0 comment

Vreme prvog naseljavanja i postanka Zaječara ne može se tačno odrediti. Najverovatnije potiče s kraja 17. veka ili, najkasnije, sa početkom 18. veka. ...

18/10/2017 0 comment

Na vrhu brežuljka iznad ušća Rzava u Moravicu, nalazi se Manastir Klisura u Dobračama, na levoj obali reke Moravice, pored puta ...

23/10/2017 0 comment

Tokom Građanskog rata Rusiju je napustilo preko dva miliona njenih građana.Jedan deo ruskih emigranata našao je svoje utočište u ...

19/10/2017 0 comment

Veoma lepa i živopisna nošnja iz Šumadije, očuvala se dobrim delom do današnjih dana.  Žene su se češljale na ...

O Portalu

Portal koji promoviše Srbiju i njene vrednosti. Sve na jednom mestu, priča o Srbiji koju volimo, njenoj tradiciji, lepotama, ljudima i događajima.

Najnovije vesti

Newsletter

Budite u toku sa najnovijim vestima i informacijama na našem portalu!